JUS standardizacija

b) Stepen iskorišćenja materijala Kim se povećava za C puta, onda će ušteđa Mc ukupne mase materijala, neophodne za izradu N proizvoda biti:

Me = GUS n.T.m (< * R.Kim

c) Zaliha proizvođa R povećava se zaec pu-

ta, onda će ušteda AMC ukupne mase ma-

terijala, neophodne za izradu N proizvoda

biti:

« – 1 n.T.m

AM = R.Kim

Uporedićemo medjusobno moguće veličine AMO, A MIŠ,AMc , to jest procenićemo odnose:

AM

AM (1-

S MC

Primetićemo da, ako su ti odnosi jednaki 1, co jest, .AMa = AM. = AMc, onda je = 3=C To znači da je ušteda materijala jednaka ako uzmemo količinu materijala proizvoda nekoliko puta, ako povećamo isto toliko Duta steren iskorišćenosti materijala ili resursa, drugim rećima, smanjenje, na primer, za 10% količine materijala proizvođa, smanjenje za 10% rashoda materijala prilikom izrade i povećam.je za 10% resursa, daće jednaku uštedu materijala.

Danas se uočava tendencija povećavanja zaliha najvažnijih vrsta proizvoda za ],5 do 2 Muta, zato se može prihvatiti da je

= 1,75. Smanjenje količine materijala proizvoda na račun primene novih materija la, povećanje tačnosti proračuna i primena drugih mera, obično ne prelazi 10 do 15%, zato se /5 može smatrati jednako 1,12.

Danas je jedinica Kim u mašinogradnji 0,5

do 0,9 pri čemu povećanje Kim čak za 5 do

10% zahteva značajne finansijske i materijalne troškove; zato se može prihvatiti da iznosi 1,1. U tom slučaju:

| _AM« _ 2 Ti) _ 356 AH (i – — ) : 1,12

to jest, ušteđa materijala od povećanja zaliha proizvođa za 1,75 puta prevazilazi uštedu materijala od smanjenja količine materijala proizvoda za 12% za 3,9 puta.

AM _(1- a) Dalje, MC ZO Ma 4,77 3751

Na taj način ušteđa materijala od poveća-” nja zaliha proizvođa za 1,75 puta preva-– zilazi uštedu od povećanja stepena iskorišćenosti materijala za 10%, za 4,77 pu-

1 AM __CIC TI) 1 M = 1,2 AMcC (1

I na kraju, : e

to jest ušteđa materijala ođ smanjenja ko-

ličine materijala za 12% prevazilazi za

1,2 puta ušteđu od povećanja iskorišćenosti materijala za 10%. :

Ako se uzme u obzir đa deo proizvoda izlazi iz upotrebe prevremeno i da je za njihovu zamenu neophodno dođatno korišćenje materijala, onđa bez obzira na uslovnost prethodno navedenog proračuna, postaće još očiglednija najviša vrednost povećanja i obezbedjenja zaliha, kao izvora ušteđa materijala. Prema tome sve mere koje doprinose povećanju i obezbedjenju zaliha, samim tim doprinose i uštedi materijala.

Glavni zadaci u vezi sa rešavanjem proble-

ma uštede materijala u mašinogradnji

Iako tehnologija obrade pod pritiskom, ima prednosti u poboljšanju kvaliteta delova, u uštedi materijala i prema tome u prođuktivnosti i naglom smanjenju broja mašina za obradu metala, još uvek se nedovoljno realizuje zbog niza razloga, od kojih su osnovni sledeći:

– nedovoljan nivo koncentracije i specijalizacije proizvodnje, prvenstveno kovanja i presovanja,

- zaostajanje u jednom delu primene progresivnih tehnoloških procesa na klasičnim vrstama opreme,

– nedovoljno zadovoljavanje potreba industrije u mašinama za kovanje i presovanje,

- spora razrada i primena savremenih i u suštini novih tehnoloških procesa i opreme za oblikovanje,

-– slaba izdržljivost i visoke cene uredjaJa za presovanje,

-– nepostojanje industrijskih uredjaja za zagrevanje metala bez oksidacije,

- nepostojanje visokoefikasnih i ekonomič= nih tehnoloških maziva, koja obezbedjuju

kvalitetno odvijanje procesa, posebno prilikom valjanja limova i vovećavanje izdržljivosti uredjaja,

- nedovoljan nivo automatizacije pojedinih tipova mašina za kovanje i presovanje,

gd nezadovoljavajuća praksa planiranja i/ ocene rađa pogona za kovanje i presovanje,

- nedovoljno iskorišćenje opreme za kovanJe i presovanje u više smena.

Analiza usavršavanja tehnoloqije proizvodnje u osnovnih 11 grana u mašinogradnji Drimer SSSR-a (automobilska industrija, traktori i poljoprivredne mašine, gradjevinske mašine i mašine za izgradnju puteva, teška i energetska mašinoaradnja, pro= izvodnja strugova i drugo) pokazuje da u okviru očekivane ukupne uštede metala, udeo uštede metala se može postići unapredjenjem: Stendardizacija, 1982. /br. 1—2