JUS standardizacija

da zastupaju istinske interese jugoslovenske privrede. Ako se izvrše solidne pripreme, dovoljno je da jedan stručnjak učestvuje na medjunarodnom sastanku, ako je sposoban da obrazlaže zauzeti stav u zemlji. Ponekad je i pismeni komentar, koji se dostavi medjunarodnom telu, đovoljan da se u uzme u obzir jugoslovenski stav, čak i da niko od jugoslovenskih stručnjaka ne učestvuje na sastanku.

Ova napomena se iznosi zato što je činjenica da je sadašnje učešće jugoslovenskih stručnjaka na medjunarodnim sastancima veoma neefikasno, pa i neracionalno, te, i da imamo dovoljno deviznih sredstava za masovnije učešće, problem našeg uticaja ne bi bio bitnije rešen, iz navedenih razloga. To bi trebalo imati u vidu pri rešavanju

4. zadatka.

Potrebno je, takodje, utvrđiti postupak preuzimanja medjunarodnih standarđa koji sadrže neka rešenja koja nama ne odgovaraJu, pored rešenja koja nam dogovaraju. što nije racionalno rešeno, jer se podjednako troše snage i na redakcijska pitanja i na suštinska pitanja. Zbog toga se medjunarodni standardi sporo preuzimaju, a u donetim jugoslovenskim standardima se ne vidi šta je preuzeto iz medjunarodnih standarda i šta je identično medjunarodnim rešenjima, a šta je uneto naše, što je drukčije u odnosu na medjunarodna rešenja.

5. Rešavanje problema efikasnijeg preuzimanja medjunarodnih standarda iz kojih će se neka rešenja prilagoditi našim uslovima, kao i problem jasnog prikazivanja odstupanja jugoslovenskog standarda od odgovarajućeg medjunarodndadg standarda

Za standarde pod d) potrebno je DrVO izvršiLi identifikaciju istih, a zatim se organizovati da se oni izrade u okviru medjunarodnih organizacija.

o. Identifikacija standarda koji nisu planiranri na medjunarodnom nivou, a koji održavaju primarne interese Jugosloven=ske standarđizacije i treba ih doneti Kao medjunarodne standarde

~

Rešiti problem našeg organizovanja za iniciranje pojedinih medjunarodnih standarda, koji odražavaju primarne jugoslovenske interese, i problem organizovanja rada na njihovoj izradi i donošenju 7.2 Rešenje zadataka

Svaki od navedenih zadataka zahteva posebnu studiju, što nije cilj ovog članka. Ovde bih, medjutim, želeo da ukažem na neke bitne momente, koje bi, DO mom mišljenju, trebalo imati u vidu prilikom rešavanja navedenih zadataka.

Pre svega, mislim da treba mnOqo tešnje povezati izradu jugoslovenskih standarda sa izradom medjunarodnih standarda. Očigledno je, naime, da je iluzija u buduće smatrati da se može razmatrati organizacija donošenja jugoslovenskih standarda, koja će biti celishodna i racionalna, ako se ne uzme u obzir i organizacija učešća

42 U: MIOXXı!

u izradi medjunarodnih standarđa. Jer, hteli mi to, ili ne, praktično gledano, najveći broj rešenja koja će ući u jugoslovenske standarde utvrdjuje se u inostranstvu. Šansa da na ta re enja utičemo realno postoji samo kroz medjunarodne organizacije za standardizaciju. Prema tome, ako želimo da nam drugi ne ođredđjuju rešenja u jugoslovenskim standardima, moramo izradu jugoslovenskih standarđa primarno organizovati kroz izradu medjunarodnih standarda. To je, suštinska promena koju moramo uočiti i izvršiti, ako želimo da u perspektivi izadjemo na prvi put koji će ? nas dovesti do smanjivanja strane dominacije. ,

Bitan korak u tom pravcu bio bi kađa bi se planovima donošenja jugoslovenskih standarda utvrdjivao i plan našeg učešća u radu na medjunarodnoj stanđardizaciji, polazeći od toga da se moraju jeđinstvenim postupkom razmatrati i radni dokumenti medjunarodnih standarda i radni dokumenti odgovarajućih jugoslovenskih standarda, koji se zasnivaju na tim standardima. Naime, svuda tamo gde ocenimo da je pDotrebno da se jugoslovenski standardi zasnivaju na medjunarodnim standardima, plan za donošenje tih jugoslovenskih standarda morao bi praktično da se preobrazi u plan našeg ućešća u izradi medjunarodnih standarcda. Usvajanjem m=djunarodnih standarda u -ijem smo postupku aktivno učestvovali, Draneći interes naše zemlje, otpala bi potreba da se naknadno ti isti standardi stručno preispituju.

Kako Je izrada standarđa i neprekidan i masovan proces, to je za uspešno uključivanje u rad na medjunarodđnoj standardi zaciji neophodno formirati stalna radna tela u BnasOJ zemlji koJa “e biti zadužena za neprek:i.lnce praćenje rada onih medjunarodnih tola (Komiteta, potkomiteta i radnih grupa) koja sa bave pitanjima od interesa za našu zemlju. Najlogičnije bi bilo da se naše komisije za jugoslovenske standarde organizuju kao ta radna tela, to jest, da budu stalne, da im se precizno definiše delokrug rada, kao i naziv i oznaka, da se zna njihova medjusobna veza i veza sa odgovaraJućim medjunarodnim telima. Ovo bi svakako bio jedan od bitnih uslova za uključivanje što većeg broja stručnjaka iz organizacija udruženog rada u aktivnosti, kako na domaćem, tako i na medjunarodnom planu.

Što se tiče preuzimanja utvrdjenih medjunarodnih standarda, nameće se zaključak da, kada se sistematski prati izrada medjunarodnih standarda i izdvoje oni koji nama ne odgovaraju, treba se držati principa da što god se više preuzme medjunarodnih standardđa, to će naša privreda raspolagati sa bogatijom dokumentacionom bazom koju prihvata svetsko tržište i smanjiće se prostor za rizično oslanjanje na tudje nacionalne standarđe, standarde stranih firmi, ili što je najvažnije, na zastarela licencna rešenja. Prema tome, nema u ovom smislu opravdanja za sprovodjenje neke kompliko=vane procedure koja usporava preuzimanje

Stendardizacija, 1982. /br. 1—2