JUS standardizacija

Finch je na osnovu ispitivanja 5.O00 požara u SAD došao do sledećih rezultata:

— pamuk u 75 % slučajeva — poliamid u 8% o — ostala sintetička vlakna u 8% ii — pamuk/ostala vlakna u 7% HA — mešovita vlakna u 2% e K

Pored vrste vlakana i sklopa tkanine, oblik odeće takođe ima uticaja na zapaljivost. Iz analiza izvedenih u raznim zemljama vidi se da široka odeća lakše izaziva požar. Takva odeća se uglavnom izrađuje od tkanina koje se lako pale ı imaju veliku brzinu širenja plamena. Arnold Bernsidid navodi podatke prikazane u tabeli 2.

Tabela 2

vrsta odeće br.požara br.smrtnih br.smrt.sl. slučajeva na 100 pož.

noćno rublje 99 23 23

pidžame 8 i 13

haljine 72 ~ 12 17

košulje 16 2 13

kućne haljine 8 0 0

neklasirana odeća 149 40 27

Iz ovih podataka se vidi da je naročito cetulozni tekstil u požaru uzrok nesrećnih slučajeva. To ne iznenađuje pošto se danas još uvek najveći deo tekstila izrađuje od celuloznih vlakana koja se veoma lako pale i sagorevaju. U proizvodnji tekstila pamuk sa viskoznim vlaknom zauzima prvo mesto i služi za izradu odeće, radnih odela, posteljnog rublja, dekorativnih tkanina, kao i za izradu težih tkanina za tehničke i vojne svrhe.

3. Propisi u vezi sa zapaljivošću tekstilnih materijala u raznim zemljama

SAD

Iz iznetih podataka se vidi da SAD zauzimaju prvo mesto po broju žrtava u požarima izazvanim paljenjem tekstila, pa je razumljivo što odatle potiču i prvi zakonski propisi koji se odnose na zapaljivost tekstilnih materijala. Posle nekoliko izuzetno teških požara, kao što je prethodno izneto stupio je na snagu 1953. god. prvi zakonski propis: Federal Flammable Fabric Act, sa ciljem da se isključi sa tržišta „opasan” tekstil. Iste godine izdat je standard CS 191—53 kao test metoda za ocenjivanje zapaljivosti.

Zbog velikog broja požara nastalih paljenjem odeće male dece, u SAD je 1967. god. proširen propis: Flammable Fabric Act, na razne vrste tekstila. Istovremeno je u

Nacionalnoj organizaciji za standardizaciju osnovana Office of Flammable Fabrics koja se bavi tehnologijom istraživanja, koordinacijom i primenom donetih propisa. 1972. god. osnovana je Consumer Product Safety Comission koja je imala zadatak da vodi brigu o sigurnosti potrošača, da izdaje odgovarajuće propise ı da zabrani prodaju proizvoda koji su opasni u pogledu zapaljivosti.

Od septembra 1972. god. u SAD su na snazi propisi o zaštiti od požara (kojih moraju da se pridržavaju proizvođači i prerađivači tekstila i trgovci) a koji su navedeni u tabeli 3.

Tabela 3

CS 191—53 — odeća

DOCEFF 1 — 70 — tepisi

DOCFF 2 — 70 — podloga tepiha

DOCFF 3 —71 — pidžame za decu od 0 — 6 god. DOCFF4—71 — madraci

MVSS 302 — automobilska industrija Docket 9605 — avionska industrija

Od 1974. god. pripremani su razni propisi za mebl tkanine, zavese, posteljinu, dečiju odeću, kao i odeću za starije osobe.

Kanada

U Kanadi je 1970. god. zabranjena prodaja onih tekstilnih materijala koji su u SAD na osnovu propisa iz 1954. god. bili označeni kao „opasno zapaljivi”. Razvoj zakonskih propisa u Kanadi bio je prilično intenzivan pa su 1971. god. stupili na snagu propisi i odgovarajuće standardne metode za ispitivanje dečijih pidžama, jutarnjih haljina za uzrast do 6 god. i posteljine. Tepisi podležu propisima sarno ako su u javnim zgradama.

Velika Britanija

U pogledu donošenja zakonskih propisa Velika Britanija dolazi na drugo mesto. 1961. god. izdat je Consume Protection Act. U toku 1963. i 1964. god. dogodilo se 48 nesreća u požarima izazvanim paljenjem noćnog rublja pa je 1964. god. donet propis za dečije pidžame. 1967. god. pojavio se 'propis sličan američkom Federal Flammable Fabric Act.

Francuska

Institut za tekstil razradio je metode za ocenjivanje zapaljivosti tekstila, koje su objavljene 1970. godine, kao eksperimentalne (standardi NFGO7—100). 1972. god. objavljen je standard NFGO7—113.

Švajcarska

U Švajcarskoj je 1964. god., posle jednog teškog nesreć-

257

—---_-—-__—_———-_—_—-—_- o | | — . - — — - ------- - -------- — - — — ___________ ___ ____ ___—

Standardizacija, 1982./br. 56