JUS standardizacija
Isto tako, one kritikuju što se jugoslovenski standardi, planiraju nesinhronizovano sa donošenjem medjunarodnih standarda, jer to ima za posledicu dupliranje rada na medjunarodnom i domaćem planu po istim pDredmetima. Zatim, postavljaju pitanje zbog čega je organizovanje komisija za standarde Zavoda najčešće u neskladu sa tehničkim komisijama medjunarodnih organizacija, pa i to otežava stvaranje efikasnije povezanosti sa ovim organizacijama.
Iz navedenih razloga neophodno je detaljnije proanalizirati sadašnje stanje našeg odnosa prema medjunarodnoj standardizaciji i proceniti njegove buduće posleđice. Treba, pre svega, ramotriti podatke o našem učešću u radu medjunarodnih organizacija, a zatim oceniti qde nas to vodi.
4. Stanje i vidovi saradnje sa medjunarodnim organizacijama za standardizaciju
Medjunarodna saradnja naše zemlje u oblasti standardizacije ide u glavnom preko Saveznog zavoda za standardizaciju. Zavod dobija svu potrebnu dokumentaciju koja se pojavljuje u toku izrade medjunarodnih scandardđa, u istoMi obimu kao i ostale članice pojedinih medjunarodnih organizacija. Za Ćlanstvo u ISO Zavod plaća 98.000 šv. franaka qodišnje, a za članstvo u IEC 82.000 šv. franaka godišnje, od kojih dobar deo svakako ide na pokrivanje troškova radne dokumentacije.
Medjutim, neke dokumente dobijaju samo oni stručnjaci koji ućestvuju u radu radnih qrupa, te tamo qde nema naših stručnjaka, ne dobijamo ni radne dokumente radnih qgrupa. Ćim se izrada medjunarodnih standarda prenese na nivo potFomiteta, ili komiteta, dokumenti se salju svim ćlanicama. Mora se nar!asiti da je uceS“e jumos i icvenskin stmučnjaea u racčnim grupama najćasća retna DO=
java. U radnim grupama ISO, kojih ima ukupn5 sako: 1400 riasL stručnjaci učestvuju u radu 3est od ovih grupa. U radnim grupama IEC, kojih ima oko 620, naši stručnjaci učestvuju u radu 34 radne grupe.
Važno je izneti i značajnu razliku u praksi IEC u odnosu na praksu ISO pri distribuciji radne dokumentacije koja se razmatra u komisijama i potkomisijama. Dok IEC šalje onoliko primeraka koliko svaka članica trazi, dotle ISO šalje samo po jedan primerak od svakog dokumenta. Zbog toga je potrcebno dokumente ISO kopirati i umnožavati u onoliko primeraka koliko u zemlji. ima interesenata za pojedine dokumente. To stvara i kvalitetno drukčiju situaciju u saradnji sa IEC od one koju pruža saradnja sa ISO. Iniciranje aktivnije saradnje struS= njaka iz OUR sa IEC počinje prethodnim slanjem dokumentacije i na taj način suštinskim detaljnim upoznavanjem sa predmetom rada pojedinih radnih tela, na osnovu čega se u napred mogu oceniti Dotrebe i koristi od učešća u radu u pojedinim komitetima i potkomitetima. U saradnji sa ISO, red stvarı Je praktično obrnut: da bi neko iz OUR bio redovno snabdevan radnom dokumentacijom nekog komiteta ili potkomwiteta ISO, on prethodno mora pokazati, a ponekad i doka-
zati da će aktivno raditi na stasidarđizaciji u oblasti tog komiteta, odnosno potkomiteta. Na taj način se često stvara zatvoren krug nepovoljnih uslova koji sprečavaju aktiviranje saradnje: nema interesa
za saradnju, jer nema informacija (dokumentacije) na osnovu kojih bi se ocenila pot= reba i koristi od saradnje, a nema informacija jer su uslovljene prethodnom saradnjom. Učešće naših stručnjaka na sastancima medjunarodnih organizacija malobrojno je u odnosu na učešće stručnjaka iz razvijenih zemalja, što je i razumljivo kađa se imaju u vidu naše kadrovske i finansijske mogućnosti. Ocena je, ipak, da bi trebalo da E w naše učešće buđe veće. Uz to treba praviti razliku izmedju fizičkog prisustva i aktivnog učešća u radu, pa se mora konstatovati da je naše učešće u radu veoma slabo. Broj naših primedbi i predloga u vezi sa medjunarodnim dokumentima, kako ušmenih na sastancima, tako i pisanih, izuzetno je maii i u poredjenju sa brojem primedbi i predloga drugih zemaija i u relativnom poredjenju sa obimom našeg fizičkog učešća u radu. Tako, na primer, u ISO gođišnje cirkuliše preko 10.000 dokumenata u rađu, a naših primedbi, sugestija, predloga i tako dalje nema ni 50. Slična je situacija i u saradnji sa IEC.
Obavljanje poslova sekretarijata pojeđinih radnih tela takodje je pokazatelj aktivnosti zemalja u medjunarodnim organizacijama. Mora se, nažalost konstatovati da Jugoslavija ne drži ni jedan sekretarijat ni komitet, ni potkomitet, kojih ima 750 uv ISO i 200 u IEC. Ista je stvar i sa predseđavanjem ovim telima, za čije se predsednixe biraju stručnjaci afirmisani u ovim telima.
Da bi se ublažila ova "crna" predstava treba izneti donekle ohrabrujuće podatke o broju, zasedanja ovih komiteta u našoj zemlji i. konstatovati da se svake godine u poslednjih nekoliko godina održi u našoj zemlji bar po 5 zaseđanja ovih organizacija, i to sa vrlo uspešnom organizacijom. Isto tako, prijatno je govoriti o aktivnom učešću u Medjunarodnoj federaciji za primenu standarda (TFAN) i to zahvaljujući entuzijazmu grupe stručnjaka koje okupljaju republička društva za unapredjenje standardizacije i njihov Savez za unapredjenje standardizacije Jugoslavije (SADUS). U ovoj Medjunarodnoj federaciji u toku 4-5 godina od učlanjenja nasec Saveza, nredstavnik naše zemlje izabran je za jednog od dva DOtpresednika ove 'organizacije, ponudjeno nam je da preuzmemo sekretarijat za sledeći man=datni period, naši strućnjaci su bili meSju najaktivnijim na prosloj, III trienalnoj Konferenciji IFAN, imali su jedan od 23-43 qlavna referata. Konferencija je održana u Londonu 1980. godine. Na našu inicijativu osnovana je peta po redu radna qrupa ove Federacije, i tako dalje.
Medjutim, rad u Feđeraciji IFAN ne može da utiže na ukupnu sliku naše (ne)aktivnosti, poaotovu ŠtO se IiFAN bavi broućavanjem primene medjunarodnih standarda, a ne donosi nikakve standarde.
Standardizacija, 1982. /br. 1—2