JUS standardizacija

nog slučaja u požaru, izdat zakon SS191—53 koji zabranjuje primenu lako zapaljivog tekstila . Takođe je konstruisan visoko-automatizovan univerzalni aparat Za OcCenjivanje zapaljivosti.

SR Nemačka

Propisi za tekstil obuhvaćeni su građevinskim uredbama za specijalne oblasti gde se tekstil primenjuje, kao što su mesta gde se skuplja mnogo ljudi, robne kuće, visoke zgrade itd. Zakon je za tu oblast vrlo strog ı zasniva se na DIN 4102, tzv. Schachttest. Vazdušni saobraćaj i željeznica imaju sopstvene interne propise koji se oslanjaju delimično na internacionalne, delimično na sopstvene standarde. Postoje standardi za razne oblasti primene tekstila kao npr. dekorativne tkanine, tepihe, radna odela. Blagovremeno su pripremane i standardizovane metode ispitivanja koje će poslužiti kao osnova za zakonodavstvo, kako bi se izbegla loša iskustva drugih zemalia koje su utvrdile najpre zakone, a onda metode ispitivanja. U istočnoevropskim zemljama takođe se radi na proizvodnji tekstila smanjene zapaljivosti. U Čehoslovačkoj na pr., tebalo je da do 1980: god. budu uvedeni zakonski propisi i standardi za tekstil, koji se primenjuju u društvenom sektoru (kulturne ustanove, hoteli, dečji domovi, bolnice), saobraćaju i zaštiti na radu.

Prilikom donošenja zakonskih propisa najveće teškoće pričinjavaju metode ispitivanja. Sem praktičnih teškoća, kao što je nedostatak reproduktivnosti rezultata i anomalije koje se javljaju kod nekih tkanina, naročito onih koje su izrađene od termoplastičnih vlakana, dokazano je da laboratroijska ispitivanja ne reprodukuju ono što se dešava u praksi. Zbog toga se u zemljama koje već primenjuju tekstil smanjene zapaljivosti, stalno radi na usavršavanju ispitnih metoda sa ciljem da se dođe do takvih rešenja koja bi pružila brojčane a ne opisne rezultate: U našoj zemlji nisu izdati propisi za nezapaljivi tekstil, ali je srednjoročnim planom u Saveznom zavodu za standardizaciju za period do 1985. godine planirana ova aktivnost. 4. Izgledi za dalji razvoj primene vlakana smanjene zapaljivosti ·

intenzivan rad na smanjenju zapaljivosti tekstilnih materijala, tokom poslednje tri decenije, u mnogim zemljama sveta doneo je značajne rezultate. Razrađeni su tehnološki postupci za modifikaciju postojećih prirodnih i hemijskih vlakana u cilju smanjenja zapaljivosti. Proizvedena su nova sintetička vlakna sa tim osobinama i objašnjeni principi na kojima se zasniva smanjenje zapalji-

258

vosti vlakana kao i način dejstvovanja mnogih hemijskih jedinjenja koja se u tu svrhu primenjuju. Tekstil smanjene zapaljivosti primenjuje se u SAD već skoro trideset godina. Poslednjih godina pripremano je proširenje njegove primene na odeću u domaćinstvu. Međutim, to se

nije ostvarilo. Posle duže polemike oko toksičnosti i

kancerogenosti halogenih fosfornih jedinjenja, na kojima se zasnivaju najefikasnija sredstva za smanjenje zapaljivosti vlakana (naročito celuloznih) njihova upotreba je zabranjena. To je u velikoj meri unazadilo program razvoja. Neke firme su u međuvremenu proizvele nova sredstva koja ne sadrže halogene i očekuje se dalje proširenje primene na zaštitna odela, dekorativne i mebl tkanine ali ne (bar za sada) ı za odeću i rublje.

5. Literatura

1. Schvverenmitflamm bare Cellulosefasern, von J.Harms, Vorstandsm itgleid der Chemiefaser, Lenzing, AG, A—860, Le:inzing, Ostereich

2. Cellulose and Cellulose Derivatives, Robert M. Bikales and Leon Segal, volume V, 1970

3: M. Reiber: Textilbrande—ihre Entstehung, ihre Ausvirkung und Moglichkeiten zu ihrer Reduzierung, 14 Int. Cnemiefasertagung in Dornbrin, Sept. 1975

4. Skwarski, Laszkiewics, Struszczyk: SchvverentflammbDare Viskosefasern, 14 Int. Chemiefasertagung im Dornbrin, Sept. 1975

5. Peter R. Eulenburg: Das Brandverhalten von Textilien aus der Sicht der Feuerwehr, 14 int. Chem. in Dornbirn, Sept. 1975

6. L. Meckel, A. Rook: Bewertung des Brandrisos von Textilien, 14 Int. Chem. in Dornbrin, sept. 1975

7. Th. Lyssy: Flammschutz syntetisher Fasern—Eine Ubersicht, Textilveredlung, 8 (1973) Nr. 12

8. H.J. Campbel and M.L. Staples: The flammability of tex tiles, Canadian Textile Journal, July 1973.

9. Heutiger Stand der Bernn — und Entflammbarkeitsprufung an Textilien, Textilveredlung 6 (1971) Nr. 10

10. Zur Gesetzgebung Uber die Entflammbarkeit von Textilien, Textilveredlung, 6 (1971), Nr. 10.

11. Fundamentals of Flame Retardancy, R.W. Little, Textile Research Journal, December, 1951.

12. G. Stamm: Zur Gesetzgebung dber die Entflammbarkeit von Textilien, Textilveredlung 6 (1971), Nr. 10

1'3: Temperaturbestandige Fasern, Chemiefasern, 8 (1968)

14. A. Method for Measuring the Burning Rates of Fabrics, by Bernard Miller and Charles H.Meiser, Textile Chemist and Colorist, May 1971, Vol. 3, No. 5

15. M. Ranney: Flame retardant Textiles, London, 1970.

16. James M. Church: Flammability Hazards of Fabrics, Chem. and Eng. News, 31 (1953) 4, 325—329

17. M. Reiber: Die Bernnbarkeit von Textilien, Textilverediung swt—1/1971.

18. T.C. Deffose and |I.H. Welch,: The Practical Performance of Fire Retardant Rayon, Modern Textiles, Sept. 1971

Standardizacija, 1982./br. 5 —