JUS standardizacija

sistema. Osnovna ideja bila je da se OmOgući da svaka članica ISONET indeksira samo svoje nacionalne standarde, odnosno da se korišćenjem kompatibilnog sistema izbegne potreba indeksiranja tudjih (inostranih i medjunarodnih) standarda.

Ovo rešenje,iako je u nnogome smanjilo potrebe za.indeksiranjem, ograničilo je fleksibilnost sistema indeksiranja, pa samim tim i informacione mogućnosti sistema u celini.

Inđeksiranje se vrši po zajednički utvrdjenim pravilima. Neke vrste operacija su ograničene. Tako na primer, listi deskriptora, na već indeksiranom dokumentu (ili dokumentu koji je dobijen već indeksiran), ne smeju se dodavati širi pojmovi odnOsno hijerarhijski viši deskriptori. Dođatno olančavanje ili upotreba drugih metoda za povezivanje đeskriptora vezama, koje nisu predvidjene u tezaurusu, nije dozvoljeno. Taxodje Je za indeksiranje zabranjena upotreba deskriptora koji nisu opšte prihvaćeni u ISONET tezaurusu.

b) ISONMET-tezaurus

Zajednički instrument za indeksiranje kao i za nenumeričko pretraživanje je ISONET- eZzaAuFrus. ISOMET podržava dve konceptu= alno različite verzije tezaurusa od kojih je jedan alfabetski, a drugi hijerarhijske structure. Iako je podudarnost pojmova gOtoOvo potpuna (oko 95%) tezaurusi nisu kompatibilni, budući da se sistem olančavanja odnosno uspostavljene veze izmedju deskriptora razlikuju usled razlika u strukturi tezaurusa.

Radi obezbedjenja kompatibilnosti sistema u celini, veštački se uvode pomoćni elementi za prelazak sa jednog na drugi te- ı zaurus.

li Proizilazi da koncept tezaurusa u ISONET-u, koji Je od kljućne važnosti, nije na zadovoljavajući način rešen. Ova činjenica stavlja u sumnju i valjanost indeksiranja, čiji Je tezaurus osnovni instrument, pa i konzistentnost čitavog sistema ISONET-a.

Kako je obezbedjenje konzistentnosti sistema od ključne važnosti, izučavanju problema nastalih kao posledica postojanja dve konceptualno različite verzije tezaurusa posvećuje se velika pažnja, da bi se pro=našao način za njihovo prevazilaženje.

c) Bibliografski opis standarđa

Bibliografski opis stanđarđa i srodnih dokumenata, koji su predmet razmene izmedju članica ISONET-a, isti je za sve članice. Bibliografski opis sadrži odredjen broj obaveznih polja čija sadržina pokriva imapred odredjene standardne tipove upita za unapred odredjene tipove korisnika.

Članice ISONET-a, koje imaju potrebe za drugim tipovima informisanja ili žele da uslužuju i druge korisnike, dođaju bibliografskom opisu opciona polja kako bi isti zadovoljio njihove potrebe.

d) Međijumi za razmenu. podataka

ISONET koristi stanđarđizovane međdijume za razmenu podataka sa stanđardnim tabelama i standardnim sadržajem sloga, a članice medjusobno đogovaraju frekvenciju ažuriranja. Registrovana frekvencija. ažuriranja je 2 đo 4 puta gođišnje, što ne obezbedjuje zadovoljavajuću ali ne i stvarnu ažurnost podataka, budući da se đatoteke na-

cionalnih stanđarđa po pravilu ažuriraju mnogo češće.

Za sađa nije učinjen nikakav pokušaj da se baze podataka na bilo koji način standarđizuju ili povežu, budući da je jedan od osnovnih principa ISONET-a potpuna autonomija. ISONET je, kao svetska informaciona mreža, još uvek u razvoju. Mnogi elementi mreže još nisu definisani, a ni instrumenti koji obezbedjuju konzistentnost mreže još uvek nisu definisani u konačnoj formi. Zapaženi problemi se izučavaju da bi se ponudila bolja rešenja, pa se može zaključiti da je ISONET kao sistem u eksperimentalnoj fazi.

3. INFORMACIONI SFESTEM SAVEZNOG ZAVODA ZA STANDARDIZACIJU

Najveći centar za informisanje u oblasti standardizacije u našoj zemlji, a istovremeno i predstavnik naše zemlje u ISONET, je Savezni zavod za standardizaciju. Informacioni tokovi SZS u okavljanju funkcije informisanja prikazani su na slici 2.

Iako je dugoročna orijentacija da savremeno koncipirani informacioni sistem obuhvati sve učesnike u informisanju o standardima i drugoj tehničkoj regulativi, u pristupu projektovanju SZS se odlučio na etapno projektovanje i razvoj sistema.

U prvoj fazi SZS razvija centralizovani informacioni sistem koji će obuhvatiti jugoslovenske standarde i tehničku regulativu, medjunarodne i strane nacionalne standarde. U razvoju sistema S?S se orijentisao na korišćenje zajedničke tehničke baze saveznih organa i centralizovanu obradu, a kao osnova programskog rešenja izabran je programski paket MISTRAL.

Iako će informacioni sistem, koncipiran postojećim idejnim rešenjem, predstavljati Drvi korak u automatizaciji informacionih funkcija S2S, on neće biti u mogućnosti da u punoj meri zadovolji spoljne korisnike, niti će u ovoj formi moći da bude oslonac distribuiranog jugoslovenskog informacionog sistema o standardima. Medjutim, projektovani informacioni sistem je dovoljno fleksibilan i poseduje mogućnost da se u pogodnom trenutku prestruktuira da bi postao oslonac jugoslovenske informacione mreže o stanđardima i drugoj tehničkoj regulativi.

Koncept informacionog sistema SZS počiva na postojanju automatizovane informacione baze, odgovarajućeg softvera za pretraživanje kao i tezaurusa, koji je instrument za indeksiranje kao i za nenumeričko pretraživanje pomenute baze podataka. 57

_— — —_ _____ ___——_ _ _________________________________ ________ _____________ —_ – - — __–_-c- ===

Standardizacija, 1982./br. 1—2