JUS standardizacija
me. Ali vegetativne podloge se moraju uvoditi gde god je to lako izvodljivo, uk= ljučujući i šljivarstvo. To obezbedjuje
ne samo ujednačeniji i viši kvalitet, već i prednosti u pogledu berbe i zaštite.Ako bi se šljiva kalemila pretežno na novu patuljastu vegetativnu podlogu Pixy, tada bi se, naročito uz istovremeno korišćenje posrednika nešto veće dužine /3O cm/ sigurno dobijale i voćke sasvim malih raz= mera, s velikim proizvodnim prednos tua-
Ali se takve mere, u kojima Savezni zavod za standardizaciju može odigrati značajnu ulogu, moraju upotpunjavati u smislu ublažavanja razlika kvaliteta proizvođa
u odnosu na iste sorte i time što bi se stručnom službom i zajeđničkom zaštitom od parazita težilo primeni što ujeđnače= nijih agrotehničkih zahvata. U povrtarstvu bi se moraio insistirati na dobro or=< ganizovanoj semenarskoj službi. U svakom slučaju, naše ukupno jugoslovensko proiz= vodno područje je u svetskim razmerama veoma malo. A mora se uključivati u svetske sisteme. Upućeni smo na mođernu rob= nu proizvodnju, nezamislivu bez oslanjanja na te svetske sisteme, tim pre što
je naša velika šansa u ostvarivanju ve= likih izvoznih viškova.
Uz to, kad je u pitanju sortiment kao bitni činilac stanđarđizacije proizvod=nje u voćarstvu, mi imamo ubedljive pri= mere o mogućnostima da se preko sortimenta proizvodnja stanđarđizuje uprkos njenom ostvarivanju u velikom broju ma= lih proizvodnih jeđinica. To je naročito slučaj s našom šljivom požeqgačom, koja
je, zahvaljujući odličnim ekološkim us= lovima i vegetativnom razmnožavanju izdancima, pređstavljala veoma uspešnu i standardizovanu brciZVOUNJU JOS Dre Stotinak godina, pri čemu nisu bile retko godine da Srbija i Bosna izvezu i do 2OO.OOO tona osušene šljive, i pored toqa što se proizvodilo na malim parcelama i sušilo u malim, pretežno primitivnim sušnicama, obično nazivanim pušnice. Ako je to bilo ostvarljivo medju neukim i pretežno nepismenim proizvodjačima našeg individualnog sektora, zar je dopustivo da danas, sa svim mogućnostima, izostajemo u tom poglequ, i to mnogo?
Značaj standardizacije proizvodnje i Dpro= meta voća, groždja i povrća je u današnje vreme tako veliki da se na tome mora in= sistirati, čak i putem niza zakonskih propisa i mera, ako se društvenim donovara=– njem ne postigne zadovoljavajući uspeh. U tom cilju Savezni zavod za standđarđizaciju treba, u skorije vreme, da organizuje savetovanje proizvodjača i prometnika, odnosno predstavnika njihovih organizacija, koje bi bilo posvećeno ovim problemima, jer nas u toj oblasti stanje ne može zadoVOJL:H"tiye Da je stanje u ovoj oblasti u nas nezado= voljavajuće, s nesagledivo nepovoljnim posledicama, pokazuje i činjenica da smo u VcCiIKOJ meri izgubili najveće ovropsko tržište za sveže voće, groždje i povrće,
404
kao i činjenica da se ne retko sa granice vraćaju vagonske pošiljke nekih od ovih proizvoda, uprkos izvrsnom unutrašnjem kvalitetu obezbedjenom našim sortimentom i agroekološkim uslovima, kao i uprkos zakonskim propisima koji nas obavezuju na visok kvalitet proizvođa, o čijem se sprovodjenju u đelo staraju kon= trolne inspekcijske službe na svim nivo= ima. Naročito je standardizacija zanemarena u unutrašnjem prometu.
Ima svakako više različitih činilaca i uzroka ovakvog stanja. Možda sva zla prcizilaze iz naših tradicija, navika, meke vrste biološke inercije. Otuda nedostatak siscematskcqa obučavanja kadrova, Prop.sı se malo poznaju i još manje dosledno primenjuju. Neshvatljivo je da se i Ono malo literature iz ove oblasti ne koristi /knjiga "Voćarstvo III deo, Voće odđ berbe do upotrebe", koja košta samo 7O đina=ra, "Evropski standardi za voće i povrće” koja košta 4O dinara/. Još manje se koriste odlične brošure sa tumačenjima OECD u Parizu, koje su kolektivno delo najistak= nutijih stručnjaka i inspektora, a u sli= ci /u koloru/ i reči prikazuju kriterijume kvaliteta proizvoda, omogućujući da, služeći se ovim brošurama, i neuki proizvodjači mogu da se snalaze u standardi zaciji. Još niko nije ni pomislio da koristi i dokumentaciju OECD o tome /odđlične đijapozitive/.
časopis "Standardizacija" nije takodje naišao na interesovanje koje odgovara njegovom značaju. Nije, na žalost, bolje stanje ni u oblasti stanđardizacije pro= izvoda od voća, grožđja i povrća, pri čemu je naročito neopravđano da proizvođi iste vrste ispoljavaju nejednakosti. Čak se zanemaruje i standardizacija njihovog etiketiranja, iako je ono kao deklaracija regulisano i zakonom.
Očigledno je da je preka, neođložna potreba da se ove i slične greške energično odstranjuju. |B
Osim toga, potrebno je, koristeći već postojeća iskustva, nastaviti i pojačati napore na takozvanoj asanaciji voćarstva u nas, a specijalno šljivarstva. Time će se ublažavati neujedn.Ženost proizvoda, u odnosu na pojavu bolesti i štetočina i na mere zaštite. Pri tom bi se šarenilo sortimenta moglo ublažiti i prekalemljivanjem sttarijih voćaka, koje se može vršiti i u šljivarstvu.
U nizu mera koje u ovoj oblasti tiroeba uoi ledno sprovoditi ističe se svakako i svestrano upoznavanje pravih, unutrašniih vrednosti naših proizvoda - voća, aroždja i povrća, obezbedjenih sortimentnom i odličnim agroekološkim činiocima. U tom cilju hemijske analize moraju obuhvatiti i sredstva za zaštitu ovih proizvoda, i to sva, od kojih najviše i zavisi upotrebna vrednost ovih namirnica. To se može izvr=šiti uz pomoć udruživanja sredstava proizvodjača i prometnika. Time bi se potrošačima u zemlji i inostranstvu pružila ı » ma korisna obaveštenja o vrednosti tih