JUS standardizacija

INFORMACIONI SISTEM O STANDARDIMA I DRUGOJ TEHNIČKOJ REGULATIVI

Mr Sofija Brajović—Bratanović, dipl. ing.

1. UVOD

S obzirom da je standardizacija jedan od bitnih kvalitativnih faktora društvenoekonomskog razvoja i da doprinosi racionalizaciji proizvodnje, većoj produktivnosti rada, lakšem uključivanju naše privrede u međunarodnu podelu rada, transferu savremenih znanja i tehnologije i uklanjanju tehničkih barijera trgovinskoj razmeni naše zemlje sa inostranstvom, izgradnja informacionog sistema na području standardizacije i tehničke regulative predstavlja jedan od osnovnih uslova za povećanje efikasnosti privređivanja ı posredan način za obezbeđenje preduslova za dostizanje tehničko-tehnološkog nivoa visoko razvijenih zemalja. Isto tako ustanovljavanje jedinstvenog informacionog sistema o tehničkoj regulativi predstavlja imperativ za pravilno razgraničavanje nadležnosti izrade ı donošenja regulative, dogovaranje u ovoj oblasti kao i planiranje rada. Banka podataka o tehničkim propisima koja treba da obezbedi automatizovan informacioni sistem, služila bi kako organima i organizacijama donosiocima regulative, tako i organizacijama udruženog rada, naučno istraživačkim i obrazovnim institucijama, trgovinskim i drugim organizacijama u zemlji.

U 1981. godini usvojen je u Saveznom zavodu za standardizaciju (SZS) idejni projekat informacionog sistema o standardima i drugoj tehničkoj regulativi dok je izrada glavnog projekta u toku. U ovom izlaganju daje se kratak prikaz urađenog idejnog projekta.

Idejni projekat informacionog sistema o standardima i drugoj tehničkoj regulativi obuhvata pretežno funkciju informisanja, odnosno deo informacionog sistema SZS koji se odnosi na informisanje o međunarodnim, stranim nacionalnim i jugoslovenskim standardima i propisima tehničke regulative i ima za cilj da da najracionalnije rešenje ovog informacionog sistema. Projektovani sistem (1) treba da zadovolji potrebe sledećih korisnika, prema prioritetu: stručnjaka SZS i drugih organizacija donosilaca propisa, saradnika SZS u komisijama za standarde, stranih nacionalnih institucija — članica ISONET,

Standardizacija, 1982./br. 5—

potpisnika „Sporazuma o tehničkim preprekama trgovini” u okviru GATT, drugih međunarodnih organizacija kao ı organizacija udruženog rada iz cele zemlje. Projekat, takođe, treba da sadrži predlog rešenja koje će omogućiti učešće naše zemlje u Međunarodnoj informacionoj mreži o standardima ISONET i članstvo SZS u ovoj mreži u srazmeri sa našim potrebama.

U nameri da se odredi tip sistema kome pripada SZS izvršena je analiza srodnosti poslova SZS sa poslovima drugih saveznih organa uprave i saveznih organizacija, kao i detaljna sadržinska analiza dokumenata iz informaclone baze SZS i dokumenata koji sačinjavaju njegove informacione tokove. Došlo se do zaključka, koji je istovetan sa zaključkom iznetim u (2), da je stepen korelacije kako standardizovanih tako i nestandardizovanih dokumenata SZS i ostalih saveznih organa i organizacija veoma mali. SZS, koj je u odnosu na druge savezne organe i organizacije nezavisan podsistem, gotovo potpuno je informaciono okrenut ka privrednim oyganizacijama i asocijacijama iz cele zemlje, pre svega OUR-ima a potom granskim organizacijama i asocijacijama OUR.

U skladu s tim zaključkom SZS bi trebalo da ima nezavisan informacioni sistem i autonomnu tehničku bazu, kojima bi se povezao sa svojom okolinom. Međutim, držeći se usvojenog metodološkog pristupa o etapnom projektovanju i uvođenju sistema, zauzet je stav da seu Drvo/ fazi uvođenja informacionog sistema o standardima i drugoj tehničkoj regulativi, a do postizanja nivoa automatske obrade do članstva tipa 2 u ISONET-u (4) odnosno postavljanja odgovarajuće organizacije u SZS i sticanja odgovarajućeg sopstvenog iskustva u ovoj oblasti, SZS orijentiše na korišćenje zajedničke tehničke baze saveznih organa ı centralizovanu obradu u Zavodu za informatiku saveznih organa (u daljem tekstu RC—SIV).

Ova okolnost imala je za posledicu da su u projektnom zadatku (5) postavljena ograničenja u pogledu tehničke baze, tj. da osnovna orijentacija SZS bude korišćenje računara u RC—SIV. Osnova programskog rešenja bila je korišćenje gotovog programskog paketa MISTRAL.

241