JUS standardizacija
b) Stepen iskorišćenja materijala Kim se povećava za C puta, onda će ušteđa Mc ukupne mase materijala, neophodne za izradu N proizvoda biti:
Me = GUS n.T.m (< * R.Kim
c) Zaliha proizvođa R povećava se zaec pu-
ta, onda će ušteda AMC ukupne mase ma-
terijala, neophodne za izradu N proizvoda
biti:
« – 1 n.T.m
AM = R.Kim
Uporedićemo medjusobno moguće veličine AMO, A MIŠ,AMc , to jest procenićemo odnose:
AM
AM (1-
S MC
Primetićemo da, ako su ti odnosi jednaki 1, co jest, .AMa = AM. = AMc, onda je = 3=C To znači da je ušteda materijala jednaka ako uzmemo količinu materijala proizvoda nekoliko puta, ako povećamo isto toliko Duta steren iskorišćenosti materijala ili resursa, drugim rećima, smanjenje, na primer, za 10% količine materijala proizvođa, smanjenje za 10% rashoda materijala prilikom izrade i povećam.je za 10% resursa, daće jednaku uštedu materijala.
Danas se uočava tendencija povećavanja zaliha najvažnijih vrsta proizvoda za ],5 do 2 Muta, zato se može prihvatiti da je
= 1,75. Smanjenje količine materijala proizvoda na račun primene novih materija la, povećanje tačnosti proračuna i primena drugih mera, obično ne prelazi 10 do 15%, zato se /5 može smatrati jednako 1,12.
Danas je jedinica Kim u mašinogradnji 0,5
do 0,9 pri čemu povećanje Kim čak za 5 do
10% zahteva značajne finansijske i materijalne troškove; zato se može prihvatiti da iznosi 1,1. U tom slučaju:
| _AM« _ 2 Ti) _ 356 AH (i – — ) : 1,12
to jest, ušteđa materijala od povećanja zaliha proizvođa za 1,75 puta prevazilazi uštedu materijala od smanjenja količine materijala proizvoda za 12% za 3,9 puta.
AM _(1- a) Dalje, MC ZO Ma 4,77 3751
Na taj način ušteđa materijala od poveća-” nja zaliha proizvođa za 1,75 puta preva-– zilazi uštedu od povećanja stepena iskorišćenosti materijala za 10%, za 4,77 pu-
1 AM __CIC TI) 1 M = 1,2 AMcC (1
I na kraju, : e
to jest ušteđa materijala ođ smanjenja ko-
ličine materijala za 12% prevazilazi za
1,2 puta ušteđu od povećanja iskorišćenosti materijala za 10%. :
Ako se uzme u obzir đa deo proizvoda izlazi iz upotrebe prevremeno i da je za njihovu zamenu neophodno dođatno korišćenje materijala, onđa bez obzira na uslovnost prethodno navedenog proračuna, postaće još očiglednija najviša vrednost povećanja i obezbedjenja zaliha, kao izvora ušteđa materijala. Prema tome sve mere koje doprinose povećanju i obezbedjenju zaliha, samim tim doprinose i uštedi materijala.
Glavni zadaci u vezi sa rešavanjem proble-
ma uštede materijala u mašinogradnji
Iako tehnologija obrade pod pritiskom, ima prednosti u poboljšanju kvaliteta delova, u uštedi materijala i prema tome u prođuktivnosti i naglom smanjenju broja mašina za obradu metala, još uvek se nedovoljno realizuje zbog niza razloga, od kojih su osnovni sledeći:
– nedovoljan nivo koncentracije i specijalizacije proizvodnje, prvenstveno kovanja i presovanja,
- zaostajanje u jednom delu primene progresivnih tehnoloških procesa na klasičnim vrstama opreme,
– nedovoljno zadovoljavanje potreba industrije u mašinama za kovanje i presovanje,
- spora razrada i primena savremenih i u suštini novih tehnoloških procesa i opreme za oblikovanje,
-– slaba izdržljivost i visoke cene uredjaJa za presovanje,
-– nepostojanje industrijskih uredjaja za zagrevanje metala bez oksidacije,
- nepostojanje visokoefikasnih i ekonomič= nih tehnoloških maziva, koja obezbedjuju
kvalitetno odvijanje procesa, posebno prilikom valjanja limova i vovećavanje izdržljivosti uredjaja,
- nedovoljan nivo automatizacije pojedinih tipova mašina za kovanje i presovanje,
gd nezadovoljavajuća praksa planiranja i/ ocene rađa pogona za kovanje i presovanje,
- nedovoljno iskorišćenje opreme za kovanJe i presovanje u više smena.
Analiza usavršavanja tehnoloqije proizvodnje u osnovnih 11 grana u mašinogradnji Drimer SSSR-a (automobilska industrija, traktori i poljoprivredne mašine, gradjevinske mašine i mašine za izgradnju puteva, teška i energetska mašinoaradnja, pro= izvodnja strugova i drugo) pokazuje da u okviru očekivane ukupne uštede metala, udeo uštede metala se može postići unapredjenjem: Stendardizacija, 1982. /br. 1—2