JUS standardizacija

zbog toga težište našeg stručnog rada na jugoslovenskim standarđima mora tamo preneti. Iz toga proizilazi đa se moramo Organizovati da učestvujemo i ostvarujemo uticaj tamo gde je naš interes na medjunarodnom nivou najveći, a da uz to mOramo uprostiti postupak prenošenja medjunarodnih standarda u jugoslovenske, tako da ne bismo (kao do sada) trošili previše i onako. ograničene snage na ređakcijskim i sličnim procedurama, od čijih rezultata kasnije imamo više štete nego koristi.

2. Ko donosi medjunarodne standarde

Pod međjunarodnim stanđardima se obično podrazumevaju standardi medjunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), koja donosi standarde za sve oblasti osim elektrotehnike, i standardi Medjunarođne elekrrotennićke komisije (IEC), za oblast elektrotennike. Do sada je doneto preko 4000 ISO standarda, sa oko 30.000 strana teksta, IEC standakda ima preko 1300, sa oko 49.000 strana teksta.

Osim ISO i IEC, međjunarodne standarde donose i druge medjunarodne i regionalne Orqganizacije i tela: Codex Alimentarius Co-

muission u okviru orqanizagija FAO i WHO,

OQEGD)I, ECE” SEV, CEN, GEHMENJEC), pkao, i StruČE ne organizacije i unije: UIC, UIT, CCITT i slicno.

Tendencija je, medjutim, da se posao na izradi medjunarodnih standarda što je moguće više prenese na organizacije ISO i IFC, da bi se izbeglo dupliranje posla, neuskladjenosti i postigla racionalizacija u radu. Ove organizacije su već postale veoma značajne kako po obimu posla, tako i po uticaju na celokupnu medjunarodnu standardizaciju. U okviru ISO, na primer, radi 2000 stalnih radnih tela (komiteta, potkomiteta i radnih grupa), a u:okviru IEC oko 850 sličnih radnih tela. Broj radnih dokumenata koji cirkuliše u okviru ovih organizacija iznosi oko deset hiljada (ISO oko 10.000, a IEC nekoliko hiljada). U radu ovih organizacija učestvuje godišnje preko 100.000 stručnjaka. Iz tih razloga će se u daljoj analizi u glavnom razmatrati naše učešće u radu ovih organizacija, kao kriterijum za naše pretežno angažovanje na medjunarodnoj standardizaciji u celini, mada će se dati osvrt i na naš rad u još nekim od medjunarodnih organizacija, odnosno tela.

3. Kako se u nas gleda na medjunarodnu standardizaciju

U našim zvaničnim dokumentima se saradnja sa medjunarodnim organizacijama ocenjuje kao neophodna i korisna. "Zakonom o standardizaciji" se reguliše da standardi, tehnički normativi i norme kvaliteta treba da budu usaglašeni sa medjunarodnim standardima i tehničkim propisima, u sklađu sa interesima i mogućnostima SFRJ. U "Politici standardizacije u Jugoslaviji" ocenjuje se da je rad na medjunarodnoj stanđardizaciji TOCERGdan za sve zemlje koje žele da se uključe u medjunarodni promet i đa usmeravaju i razvijaju svoju tehnologiju, a

Standardizacija, 1982./br, 1—2

kao razlog se navođi ocena đa u međjunarodnom prometu ne može đa opstane onaj ko ne priznaje medjunarodne stanđarde, ili standarđe koji su izradjeni na bazi medjunarodnih standarda.

Mora se, međjutim, naglasiti karakteristič= na činjenica đa se u svim našim zakonskim i podzakonskim dokumentima problem medjunarodne saradnje gotovo isključivo vidi u tome da li i kako preuzimamo medjunarodne stanđarđe (viđeti, na rimer član 12. Zakona o standardđdizaciji). Ni jeđan zakonski dokument ne govori, na koji način se može ostvariti da utičemo na izradu medjunarodnih standarda, odnosno kako treba da rađimo, zajedno sa drugim zemljama, na izradi medjunarodnih standarda. Ova činjenica je karakteristična zbog toga što upravo odražava jednostranost gleđanja na medjunarodnu standardizaciju: ne vidimo, nji u načelu, da bi naša zemlja mogla biti jedan od nosilaca a ne samo primalac (aktivnije ili pasivnije) onoga što druge zemlje pokrenu i odluče. Ovakvo stanje biće očiglednije kada se razmotre i pođaci o našem učešću u radu na medjunarodnoj standarđizaciji, poglavlje 4.

Mnoge organizacije udruženog rada koje izvoze svoje proizvode, a koje imaju dobro organizovanu internu standardizaciju, nedvosmisleno traže da se pokloni veća pažnja medjunarodnoj standarđizaciji i kritički se odnose prema neefikasnosti naše zemlje u ovoj oblasti, S obzirom da je ta kritika dobrim delom upućena i na adresu Saveznog zavoda za standardizaciju, a i s obzirom da od stava Zavoda mnoao zavisi kako će se odvijati medjunarodna saradnja, treba proanalizirati i njegov odnos u OVOm pogledu.

Mislim da nema potrebe postavljati pitanje zvaničnog stava Zavoda, jer se on ne razlikuje od stava iznetog u pomenutim dokumentima (Zavod je i autor nacrta pomenutih dokumenata). Medjutim, važno je utvrditi u koJoj se meri taj stav primenjuje u praktičnom radu.

Stručnjaci Zavoda, koji su neposredni nosiocı izrade jugoslovenskih standarda redovno prate, u skladu sa svojim mOgućnOStima i mogućnostima Zavoda, izradu medjunarodnih standarda i, Do pravilu, prilikom izrade jugoslovenskih standarda Drvo polaze od medjunarodnog standarda, ako ovaj postoji. S te strane, prema tome, nema mesta kritici da se u Zavodu ne poklanja pažnja medjunarodnoj standardizaciji. Medjutim, to ni izdaleka ne rešava problem našeg odnosa prema medjunarodnoj standđardizaciji, onako kako to vide organizacije udruženog rada za koje su medjunarodni standardi jedan od uslova za uspešan izlazak na medjunarodno tržište.

Ove organizacije smatraju da je preuzimanje medjunarodnih standarda kroz Jjugoslovenske standarde neopravdano sporo i suviše komplikovano. Naime, one smatraju da redakcijsko preradjivanje teksta medjunarodnih standarda koje se vrši prilikom izrade jugoslovenskih standarđa, a koje najviše usporava ceo postupak, najčešće nema nikakvog suštinskog opravdanja.

37