JUS standardizacija

Predrag Zdravković, ing.

1. Uvod

Saobraćajna informatika obuhvata Široko područje informisanja učesnika u saobraćaju. Ako prihvatimo definiciju da se pod saobraćajem, u najširem smislu, može smatrati svako kretanje, to područje je zaista veliko. Pored toga, mesta na kojima se ovakva vrsta informisanja korisnika primenjuje vrlo su različita po karakteru. Tu su saobraćajnice unutar i izvan naselja, terminali (aerodromi, pristaništa, autobuske i železničke stanice), značajni objekti (sajmišta, poslovni i trqaovački centri, parking garaže) i druge površine namenjene kretanjima. Sa ovim, zadatak informacionog sistema postaje još kompleksniji, jer je potrebno stvoriti sistem čije su komponente dovoljno slične da, s jedne strane Čine celinu, ali da je, s druge strane, moguće razlikovati kojim su korisnicima namenjene.

Sve OVO govori da signalizaciju moramo da posmatramo kao sastavni i nerazdvojivi deo naše svakodnevnice. Sve je više podataka koje treba ponuđiti korisnicima jJavnih objekata i prostora, a to znači da su zahtevi za njenim oblikovanjem sve strožiji i sve veći broj stručnjaka različitih profila mora da radi na izboru infomacija i načina na koji će one biti ponudjene korisnicima. To znači da će se na istom pos-= lu naći stručnjaci za psihologiju,. posebno vizuelnu percepciju, sociologiju, saobraćaj, urbanizam, topografiju, lingvistikul”... 2. Sadašnje stanje u oblasti saobraćajne

informatike

Značaj i složenost problema saobraćajne informatike zahtevaju da se rešavaju putem standardizacije. Ovo je potrebno utoliko pre što je u nas stanje u ovoj oblasti dosta nejasno. Dokaz za to je, na prvom mestu, saobraćajna signalizacija qgde mogu da se sretnu najrazličitiji elementi signalizacije projektovani ođ slučaja do slučaja, zavisno od projektanta. O terminalnoj signalizaciji i signalizaciji zatvorenih ili poluzatvorenih prostora samo bi se uzalud trošile reči, jer ona u nas gotovo da i ne postoji, sem usamljenih pokušaja na nekim aerodromima, a i ono što postoji toliko je različito da se čini da čak ni jeđan isti projektant ne projektuje signalizaciju na isti način dva puta.

Haotično stanje koje vlada u signalizaciji u nas nije slučajno, već je rezultat done-

tih odluka pa Čak i vrlo dobro uradjenih projekata. Medjutim, to još više otežava situaciju, jer tako donete odluke i projekti uglavnom nisu uopšte vodili računa o estetskim uticajima i vizuelnoj prezentaciji kod ovakve vrste informisanja, niti o usaglašavanju pojedinih elemenata signalizacije, da ne upotrebimo reč standardizacija. Pored toga, to kao da je bilo pravilo, najčešće su zanemarivani uticaji razvoja dizajna u oblasti standardizacije. Takvim načinom rešavanja, reklo bi se skoro administrativnim, ovako osetljivog pitanja komuniciranja teško su mogli da se postiqnu zadovoljavajući rezultati.

3. Analiza i rešavanje saobraćajne infor-

matike 3.1 Kako se orijentičemo?

Posmatrajući čoveka kako se orijentise, uočićemo da njemu za orijentaciju služe dve vrste znakova. Jedna vrsta su oni koji su stalno na istom mestu: drvo, ograda, karakteristična zgrađa. Ti predmeti predstavljaju repere u Čovekovom kretanju i predstavljaju "organske" elemente čoveko=vog okruženja. Što je takvih elemenata više, okolina i put lakše se pamte. Ipak, i u takvom mnoštvu postoji granica preko koje znaci postaju manje uočljivi i utapaju se u okolinu, umesto da se izdvajaju iz mnoštva.

Drugu qrupu znakova čine "doneti" znakovi, drugim recima putokazi koji se projektuju za pojedine situacije. Znaćajno je da se napomene da saobraćajni stručnjaci odnosno stručnjaci za signalizaciju, obuhvatajući time čitav tim stručnjaka koji se bavi signalizacijom, intervenišu tek posle urbanista i arhitekata odnosno gradjevinaca. To nije dobro, jer bi oni morali da se uključuju u stručni tim još prilikom izrade koncepcije sistema signalizacije. U suprotnom, a tako se danas radi, uloga ovih stručnjaka svodi se na krpljenje, jer se radi o intervencijama na već formiranoj infrastrukturi. To je najočiglednije i najizraženije kada se radi o signalizaciji na gradskoj mreži.

3.2 Uloga signalizacije

Signalizacija ima tri osnovne uloge: da orijentiše čoveka, da identifikuje čovekovo okruženje i da olakša osvajanje teritorije. .

17

Standardizacija, 1982./br. 1—2