JUS standardizacija

ra. Može se dogoditi, ali i ne mora. Zato_ se procenjuju njegove karakteristike kao slučajne veličine, odnosno procenjuje se i verovatnoća mesta pojave, intenziteta, vremena trajanja glavnog uđara, učestalosti, ukupnog vremena trajanja itd. .

Sleđeća karakteristična pitanja zaštite od dejstva zemljotresa vezana 5u za mOgućnOsti društva u odnosu na realizaciju preventivnih i operativnih mera zaštite, koje imaju jeđinmstven cilj da dejstvo zemljotresa dovedu do minimalnih ukupnih posledica. Veoma značajna pitanja su vezana za činjenicu da se objekti ne grade samo radi ođbrane i zaštite, već oni treba da zadđovolje zahteve osnovne namene, uslovno rečeno mirnođopske zahteve. Iz ovoga Btava proizilazi i odnos prema ukupnim merama zažštite, organizacijskog, tehničko=tehnološkog, urbanističko=gradjevinskog, sociološkog ,i drugog karaktera. Jer, ako društvo suviše ulaže u realizaciju mera zaštite, onda će smanjiti kapacitete, opremljenost i druge sađržaje koji su društveno neop=hođni. Primera rađi, ako se iđe na suviše jak most u mehaničkom smislu, onđa se za istu sumu novca mora smanjiti njegova širina. Ako je manja širina mosta, onđa je on manje propusne moći. Ovo đalje znači stvaranje objektivnih mogućnosti za veći broj uđesa u kojima strađaju ljuđi itd.

Treba istaći odredjena pitanja vezana za oblast primene Pravilnika. Naime, rečeno je da se on primenjuje od đana stupanja na snagu i ođnosi se na nove objekte i ob=jekte koji se adaptiraju i rekongstruišu. Međjutim, poznato je da se godišnje građjevinski fond obnavlja (cbogaćuje) za svega 1%-2% u odnosu na postojeći, kako da je veći deo objekata u prostoru zahvaćenom zemliljotresima neaseizmičan, odnosno nije gradjen u duhu Pravilnika.

Veoma su značajna i neka pitanja prilikom primene Pravilnika, a to je procena seizmičkog intenziteta lokacije objekta, zatim projektne seizmičnosti objekata koja zavisi od značaja objekta i stručne OSspo=sobljenosti za kreativnu i racionalnu primenu Pravilnika onih koji. su za igtu zadđušeni. Ovim ukazivanjem na polazne osnove ne is= crpljuju se sva adekvatna pitanja i mogućnosti njihove sistematizacije kao i potreba odđređjivanja značaja i prioriteta primene. ii

Sva su pomenuta pitanja bila prisutna prilikom donošenja predmetnog Pravilnika, ne=ka su imala i problemski karakter. Medjutim, donet je Pravilnik koji je na neki način obezbeđio ekonomski prihvatljivu i tehnički moguću zaštitu ođ zemljotresa u oblasti izgrađnje građjevinskih objekata.

Kakav je danas stepen i obim ugrožavanja naše zemlje od zemljotresa, da li su ostale iste polazne osnove, da li je značaj pojeđinih pitanja i problema realizacije Pravilnika ostao isti? Sigurno je da su ostale polazne osnove u celini, jer se ug-

230

roženost naše zemlje ođ zemljotresa nije smanjila, ostale su potrebe, ciljevi i mo= gućnosti zaštite. Medjutim, postavlja se pitanje šta je to što traži inovaciju Pravilnika i kakav kvalitet će se dobiti u bezbednosnom (zaštitnom), ekonomskom, SOciološkom i tehničkom smislu.

Prvo, inovacije idu u smislu da se postojeći privremeni tehnički propisi za gra= djenje objekata u seizmičkim propisima, koji se odnosi na sve objekte,đalje razrađi i odvoji prema odredjenim funkcionalnim i konstruktivnim katakteristikama objekata. Tako, sada imamo nov Pravilnik o tehničkim normativima za izgrađnju objekata visokogradnje. U planu propisa za izgradnju objekata u seizmički aktivnim područjima, čija je realizacija u toku, predvidjeno je da se slični propisi donesu i za druge vrste gradjevinskih objeka= ta. Zatim sada je reč "gradjenje" zamenjena "izgrađnjom" gde su obuhvaćene i druge faze.

U ovom programu značajno mesto je dato problemu racionalne i bezbeđne asanacije objekata, tako da je predvidjeno donošenje posebnog Pravilnika o tehničkim usilo= vima za revitalizaciju objekata oštećenih dejstvom zemljotresa.

Posebno postoji namera da se u novi Pravilnik ugrade najnovija naučna i stručna saz= nanja u oblasti gradjevinske tehnike uop= šte, a posebno u vezi sa izgradnjom aseiz= mičkih objekata. U ovom momentu je Opravdano ugradjivanje u propise novih prilaza u teoriji i praksi konstruisanja objekata, jer je nivo stručnog i naučnog kadra koji treba da ih stvaralački primenjuje mnogo veći nego 1964. godine, kada je prvi pravilnik donet.

Treba imati u viđu i činjenicu da ugroženost objekata ođ zemljotresa, vrste, obim i stepen posledica đejstva zemlictcresa zavisc jod sveukupne roezisterninosti obJekacta. A ona se iz đana u dan, pre svega u kvan=titativnom i u kvalitativnom smislu, pove= ćava. Mi danas u ukupnom građjevinskom fondu društva imamo oko 25% objekata koji su izgradjeni po postojećem Pravilniku o aseizmičkoj izgradnji, otpornosti zavisne od seizmičnosti lokaliteta.

Sleđeći značajan momenat u Ovoj problematici Je stanje razvoja nauke u oblasti seizmologije. Ono je sada na znatnom nivou naročito u oblasti mogućnosti prognoziranja svih parametara potencijalnih zemljo=tresa, kako u jugoslovenskim okvirima, tako i regionalnim i mikroregionalnim. Iako je i u pređlogu novog Pravilnika zađržan takozvani| đeterministički pristup, on je, medjutim, danas ozbiljno doveden u pitanje i verovatno će inovacije ići u pravcu primene itakozvanog| probabilističkog pristu= pa. Osnovu novog prilaza, u ovom smislu, čini naučno-tehničko opravđaniji ođnos i mogućnost što tačnijeg utvrdjivanja seizmičkog rizika.

Kroz inovaciju bi se ublažile dosađašnje grube stručne i naučne ocene Pravilnika,