JUS standardizacija

DIN standarda, što je i bio polazni cilj.

U istinu, kada se rađi o Nemačkoj i drugim zemljama Evropske ekonomske zajednice, DOStupak je ponekad nešto drukčiji. Naime,

ove zemlje idu na stvaranje zajedničkih CEN i CENELEC standarđa, koje koriste za koorđinaciju svojih napora za uticaj na Organizacije ISO i IEC. Suština ustvari Ostaje ista: DIN standardi se donose kroz CEN i CENELEC stanđarde, odnosno kroz ISO – IFC standarde. e

Za preuzimanje medjunarodnih standarda kroz nacionalne standarde razradjuje se vrlo efikasna tehnika. Ovoj tehnici se posvećuje izuzetno velika pažnja. Cilj je da se utvrdi stručna osnova za Sto direktniju, uz 5to manje posla, konverziju ISO i IEC standarda u nacionalne standarde. Izmedju ostalih mnogobrojnih detaljnžih_pravila do sada su usvojena dva bitna pravila za ovu konverziju. Prvo, đa se pri prelasku sa ISO i TEC standarda na nacionalne standarde, mora sacuvati integra:ni tokst medjunarodnog standarda. Ako se u nacionalni standart unose Wazlike, te razlike troeba posebno prikazati. Drugo, u nacionalnom stanđardu koji je identičan medjunarodnom, moza uz nacionalnu oznaku nacionalnog standarda, ravnopravno stajati oznaka medjunarodnoj standarda. Ovim se Zeli postići da se na svaki naćin da do znanja da su nacicnalni stanđarđi samo oblik ispoljava-– nja medjunarodnih standarda u konkretnoj primeni u toj zemlji, aı da se u suštini radi o medjunarodnom standardu.

Iz iznetog se može, dakle, zaključiti da su razvijens Zelje kao svoju osnovnu Orijentaciju u standardizaciji izabrale prenosonja rada na medjunarodni nivo. Ta činjenica, svakako, mora uticati i na izbor našeq puta za rešavanje problema odnosa prema medjunarodnoj standarđizaciji.

7. Put za rešavanje problema nalazi se u odnosu prema medjunarodnoj standardizaciji 7.1 Utvrdjivanje zadataka

Za iznalaženje rešenja za probleme koji nam otežavaju uspešnu medjunarodnu saradnju, podjimo od konstatacije da, načelno gledano, skup medjunarodnih standarda, donetih i onih koji će se doneti, možemo, sa stanovišta interesa naše zemlje, podeliti na sledeći način:

a) Standardi za koje naša zemlja nije posebno zainteresovana, jer nemaju direktnog odraza na tehnička rešenja od znažaja za poslovanje naših organizacija udruženog rada.

b) Standardi za koje postoji zainteresovanost naših organizacija u smislu ažurnog praćenja i preuzimanja donetih rešenja, bez bojazni da će nam ta rešenja predstavljati veće probleme u primeni; odnosno sa našim svesnim opredeljenjem da nam je najJeftinije i najracionalnije da preuzmemo ta rešenja takva kakva su, bez trošenja snaga za njihovu preradu.

c) Standardi za koje su naše organizacije zainteresovane, ali postoji opravđana bojazan da sadrže, ili da mogu da sadrže rešenja koja su štetna, odnosno neprihvatljiva za našu privredu, .

d) Standđardi koji su od bitnog značaja za našu privređu, koji su za nas prioritetni, odnosno standardi koji se odnose na naša specifična pitanja.

Iz ovoga, proizilaze sledeći zadaci:

1. Utvrdjivanje konkretnih interesa jugoslovenskih organizacija u odnosu na medjunarodne standar:i»

PoSto za standarde grupisane pod a) naše organizacije nisu posebno zainteresovane, u vezi sa ovim standardima dovoljno je Organizovati: -– da se prate kroz katalog. što se može smatrati da je već u glavnom rešeno /za sve grupe standarda a) do 4d)/,

– praćenje radnm dokumentacije u vezi sa izradom stan:jard3 kako bi se omogućilo da ormanizacije ocene svoj interes, Što se može smatrati rošanim samo kada je u pita= nju saradnja sa I!C, a noreŠenim kada je

u pitanju saradnja sa ostalim medđjunarodnim i regionalnim organizacijama /za sve grupe standarda a) do d)/.

2. Rešavanje problema distribucije radne dokumentacije medjunarodnih i regionalnih organizacija (ođim IFC) organizaciJama u našoj zemlji

Za standarde pod b), osim problema distribucije radne dokumentacije, potrebno je organizovati preuzimanje medjunarodnih standarda, što do sada nije rešeno na racionalan i efikasan način.

3. Rešavanje problema efikasnog i racimal-– nog prcuzimanja medjunarodnih standarda koji odgovaraju potrebama zemlje

Za stanđarde pod c) potrebno je organizovano delovati prilikom izrade medjunarod-

· nih standarda i uticati da se ne prihvata-–

Ju rešenja koja nama ne odgovaraju, Što se može smatrati da nije uopšte rešeno, ili Je vrlo slabo rešeno.

4. Rešavanje problema organizovanog delovanja naše zemlje na donošenju medjunarodnih stanđarda

Ovde se mora napomenuti da se vrlo često ovaj problem identifikuje sa problemom učestvovanja na medjunarodnim standardima , što je veoma pogrešno. Naime, učešće na medjunarodnim sastancima jeste potrebno u mnogim slučajevima, ali samo po sebi ništa ne znači ako nije na odgovarajući način pripremljeno. Pripreme se sastoje u analiziranju radnih dokumenata, utvrdjivanju Jugoslovenskog stava u odnosu na rešenja

u tim dokumentima i formulisanje i dostavljanje tog stava odgovarajućem* radnom telu medjunarodnih organizacija. Ako se ne izvrše ove pripreme, jugoslovenski stručnjaci, bez obzira koliko ih učestvuje na medjunarodnom sastanku, neće biti a stanju

O am ny VOM AU VA IAC WNLIDIJI ly E! ___ 1 _____L______ ___ ______4J

Standardizaecija, 1982./br. 1—2