JUS standardizacija
međunarodna i regionalna standardizacija
Nužno je preispitati odnos jugoslovenske standardizacije prema međunarodnoj standardizaciji
– Povodom pristupanja "Spnrazumu O tehnič= kim preprexara trgovini" u „K-ıru GATT
Đuka Lisica, dipl. ing.
1. Uvod
Januara 1980. godine počeo je da se primenjuje "Sporazum o tehničkim preprekama trgovini" u okviru "Opšteg: sporazuma O Carinama i trgovini" (GATT). Cilj ovog Sporazuma Je da sc spreći stvaranje teškoća u trgovini proizvođima na medjunarodnom tržištu, do kojeg dolazi u onim slučajevima kada nacionaini standardi, tehnički propisi i sistemi atestiranja zemalja koje trgquju nisu u skladu jedni sa drugima. Do ovoga nesklada dolazi u onim slučajevima kada se standardi i propisi izolovano donose, odnosno sistemi atestiranja izoOlovano uvode, pa je nesklad logična posledica neobaveštenosti i nepovezanosti, kao i u slučajevima kada se standardima i propisima i sistemima atestiranja namerno žele stvoriti takvi uslovi koji će strane proizvode staviti u nepovoljniji položaj u odnosu na domaće.
Zaključeno je, medjutim, da ovaj nesklad nanosi štetu ne samo razvoju trgovine, nego i razvoju svetske privređe, pa i privrede u onim zemljama koje se pomoću ovoga nekslada žele zaštititi.
U Sporazumu se put za sprečavanje ovoga nesklada vidi u dobrom medjusobnom obaveštavanju i davanju mogućnosti svakoj zemlji potpisnici Sporazuma da interveniše još u fazi donošenja standarda i propisa, odnosno u fazi stvaranja sistema atestiranja, ako primeti da neka od zemalja potpisnica uvodi elemente koji vode neskladu. Sa druge strane, sklad se može postići ako se medjunarodni standardi koriste kao Osnov za izradu nacionalnih standđarđa i propisa u svim slučajevima kada se to ne kosi sa nacionalnim interesima, o čemu se moraju dati argumentovana obrazloženja. S toga Sporazum nalaže, ne samo primenu medjunarodnih standarda, nego traži ođ zemalja potpisnica da potpomažu donošenje medjunarodnih stanđarda.
Treba naglasiti da se Sporazum odnosi na
standarde, propise i sisteme atestiranja
koje donose, odnosno uvođe i centralni i
lokalni organi i tela države, a isto tako i nevladine institucije i organizacije.
Naša zemlja je juna 1980. godine pristupila Sporazumu, uslovljavajući da se isti može primenjivati tek pošto se prethodno sprovede postupak ratifikacije u Skupštini SFRJ, koji će verovatno biti završen u 1981. godini.
Pristupanje Sporazumu traži, prema tome, od potpisnica da ispune zahteve u pogledu obaveštavanja drugih zemalja o standardđima i propisima koje donose, odnosno o sistemima atestiranja koje uvode. Isto tako, traži se od zemalja potpisnica da imaju jasan ocdnos prema medjunarodnim s tandarcima u pogledu njihove primene, jasne raZlo- qe njihove eventualne neprimene, kao i jasan odnos u pogledu učešća u donošenju medjunarodnih standarda.
U ovom članku se želi ukazati na to da odnos Jugoslavije prema medjunarodnim standardima nije dJovoljno jasno utvrdjen, narocito ako se ima u vidu stav koji se iznosi u zvanicnim dokumentima i praktični prilaz medjunarodnim standardima u okviru rađa na medjunarodnim standđarđima. Ovaj neđefinisan odnos i nedoslaednost u Draksi sigurno da nanmose štetu privredi, čega možda nismo dOvO1lJnOoO svesni, ali će isti morati da se preispitaju zbog toga što će doći pod udar odreubi Sporazuma od trenutka kada kod nas Sporazum stupi na snaqu. Ovai članak koristi pristupanje Sporazumu =ao povod da se preispita odnos JugoslaLjJEC Đrema mesdyunsrodnoj stEkandardizaciji.
lank'i se, s toga, razmatra kako i koliKO u odnosu na druge Zemlju», učes tvujemo u radu upravnih i radnih tela medjunarodnih organizacija za standardizaciju i drugih tala koja donose medjunarodne standasrde, kako primamo dokumentaciju ovih organizacija i tela, koliko dajemo primedbi na radne dokumente, Kakva nam je inicijativa u vezi sa pokretanjem izrade medjunarodnih standarda, koliko izradjujemo nacrta medjinarodnih stanđarda, kako i koliko primenjuJemo donete medjunarodne standarde, koliki je naš uticaj na tokove i rešenja u medjunarodnim standardima, koliko smo efikasni u preuzimanju dobrih medjunarodnih standarda koliko zaostajemo u pogledu broja preuzetih medjunarodnih standarda, da li dovoljno pratimo reviziju medjunarodnih standarda kroz naše standarde, da li smo dovoljno sinhronizovani u radu, kako su nam organizovana tela za donošenje stanđardđa (komisija) u odnosu na medjunarodna tela, i kolika je izolovanost naših standarda u odnosu na medjunarodne.
Rešenje gorenavedenih problema se može naći, pre svega, u sagleđavanju i prihvatanju osnovnog stava da se danas, a u budućnosti još više, utvrdjivanje jugoslovenskih standarda suštinski i praktično vrši u okvirima medjunarodnih organizacija i da se
Standardizacija, 1982./br. 1—2