JUS standardizacija

Dužnost je svih odgovornih predstavnika zemalja članica IEC da podržavanju rad u oblasti IEC u svojim zemljama, i da popularišu značaj rađa na terminologiji.

Digitalna tehnika

Do nedavno u mnogim krugovima se smatralo da se razni aspekti digitalne tehnike (na primer: sprežni sistemi (interface),sabirnički sistemi, programski jezici) tiču is=ključivo proizvodjača i korisnika kompjutera. Odjednom, (ili se to samo tako čini) svet elektrotehnike se probudio obuhvatajući široku primenu digitalne tehnike koja se javlja ili će se tek javiti. IEC je javno kritikovan što ne preduzima korake za obezbedjenje standarđa. Do ovoga je možda došlo zbog izvanrednog pada cena čipova mikrTOprocesora i memorija, što je omogućilo njihovo korišćenje tamo gde je to pre nekoliko gqo= dina bilo nezamislivo.

Da bi se rešio ovaj problem, IEC je doneo 1980. gođine odluku da formira Tehnički pododbor 47B, koji će se baviti primenom mikroprocesora. Ovaj komitet će održati SVOJ prvi sastanak u Montreu*).

Elektrotehnička i elektronska industrija su u takvoj medjusobnoj povezanosti, da oprema sa lakoćom može da funkcioniše jedinstveno sa analognim signalom na ulazima i izlazima, tako da je možda razumljiVO Što se u nekim krugovima smatra da digitalna tehnika može da se u okviru IEC ograniči na "hardware" (uredjaje).

Danas se može predvideti da će do kraja dekade koncept "lokalnih sabirnica" to Jest sapDirnica, koja se ne mora spojiti sa drugcm.najverovatnije iščeznuti, i bićemo svedoci medjusobnog spajanja sabirničkih sistema na interkontinentalnim uđaljenostima. Srećom, mada možda kasno,IEC je preduzeo vodjstvo u ovoj oblasti i početkom ove godine preuzeo inicijativu da ujedini sve koji se bave stanđardizacijom, kako bi se naglasila potreba za koherentnim prilazom. Unutar IEC je potrebno činiti koncentrisane i trajne napore da bi se rešili problemi, jer oni prevazilaze pojedine tehničke komitete i njihovu oblast rađa. Jeđan od načina da se započne sa rešavanjem problema je dodeljivanje "pilot" funkcije jednom broju tehničkih komiteta za različite aspekte kompleksnog problema.

Brzina u radu =-2ina u radu

Skoro da ne treba reći, da su za uspeh IEC u ovim novim oblastima potrebne dve prateće okolnosti.

Prva je pravilan izbor pređmetne materije, koncentrisanje u radu na bitna pitanja,

*) Na 46. generalnom zaseđanju IEC u Montreu juna 1981. gođine održan je osnivački sastanak. <

izbegavajući iskušenje đa se piše priručnik koji će biti zastareo pre nego što se pripremi, usavrši i publikuje.

Druga okolnost je korišćenje brzine komuniciranja koju omogućavaju moderne telekomunikacije. Nažalost, nedostatak standarda onemogućava rasprostranjenu primenu digitalnog prenosa teksta od više korisnika ka jednom, što je potrebno u komunikacijama

sa centralnim Biroom. U relacijama ođ jednog do drugog korisnika u oblasti komunikacija, unutar zemlje može se pak mnogo učiniti. Centralni biro IEC je opremljen za digitalni prenos i prijem teksta preko javne telefonske mreže (i koristi ovu metodu za štampanje ođredjenih publikacija). Centralni biro je takodje opremljen za verno reprokukovanje, kako za prenos, tako i za prijem informacija.

Zaključak

Kako je IEC bio tesno vezan za razvoj elektroindustrije, filozofija medjunarodne standardizacije je ostala nepromenjena tokom vremena. Postoji jedno, što bi se moralo zapamtiti i poštovati od strane svih zainteresovanih: Stanđardđizacija ne može da čeka dok praksa ne pokaže idealan izbor parametara, koji se definišu. Kad bi se ovako radilo to bi dovelo do različitih rešenja usvojenih i potvrdjenih u praksi u različitim zemljama i oblastima,

Sa standardizacijom pak ne bi smelo da se otpočne tako rano da se spreči tehnički napredak. Ovo bi bilo u suprotnosti sa | olakšanjem razmene dobara u medjunarodnoj trgovini, sa smanjenjem troškova obezbedjivanjem većih proizvodnih serija, i moglo

bi da zaustavi tehnički, napređak i spreči pravovremeno uvodjenje novih tehnologija i proizvoda.

Imajući u vidu stalnu stopu rasta u oblasti tehničkog napretka, Komisija nastoji da smanji ukupno vreme potrebno za publikovanje medjunarodnog sporazuma. Ako bi se drugačije radilo, to bi dovelo do zastareva-– nja IEC standarda odmah po njihovom izdavanju ili čak i pre toga!

IEC bez sumnje postiže brojne uspehe zahva-– ljujući stalnom održavanju članstva Nacionalnih komiteta, koji na upravljačkom nivVOoOu usmeravaju i utiču na elektroinđdustriju (u najširem smislu na korisnike i proizvodjače), i brojnim delegatima, koji posvećuju toliko vremena i napora u pripremi prednacrta stanđarđa. Na ovakav način, TEC je mogao da obezbedi osnovu za međjunarodne sporazume koji obuhvataju sve oblasti elektrotehnike.

Svakako dđa budućnost donosi nove zahteve. Neki od njih su već prisutni, i u Montreu

M e aa a aa aa aa a O az = m===k-aku WANNA NL 1

Stendardizacija, 1982./br. 1—2