JUS standardizacija

Pošto se prikupe svi rezultati, pristupa se obradi podataka utvrđenim statističkim metodama o kojima ovde neće biti posebnog izlaganja. Osnovno je, samo, ustanoviti nezavisnost preciznosti, nivo vrednosti rezultata i ravnomernost preciznosti od laboratorije do laboratorije, i da nema rezultata koji jako odstupaju od ostalih. Pogodnom transformacijom je, takođe, potrebno obezbediti nezavisnost promenljivosti od nivoa vrednosti ispitivanog svojstva. Za sve ovo postoje razrađene rutinske metode koje su predmet statističke nauke i koje predstavljaju standardne rutinske metode u programima za računare. Sa računarima je i dalja obrada odabranih i transformisanih rezultata (ako je potrebno) stvar rutine. Ako je ovo što je napred izloženo po pitanju organizovanja međulaboratorijskog ispitivanja u cilju određivanja preciznosti metoda ispitivanja u našim uslovima ı u Okviru naše zemlje teško izvodljivo (raspoloživi broj laboratorija, troškovi, svrha?), ne znači da na međunarodnom planu ne može biti omogućeno učestvovanje u jednom takvom programu.

U svakom slučaju, od daleko veće važnosti za nas je upotreba podataka o preciznosti standardnih metoda ispitivanja, koje se uglavnom i zasnivaju na inostranim ili internacionalno prihvaćenim metodama kod kojih je već sproveden jedan od oblika programa za određivanje preciznosti. Činjenica je da se, dosada bar, bez rezerve prihvataju navodi o granicama ponovljivosti i uporedivosti.

4.0 ZAKLJUČAK

Prvo pitanje koje se postavlja je: ,,Kako odrediti granice

vrednosti nekog svojstva u tehničkim uslovima za kvalitet proizvoda kada je na raspolaganju određena standardna metoda, sa tom i tom uporedivošću?”. Ne pretendujući na zaključak, navedimo da je osnovni princip koji, statistički, obezbeđuje ovaj uslov da raspon vrednosti nekog svojstva u tehničkim uslovima mora da bude veći ili najviše jednak četvorostrukoj vrednosti uporedivosti. Jednostrano ograničenje vrednosti nekoga svojstva mora da je bar dva puta veće od uporedivosti, i zapravo u takvim slučajevima u tehničkim uslovima može da dođe do problematičnih situacija (veoma male vrednosti). U takvim slučajevima treba: — ili pomeriti granicu u tehničkim uslovima u skladu sa uporedivošću raspoložive metode, — ili usavršiti metodu u pogledu preciznosti, odnosno odabrati drugu sa većom preciznošću.

Drugo važno pitanje u primeni podataka o preciznosti je pitanje graničnih vrednosti dobijenog rezultata u odnosu na vrednosti u tehničkim uslovima kvaliteta proizvoda. Ovo pitanje nije isto sa stanovišta isporučioca i primaoca, kada procenjuju kvalitet proizvoda na osnovu jednog raspoloživog rezultata.

Odmah se nameće ı treće pitanje : „Šta ako na osnovu svojih rezultata isporučilac i primalac ne mogu da se usaglase?”

Odgovori na ova tri najčešće postavljena pitanja u vezi sa primenom podataka o preciznosti ı praktičnom razmenom rezultata ispitivanja, dati su u standardu ISO 4259 u svetlu statističkih postavki i međunarodno usaglašene prakse na zadovoljavajući način i predstavljaju pravu vrednost jednog ovakvog dokumenta.

PROPISI U FUNKCIJI KVALITETA KONDITORSKIH PROIZVODA I OSTALIH PROIZVODA NA

BAZI BRAŠNA

Referat saopšten na XV STRUČNOM SASTANKU inženjera konditorske industrije Jugoslavije u Splitu od 22. do 24. apri-

la 1982. god.

Nada Cvetković, dipl. ing.

Prvi propis koji je u našoj zemlji obrađivao kvalitet prehrambenih proizvoda donet je 1957. godine pod nazivom „Pravilnik o kvalitetu životnih namirnica i uslovi za

Standardizacija, 1982./br. B5—

njihovu proizvodnju i promet”. Osnova za donošenje pomenutog Pravilnika je bio Zakon o zdravstvenoj ispravnosti te je sasvim jasno da se propisanim odredbama naj-

237