JUS standardizacija

đenje ovog sistema u praksi zahteva korišćenje često

vrlo skupe, retke i specifične opreme, i učestvovanje

visokostručnih i posebno stručno osposobljenih kadro-

va u ispitivanju proizvoda, ız razloga ekonomičnosti i

racionalnosti sprovođenja sistema zakon dopušta da

Savezni zavod za standardizaciju — pod određenim

uslovima i u određenom obimu — ova svoja ovlašćenja

prenosi na organizacije udruženog rada koje ispunjava-

ju propisane uslove. Pri tome organizacija udruženog

rada može biti ovlašćena da obavlja sve ili samo neke od

sledećih poslova:

— uzimanje uzoraka;

— ispitivanje proizvoda;

— kontrolu saobraznosti proizvoda atestiranom {homologovanom) tipu, odnosno uzorku;

— izdavanje atesta za proizvode za koje je utvrđeno da ispunjavaju propisane uslove i zahteve;

— označavanje proizvoda za koje je izdat atest atestnim znakom.

Način odlučivanja o davanju ovlašćenja za obavljanje poslova obaveznog atestiranja (homologacije) proizvoda

O davanju ovlašćenja organizaciji udruženog rada za obavljanje poslova obaveznog atestiranja (homologacije) proizvoda Savezni zavod za standardizaciju odlučuje rešenjem protiv kojeg nije dozvoljena žalba. Tim rešenjem određuju se proizvodi koje ovlašćena organizacija udruženog rada može atestirati, odnosno u vezi sa kojima obavlja poslove obaveznog atestiranja (homologacije), kao i obim ovlašćenja te organizacije udruženog rada.

Ono što prvo pada u oči je odredba o tome da protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba. Ova odredba je U skladu s načelom upravnog postupka po kome se žalba protiv rešenja jednog organa uprave,izjavljuje odgovarajućem organu uprave neposredno višeg stepena. S obzirom na ovo načelo, uslov za mogućnost izjavljivanja žalbe jeste postojanje upravnog organa neposredno višeg stepena od onog koji je doneo rešenje u prvom stepenu. Kada takav organ ne postoji, ne postoji mogućnost izjavljivanja žalbe. Kako u organizaciji savezne uprave nema organa nadležnog za poslove standardizacije višeg stepena od Saveznog zavoda za standardizaciju, to je u Ovom slučaju isključena i mogućnost izjavljivalja žalbe na rešenje o davanju ovlašćenja organizaciji udruženog rada za obavljanje poslova obaveznog atestiranja (homologacije). To međutim ne znači da nije obezbeđena zaštita prava Zaintersovanih organizacija udruženog rada, jer se protiv ovog rešenja može povesti upravni spor. Naime, prema Zakonu o upravnim sporovima, upravni akt — u ovom slučaju rešenje o kome je reč — može se pobijati u upravnom sporu iz sledećih razloga: — što u aktu nije nikako ili nije pravilno primenjen Zakon, propis zasnovan na zakonu ili drugi zakonito

donesen propis ili samoupravni opšti akt;

— što je akt donesen od strane nenadležnog organa;

— što se u postupku koji je aktu prethodio nije DpOstupilo po pravilima postupka, a naročito što činjenično stanje nije pravilno utvrđeno, ili što je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja.

Pri tome nema nepravilne primene propisa kad je nadležni organ rešavao po slobodnoj oceni na osnovu i u granicama ovlašćenja koje mu je dato propisom, u skladu s ciljem u kome mu je takvo ovlašćenje dato. Drugi značajan momenat u vezi s donošenjem rešenja kojim se organizacija udruženog rada ovlašćuje za obavljanje poslova obaveznog atestiranja (homologacije) proizvoda jeste, da Savezni zavod za standardizaciju o tome odlučuje po slobodnoj oceni. Ima naime slučajeva kada zakon kojim se uređuje određena materija ne propisuje nadležnom organu u kom smislu, pri određenom činjeničnom stanju, mora doneti rešenje već ostavlja njegovom nahođenju da između mogućih rešenja konkretnog slučaja prihvati ono koje je po njegovom shvatanju najcelishodnije. Ova slobodna ocena pripada organu koji donosi rešenje, pa stranka čiji je slučaj u pitanju nema pravo da njen predmet u određenom smislu bude rešen. Ovlašćenje za rešavanje po slobodnoj oceni daje se organu najčeš-e izrazom „može“, kao što je to slučaj i u Zakonu o standardizaciji, u članu 60. koji glasi: „Ovlašćenje za obavezno atestiranje (homologaciju) proizvoda koji podleže obaveznom atestiranju (homologaciji) može se dati organizaciji udruženog rada čija je osnovna delatnost kontrola kvaliteta, odnosno ispitivanje i raZvOj proizvoda, koja ispunjava uslove određene propisom donesenim na osnovu člana 56. ovog zakona”.

Međutirr, zakon kojim se nekom organu daje ovlašćenje za rešavanje po slobodnoj oceni redovno sadrži i izvesna ograničenja koja ovaj organ mora da poštuje. Isto tako, ovlašćenje za rešavanje po slobodnoj oceni daje se organu uprave uvek u izvesnom cilju koji ne mora da bude propisan zakonom, ali koji uvek proizilazi iz cilja i smisla samog zakona; organ koji rešava po slobodnoj oceni vezan je tim ciljem. U konkretnom slučaju, pri donošenju rešenja o davanju ovlašćenja za obavljanje poslova obaveznog atestiranja (homologacije) organizaciji udruženog rada, Savezni zavod za standardizaciju vezan je:

— propisanim uslovima koje mora da ispunjava organizacija udruženog rada koja se može ovlastiti za obavljanje tih poslova u pogledu njene osnovne delatnosti, u pogledu propisanih posebnih uslova a naročito u pogledu tehničke opremljenosti te organizacije, stručnih kvalifikacija njenih kadrova, njihove posebne stručne osposobljenosti i radnog iskustva na određenim poslovima;

213

Standardizacija, 1982./br. 5—