JUS standardizacija
a) MNutomatizovana informaciona baza 2070 CC Ovalna iTnijormaciona DĐaza
Automatizovana informaciona baza obuhvata standarde i tehničku regulativu, čija je bibliografska obrada izvršena tako da opis dokumenata u bazi podataka sadrži sve informacije potrebne za utvrdjene Vrste pretraživanja kao i ostale vrste obrađe. Bibliografski opis standarđa i drugih dđokumenata u sastavu baze sadrži kako elemente obavezne u ISONET-u tako i veći broj dodatnih elemenata.
Baza podataka ima takvu organizaciju da
pre svega omogućava pristup slogovima na bazi deskriptora, odnosno automatizovano nenumeričko pretraživanje. Opšta struktura baze podataka prikazana je na slici 3.
Baza podataka ima nekoliko domena
US domen jugoslovenskih standarđa
2. (a, b, C ...) domeni inostranih nacionalnih standarda
3. (a, b, c ...) domeni medjunarodnih standarda
4. (a, b, c ...) domeni tehničkih propisa
Priprema i ažuriranje đomena 1 i 4 vršiće se mesečno, centralizovano u S7S, dok će se priprema i ažuriranje domena 2 i 3 obavljati razmenom sa članicama ISONET-a.
b) Softver za rad sa bazom podataka
Pretraživanje opisane baze podataka vršiće se pomoću deskriptora, a kao instrument za pretraživanje biće korišćen tezaUTUS. Imajući odredjena ograničenja u pogleđu kadrovske baze sistema kao i nedostatak iskustva u razvoju interaktivnih programsFrih sistema za rad s3 bazom podataka, za osnovu programskog sistema predvidjen je parametrizirani programski paket MISTRAL IV. On cmogućuje 4ijaloyg korisnika i baze podataka u konverzacionom i paketnom načinu rada, odnosno pretraživanje baze podataka kao i njenu inicijalizaciju, generisanje, ažuriranje, editovanje i reorganizaciju uz obezbedjenje potrebne sigurnosti podataka.
c) Tezaurus
Da bi se obezbedila kompatibilnost sa OSstalim članicama ISONET, odnosno omogućila pogodnost korišćenja već inđeksiranih standarda i ažuriranje domena 2 i 3 sa strane, predvidjeno je da tezaurus S?ZS bude izgradjen kao varijanta jedne od zvanično podržavanih verzija ISONET-tezaurus.
Takav pristup, iako će ograničiti neke mogućnosti sistema, nuđi znatno veću efikasnost u razvoju jugoslovenske verzije tezaurusa. Tezaurus će se u prvoj fazi razviJati kao trojezični: englesko-francuska verzija ISONET-tezaurusa biće proširena srpskohrvatskim sinonimima. Potom će ovaj tezaurus biti proširen pojmovima iz jugoslovenskih terminoloških standarđa i takav će poslužiti kao osnova terminološkom informacionom sistemu.
U fazi prelaska na distribuirani informacioni sistem tezaurus će biti preveden na jezike drugih jugoslovenskih narođa i narodnosti. 4. DISTRIBUTRANI INFORMACIOMI SISTEM
Predvidja se đa se, u kasnijim fazama razvoja informacionog sistema S7ZS, pojeđine funkcije u okviru sistema postepeno distribuiraju, odnosno sistemu dodaju nove informacione mogućnosti. Te mogućnosti su:
-– informisanje na drugim jezicima, osim srpskohrvatskog
- informisanje o granskim stanđarđima
– informisanje o standarđima i tehničkim propisima velikih tehnoloških i tehničkih sistema.
Distribucija funkcija i dođavanje novih informacionih mogućnosti dovešće do stvaranja novih informacionih centara, odnosno stvaranja distribuiranog informacionog sistema sa distribuiranom bazom pođataka u oblasti standarda i druge tehničke regulative. Stvaranje novog informacionog centra u sistemu, ođnosno pojava novog čvora u informa-– cionoj mreži, dešavaće se u sleđećim slučajevima: - mreži je pristupio novi član koji učestvuje u informisanju u oblasti tehničke regulative i čija se informaciona baza ne poklapa ili se delimično poklapa sa informacionom bazom Saveznog zavoda za standardizaciju,
- pojava novog čvora koji je posledica obaveze Saveznog zavođa za standardizaciju da informacije o tehničkoj regulativi daje na jezicima narođa i narodnosti, pri čemu se njegova informaciona baza delimično ili potpuno poklapa sa bazom Saveznog zavoda za stanđardizaciju u odredjenom domenu informisanja,
- pojava novog čvora koji je posledica analize u kojoj se pokazalo da je distribucija pojedinih funkcija ekonomski i/ili tehnički opravdana, pa je formiran novi čvor. Njegova informaciona baza potpuno se poklapa sa bazom Saveznog zavoda za standardizaciju u odredjenom domenu informisanja. Ustvari samo je ovaj slučaj distribuiranog sistema, do sada, razmatran u stručnoj literaturi.
Rešenje distribuiranog sistema po modelu kakav nudi ISONET - ne bi bilo zadovojijavajuće iz više razloga.
Najpre, sam ISONET je labavo povezan distribuiran sistem sa potpunom autonomi jom što Je i logično jer su nacionalne organizacije za standardizaciju potpuno autononne. Jugoslovenski sistem standardđdizacije Je hijerarhijske strukture (gde se na najvišem nivou nalazi Savezni zavod za standardizaciju), pa stoga jugoslovenski sistem mora da ima znatno veći stupanj povezivanja odnosno medjuzavisnosti baze podataka.
Osim toga rešenja koja je ponudio ISONET
Stendardizacija, 1982./br. 1—2