JUS standardizacija
Prilikom primenjivanja ovih kriterijuma (posebno kada se radi o odnosima u sticanju i raspodeli dohotka i razvojnoj politici društva) naročito se moraju imati u vidu:
- pozitivni ekonomski uticaj koji svetske cene vrše na porast proizvodnosti rada;
- jačanje konkurentske sposobnosti domaće privrede na stranom tržištu i njeno racionalno i planirano uključivanje u medjunarodnu razmenu proizvoda i usluga i medjunarodnu podelu rada. :
Kako Je Zakon definisao prava i obaveze svih učesnika prilikom obrazovanja cena, utvrdjeno je, izmedju ostalog, i sledeće:
– Prilikom obrazovanja cena ne sme se koristiti monopolistički položaj niti na taj ili bilo koji drugi način dovoditi u neravnopravan položaj druge samoupravne organizacije ili zajednice ili drugog učesnika u prometu.
- Osnovne organizacije, koje se bave poslovima prometa proizvoda i usluga od in-
teresa za neposrednu potrošnju, dužne su
najtešnje da saradjuju sa organizacijama
potrošača (utvrdjeni su i načini), posebno u odnosu na uslove snabđevanja, asor-
timan, kvalitet i politiku cena proizvoda i usluga.
Savezna zajednica za poslove cena, prema ovom Zakonu, donosi uputstva o primenjivanju kriterijuma za obrazovanje cena.
Savezno izvršno veće je, sa ciljem zaokruživanja probiematike formiranja cena, donelo OZliku O odxed“ivanju šta se smalilio novim pioOizvođima koji su rezultat domaćeg naučno-istraživačkog i razvojnog rada ("Službeni list SFRJ"; br. 70/80). Ovom odlukom nisu definisani kriterijumi i način utvrdjivanja da li se stvarno radi o novom proizvodu. Odlukom je stavljena van snage Odluka o obrazovanju cena za nove proizvode i usluge ("Službeni list SFRJ", br. 20/79) koja je sadđržavala neke elemente na osnovu kojih je bila moguća provera karakteristika kvaliteta, preko kojih bi se utvrđilo da li je u pitanju zaista nov proizvod.
Postojeća situacija na našem tržištu u od-
nosu na kvalitet proizvođa ukazuje na sledeće: - Naš izvoz, u najvećem broju slučajeva, nije moguć ili zato što ne ostvarujemo kvalitet proizvođa i usluga koji je potreban za odredjena tržišta, posebno industrijski razvijenih zemalja, a najčešće nismo konkurentni sa cenom. Da bi ovaj problem prevazišle, neke organizacije udruženog rada izradjuju isti proizvod sa dva različita kvaliteta (za izvoz i za domaće tržište) ili, jednostavno, ođustaju od izvoza, jer im pogoduje činjenica da su cene na našem tržištu vrlo često više od cena na inostranom.
- Kvalitet proizvoda i usluga na našem tržištu, i pored prava i obaveza utvrdjenih Zakonom i Društvenim dogovorom, nije zadovoljavajući. Negativne posledice takvog stanja su brojne.
208
Kvalitet proizvoda i usluga najneposredniJe zadire u ekonomski interes radnih ljudi, jer nekvalitetan proizvod ili usluga omogućava neopravdano prelivanje dohotka izmedju organizacija udruženog rada proiz=vodjača i potrošača ili korisnika usluge na Stetu ovih drugih. Praktično, to je prisvajanje tudjeg dohotka, odnosno, uzimanje više nego što je rezultat ostvaren na osnovu rada. To je isto kao da se vrši i pritisak na cene, što dovodi do nestabilnosti na tržištu i vodi ka inflaciji. Ovakvo ponašanje utiče na to da druge organizacije udruženog. rađa, koje su vezane u istom reprodukcionom lancu i koje imaju standardan kvalitet, traže mogućnost kompenzacije za svoj kvalitet i veći trošak u proizvodnji kroz porast cene sopstvenog proizvoda.
- Loš kvalitet proizvoda utiče i na tokove ekonomske stabilizacije, pošto se i za ove proizvode troše sirovine, gorivo, energija, ulaže se rad, a kao rezultat se đobija proizvod niskog stepena upotrebljivosti i kratkog veka trajanja, čime se umnožavaju troškovi korisnika ovog proizvoda, a društvu kao celini nanosi nenadđdoknađiva šteta. Takodje, kroz ovakav rađ proizvodjač nekvalitetnih proizvođa povećava i sopstvene troškove u proizvodnji, pa samim tim radi neproduktivnije i neefikasnije. Primera rađi treba reći da je jedna zapadnonemačka analiza pokazala da ako se automobil projektuje i proizvodi tako da umesto sadašnjih 10 može da služi 20 gođina, troškovi proizvodnje bi se povećali za samo 30%.
- Mnogi proizvodi na našem tržištu su još uvek veoma konjunktumi, ili, pak, pojedine organizacije udruženog rada imaju mOnOpolistički položaj. U takvoj situaciji, kada ne postoji konkurentska borba na tržištu koja doprinosi uspostavljanju realnih odnosa izmedju kvaliteta proizvođa i cena, teško je uopšte pretpostsviij da će se ovaj odnos uskladiti automactski, bez mroeduzimanJa odgovarajućih društvenih akcija.
- Dogovaranje proizvodjača i potrošača o asortimanu, kvalitetu i ceni proizvoda još nije postalo realnost. Koristeći ovakvo stanje, proizvodjači često ne povećavaju cenu, ali obaranjem kvaliteta proizvoda Oostvaruju nezasluženi dohodak na račun potrošača. –- Na tržištu se sve češće pojavljuju proizvodi, reklamirani kao novi tip, nova variJanta ili novi model, a da se u suštini, sem beznačajnih ukrasnih detalja, boje ili drugih spoljnih obeležja, koji ne utiču na funkcionalnost, upotrebljivost i vek traJanja proizvoda, ni po čemu drugom ne razlikuju od prethodnog, izuzev što je za takav proizvod, kao nov, dobijena druga (veća) cena. Na ovaj način, obmanom potrošača, proizvodjač takodje stiče neopravdanu dobit. Realizacija mera ekonomske politike u naređnom periodu umnogome će zavisiti od po= rasta ukupne ekonomije rada i sredstava, što podrazumeva, izmedju ostalog, i borbu za unapredjenje kvaliteta i usluga, kao i jačanje tržišnih kriterijuma za obrazova-– nje novih cena.