JUS standardizacija

Izngti podaci govore jasno da kada se sudi po broju primedbi, sugestija i predloga

nas praktično uopšte nema u medjunarodnim organizacijama za standardizaciju. Takodje, prema broju primljenih radnih dokumenata organizacije ISO, naša privreda je odsečena od zbivanja u ovoj organizaciji, te se suoćava sa rešenjima u medjunarodnim standđardima tek kađa je kasno da na njih utiče, to jest kada se donesu ISO standardi.

5. Preuzimanje medjunarodnih standarda

Medjunarodni standđarđi se mnogo brže donose nego ŠtO mi uspevamo da ih preuzmemo kroz jugoslovenske standarde. Tako naše zaostajanje za medjunarodnim standardima postaje sve veće. To zaostajanje je i veće nego Što izgleda kada se uporedi broj donetin jugoslovenskih standarda, zasnovanih na medjunarodnim standardima, sa ukupnim brojem medjurarodnih standarda. Naime, meajunarodni standardi se mnogo ažurnije revidiraju u skladu sa napretkom nauke i tehnike od jugoslovenskih standarda, tako da se veliki broj važećih jugoslovenskih stan= darda zasniva na prevazidjenim medjunarodnim standardima. Iz tih razloga mnoge OUR vide veću korist od praćenja i direktne primene medjunarodnih (pa i stranih) standarda, nego od čekanja da se oni preuzmu jugoslovenskim standardima. Očigledno je, s toga, da u taxvoj situaciji jugoslovenski standardi postaju sami sebi suprotnost: mesto da omogućavaju bržu i efikasniju vezu sa medjunarodnim standardima, oni su balast u toj vezi. 6. Na Čemu se zasnivaju "originalni" jugoslovenski standardi

S obzirom đa se medjunarodni standardi donose u uslovima gde radom na donošenju stan3jarđa dominiraju razvijene zemlje, prilikom donosenja jugoslovenskih standarda uveK je prisutna opravdana bojazan da se prilirom preuzimanja medjunarodnih standarda ne prouzmu resenja KGOJa ne odaovaraju našoj privredi. TreLDa so, medjutim, tarodje zapitati koja su to druga rešenja koja mozemo usvojiti ako odbacimo rešenja u medjunarodnim standardima.

Ako, dakle, ne prihvatimo medjunarodne standarde kao strućni izvor za jugoslovensko skandarde, onda kao izvori služe: standardi drugih zemaija, i to razvijenih (DIN, BS, “E i tavo daljeyy standardi stranih firmi (iz razvijenih zemalja) i domaća tehnoloija i orininalnn jiu"Sslovenska rešmjja koja su rezultat sopstvenih razvojnih i istraživačkih napora. Imajući u vidu da se originalna jugoslovenska resenja ne mogu unositi u standarde, ako prethodno nije obavljen razvojno-istraživački rad koji je doveo do pozitivnih rezultata, Jasno je da je Droj takvih rešenja vrlo ograničen, ustvari sasvim simbolićan i da se u sadašnjim uslovima, sa sadašnjim nivoom razvojno-istraživačkoa rada, na ova rešenja ne moze računati kao na realno rasnoloživi-· izvor za jugoslovenske s,tandarde.

Jasno je, prema tome, da ako ne USVOJimo medjunarodni standard, usvojićemo DIN, BS, Li

Standardizacija, 1982./br. 1—2

~ a re. at ite

NF ili neki drugi stanđard razvijenih zemalja, ili standard neke strane firme, ili što je još gore (a možđa i najčešće) neko kupljeno zastarelo licencno rešenje. Drugim rečima, moramo biti načisto sa tim da mi u ovom trenutku, sa ovim stepenom razvijenosti, ne možemo izbeći veliki uticaj razvijenih zemalja na tehnička i tehnološka rešenja u našim standardima. Radi se samo o tome da li postoje veći izgledi za neutralisanje negativnih efekata tog uti-

caja (jer ovaj uticaj može biti i pozitivan!) sa manje, ili više uspeha, odnosno da li:

- voditi pojedinačnu "borbu" sa firmama iz razvijenih zemalja, čiji je osnovni fusudjujem se da kažem: najčešće i jedini) motiv ostvarivanje profita, tako da uspeh te borbe zavisi od toga koliko je naša firma koja je stupila u taj pojedinačni odnos tehnički i tehnološki jaka da razdvoji tehnološku platformu sa koje strana firma nastupa ođ komercijalnih naoko primamljivih uslova;

- da li se osloniti na nacionalne standarde razvijenih zemalja, imajući u vidu da su negativni aspekti pojedinačnih komercijalnih interesa dobrim delom, prilikom izrade nacionalnih standarda, eliminisani u medjusobnoj "borbi" izmedju firmi te zemlje, kao i ođ strane drugih društvenih snaga koje zastupaju opšteđruštveni interes u toj zemlji, a sa tehničke i tehnološke strane usvojeno je samo ono rešenje koje je ođolelo kritici najjačih stručnih snaga u svetu.

Očigledno je, prema tome, đa dok ne buđemo imali svoje sopstvene izvore \za stručna rešenja u našim standardima, ne smemo se olako odricati medjunarodnih standarda zbog straha od dominacije razvijenih zemalja, jer je na drugoj strani opasnost od dominacije višestruko veća i realnija. Najracionalniji put i istovremeno najsigurniji jeste kroz organizovano delovanje u toku izrade medjunarodnih standarda. Zbog toga je, pitanje organizovanja, u cilju ostvarivanja uticaja na izradu medjunarodnih standarda, strateški. najvažnije pitanje u našem odnosu prema medjunarodđdnoj standardizaciji. U tom cilju treba da iskoristimo i tudja pozitivna iskustva, te pre nego što se usvoje naša rešenja u vezi sa organizovanjem, treba razmotriti kako se to radi u zemljama sa dužom tradicijom u radu na standardizaciji.

6. Odnos drugih zemalja prema medjunarodnoj standardizaciji i uloga i kvalitet medjunarodnih standarda

Najaktivniju ulogu u medjunarodnim organizacijama za standardizaciju imaju razvijene zemlje. Strućnjaci iz ovih zemalja redovno učestvuju u radu komiteta i potxomiteta medjunarodnih organizacija i imaju glavnu reč u ovim organizacijama: iniciraju rad, pripremaju nacrte dokumenata, daju primedbe na dokumente koji se razmatraju, obavljaju Moslove sekretara i predsednika radnih tela i tako đalje; jednom rečju, praktično je celokupna aktivnost komiteta i potkomiteta u