JUS standardizacija

medjunarodnih standarda i za trošenje snaga na ređakcijska "popravljanja" tekstova medjunarodnih standarda. Naprotiv, što je vostupak preuzimanja jednostavniji i što se manje snage i vremena utroši na preuzimanje medjunarodnih standarđa, to ćemo raspolagati sa brojnim dobrim jugos lovenskim stanđarđima, a ostaće nam više snage i vremena da utičemo na rešenja u medjunarodnim stanđarđima u procesu njihovog donošenja. ~

Na kraju se mora izneti đa prilikom reBavanja zađataka našeg aktivnog učešća u rađu na međjunarodđnoj stanđarđizaciji moramo imati u viđu velike mogućnosti koje

pruža saradnja sa zemljama koje se nalaze u sličnom položaju u kojem se i mi nalazimo. Naime, mora se uočiti da su u međjunarodnim organizacijama za stanđarđizaciju prisutne grupacije zemalja sa specifičnim interesima. Za nas je važno uočiti da postoji osnovna suprothost izmedju razvijenih i nerazvijenih zemalja i đa se naš položaj i interes u oblasti stanđardizacije u velikoj meri poklapaju sa položajem i interesom zemalja u razvoju. Zbog toga put za rešavanje problema u ođnosu prema međjuna-

rodnoj stanđardđizaciji treba tražiti zajed-

nički sa nesvrstanim zemljama i drugim zem-

ljama u razvoju. Koorđiniranim delovanjem sa ovim zemljama snage bi narasle, a uticaj svakako ojačao.

75 godina povezivanja sveta elektriciteta

C.J. Stanford, genershsi sekretar IEC ~

Prošlo je tri četvrtine veka otkako su se 33 vođeća naučnika i inženjera iz 14 zemalja sastali u Londonu 26. i 27. juna 1906. godine da bi formirali Medjunarodnu elektrotehničku komisiju (IEC). Pokazalo se da je ovaj sastanak imao neprocenjiv značaj za sve strućnjake iz oblasti elektrotehnike, jer je IEC odigrao vitalnu ulogu u razvoju primene elektriciteta u Ostva~– rivanju bezbednosti u radu, razmeni elektrotehničkih proizvoda kao i u razmeni znanja izmedju stručnjaka celog sveta.

Gleđajući unazad nikada nije bilo sumnje đa je potrebno ustanoviti stalno medjunarodno telo koje bi pripremalo medjunarodne sporazume i povezalo svet elektriciteta. Osvrt na prošlost podvlači. ovaj stav: takoreći od početka napređak nauke o elek tricitetu bio je rezultat skupljanja znanja na medjunarodnom nivou koje je OmOgućavalo generacijama naučnika i inženjera dalji napređak.

Era elektriciteta počela je u prvoj polovini 19. veka posle FParađejevog (Farađay) otkrića elektromagnetne indukcije 1831. gođine što je omogućilo direktno pretva-– ranje mehaničke energije u električnu.

Do sredine 19. veka elektricitet i njegova primena kretali su se od inovacija do polukomercijalnog stupnja, prateći istraživanje i pronalaske mnogih velikih naučnika tog periođa. Naprimer, Leklanše (Leclanche) je pronašao svoju poznatu ćeliju 1865. gođine, Graham Bel (Graham Bell) te-

lefon 1876. gođine, FEđison (Edison) i Suan

(Swan) sijalicu sa užarenim vlaknom 1878. godine.

UA A NU Članak je štampan u časopisu BULLETIN đe

l1'Association Suisse des Electriciens, br. 11/1981. od 6. juna 1981.

Stendardizacija, 1982./br. 1—2

Ovi i mnogi drugi pronalasci obezbeđili su osnovu za napajanje industrije električnom energijom i stvaranje industrijske proizvodnje dinamo mašina, motora, kablova, rasklopne i ostale opreme za eksploataciju novog viđa energije. Kao što je poznato, glavni cilj novo-stvarane industrije bilo je električno osvetljenje.

Do 18B1. gođine industrija je bila đovoljno dobro razvijena, tako da je bilo opravdano sazivanje prvog medjunarodnog elektrotehničkog kongresa u Parizu, gđe su postavljeni osnovi za dalji dinamični razvoj elektrotehničke industrije. Tamo su po prvi put naučnici i inženjeri iz 28 zema-

lja diskutovali o standardizaciji električ-

nih jedinica. Problemi sa kojima su se SUočili ovi eminentni pioniri bili su Ogromni, jer su se jedinice razlikovale od zemlje do zemlje što je sprečavalo razmenu znanja i informacija o karakteristikama proizvoda.

Uprkos ovim razlikama medjunarodni sporazum je bio postignut za sedam jedinica. Medjutim, još jeđan značajan aspekt ovog kongresa ne bi trebalo prevideti, jer je on omogućio da rezultati rađa elektrotehničkih inženjera i fizičara 19. veka budu objedinjeni i da budu donete smernice za njihov budući rad. Iako se ne može reći da su se smernice buđućeg rada IEC već nazirale, sa sigurnošću se može tvrđiti da je upravo u·Parizu pre 100 godina rodjen duh medjunarodne standardizacije; inženjeri elektrotehnike svih zemalja su se saglasili da rade zajedno, postalo je evidentno da će elektricitet izmeniti svet, i da je redovna medjunarodna saradnja neophodna.

43

ae z_Z_z UZ —0—–—–———II–ZD—SIS—- Se >> Sa i —–––: ——