JUS standardizacija

umu i inostrane norme kvaliteta koje definišu ovu problematiku, ı koje su takođe jedna od osnova za usvajanje pomenutih propisa. Istovremeno je sasvim sigurno i to da se, bez obzira na sve pomenute teškoće, proizvođači trude da daju tržištu proizvode koji će ispunjavati određene parametre. Isti imaju na umu da postoji granica prihvatljivosti proizvoda od strane potrošača što takođe treba da bude polazna osnova za definisanje predloga parametara kroz propise o kvalitetu.

Treći momenat koji utiče na donošenje propisa je i praćenje i kontrola kvaliteta. Propisivanje parametara i kontrola, koja se ne zasniva samo na senzornom ocenjivanju proizvoda, već i na hemijskom utvrđivanju kvaliteta, je od značaja za propisivanje metoda za analizu proizvoda. Sasvim je izvesno da za ovaj posao treba angažovati veliki broj stručnjaka iz proizvodnje, sa fakulteta i iz institucija, koje se bave ovom problematikom i koji u cilju donošenja propisa pružaju svesrdnu pomoć. U prilog ovakvom stanovištu je i donošenje Pravilnika o metodama vršenja hemijskih analiza kakao proizvoda, bomDonskih proizvoda, keksa i proizvoda srodnih keksu („Sl. list SFRJ”, br. 1/81). Treba istaći i to da je potreba za izmenama i dopunama pravilnika sve češća što je rezultat već nabrojanih činilaca, tako da će se i u budućem periodu ı dalje raditi nausavršavanju ı poboljšanju propisa iz ove oblasti.

Postojeći pravilnici ukazuju da bi možda trebalo razmisliti o tome da ima pojedinih proizvoda koji su dosta bliski po sastavu ili načinu izrade, a nalaze se u različitim pravilnicima. Tako je u pravilniku o kvalitetu keksa, odredbama obuhvaćena grupa proizvoda „kolači” kao i „poslasitice” koji su po sastavu slični pojedinim pekarskim proizvodima ili grupi proizvoda „smrznuta testa”.

Pekarski proizvodi i smrznuta testa su regulisani Pravilnikom o kvalitetu žita, mlinskih proizvoda, hleba, peciva i testenina. U daljem usavršavanju pomenutih proizvoda možda treba razmišljati o tome da se svi ovi proizvodi (kolači, poslastice, smrznuta testa kao i pojedini pekarski proizvodi) uključe u jedan poseban pravilnik. U radu

na izradi ovog pravilnika učešće bi morali uzeti svi proiz- -

240

vođači konditorskih proizvoda smrznutih testa i pekarskih proizvoda.

Takođe je sada momenat da se iz Pravilnika o kvalitetu žita izuzmu članovi 91 i 92. koji se odnose na kvalitet proizvoda „grisini” i „trajna slana peciva” i uključe u

· Pravilnik o kvalitetu keksa, koji reguliše kvalitet navede-

nih proizvoda.

Još jedno pitanje koje se.u novije vreme nametnulo je pitanje „metroloških uslova” koje je doneto na osnovu Zakona o mernim jedinicama i merilima (,„Sl. list SFRJ”, br. 13/76). Naime, u uputstvu su data odstupanja od deklarisane neto mase. Kako i pravilnici o kvalitetu proizvoda takođe regulišu, kroz pojedine odredbe, odstupanja od neto mase čije su vrednosti različite u odnosu na uputstvo o metrološkim uslovima predstoji usaglašavanje ova dva propisa. Ali ı pored toga smatramo da bi bilo korisno da proizvođači provere u proizvodnim uslovima stvarna odstupanja od deklarisane mase proizvoda i uporede ta odstupanja sa odstupanjima datimi u uputstvu od strane Saveznog zavoda za mere i dragocene metale.

Zaključak

Iz izloženog se vidi da za konditorske proizvode i pekarske proizvode postoje 3 važeća pravilnika:

1. Pravilnik o kvalitetu žita, mlinskih proizvoda . . . testenina 2. Pravilnik o kvalitetu keksa i proizovda srodnih keksu

3. Pravilnik o kvalitetu kakao proizvoda . ... i krem proizvoda. ~

— Svi pomenuti propisi su odraz stanja kvaliteta u proizvodima a neophodno je da se i dalje stalno razvijaju, odnosno prate proizvodnju ili još tačnije da utiču na poboljšanje kvaliteta ovih proizvoda. —

— Prilikom izmene ili dopune propisa treba iznalaziti načine za što veće učešće svih zainteresovanih u radu na izradi propisa. Neposredno učešće doprinosi tome da propisi budu zajednički za sve zainteresovane.

— Da se u budućem radu na usavršavanju propisa kao i u dosadašnjem radu odvija uspešna saradnja Saveznog zavoda za standardizaciju sa predstavnicima konditorske industrije, naučnim institucijama itd.

CC —-–———--.__—-._- —--- CC c110773670.:–0–0–u–0VV ——II1IiSUI—RK—>_—

Standardizacija, 1982./br. 5—