JUS standardizacija

skom nivou reguliše se da uređaji, oprema ı drugi prOIZVOdi podležu u eksploataciji obaveznoj tehničkoj kontroli od strane nadležnog organa inspekcije, ovlašćene ili registrovane organizacije, u propisanim vremenskim intervalima. Ovim treba da se osigura nadzor nad karakteristikama proizvoda kojima mogu da se ugroze bezbednost, život, zdravlje, životna sredina tid. kada su proizvodi u eksploataciji. Ove zahteve je međutim moguće kontrolisati samo u organizacijama (proizvodnje, prometa, uslužnim i sl.), dok kod individualnih potrošača to obično nije moguće.

individualne potrošače {a i sve druge) propisi štite samo u nekoliko elemenata. Propisivanjem garantnog roka kupcu se obezbeđuje u ovom periodu besplatna popravka proizvoda. Ovaj rok iznosi obično od 1/5 do 1/20 veka trajanja proizvoda. Za proizvode trajnije upotrebe obavezni su proizvođači ili organizacije koje stavljaju proizvode u promet da utvrde predviđeni rok trajanja proizvoda, u kome se moraju obezbediti servisiranje i rezervni delovi. Ovaj rok koji se deklariše obično je bar duplo kraći od stvarnog veka trajanja proizvoda, što znači da Posle ovog deklarisanog roka, iako se veliki broj proizvoda nalazi u eksploataciji,ne moraju da budu obezbeđeni ni servisno održavanje ni rezervni delovi. Uz proizvode ove vrste obično se propisuje da uz njih mora da se dostavi spisak ovlašćenih servisa i tehičko uputstvo o korišćenju proizvoda. Međutim ovim zaštitama potrošača nije obezbeđena kontrola funkcionalnosti i pouzdanosti proizvoda. Slaba je uteha kupcu ako u vreme garantnog roka ima besplatne popravke ako za ovo vreme ne može da koristi proizvod koji je kupio, nije nikakva uteha ni to ako zbog lošeg kvaliteta dođe do zamene proizvoda ili ako kupac dobije novac natrag. Ovim se ne rešava problem nadzora i kontrole kvaliteta proizvoda u eksploataciji.

Kontrola merila koja se upotrebljavaju radi utvrđivanja nivoa kvaliteta pojedinačnih karakteristika proizvoda zauzima važno mesto u sistemu obezbeđenja kvaliteta. Bez pouzdanih merila, koja moraju da poseduju tačnost koja se zahteva za određenu vrstu merenja nije moguće doneti odluku o prihvatanju ili odbijanju određenog proizvoda. Zbog toga se za merila koja služe za utvrđivanje kvaliteta proizvoda, u cilju stavljanja istih u promet, kao ı za merila koja se upotrebljavaju u javnom saobraćaju, zakonom i propisima postavljaju uslovi u pogledu baždarenja i posebne kontrole i to ne samo pri izradi istih već i kada se merila nalaze u prometu i eksploataciji. Zbog toga i kod merila, kao i kod ostalih proizvoda, postoji sistem za pregled, žigosanje i kontinualnu kontrolu, koji nažalost do sada ne zadovoljava u potpunosti.

Nadzor nad kvalitetom u pojedinim fazama obezbeđenja

312

kvaliteta. Organi inspekcije (savezni, republički, pokrajinski, qradski opštinski nivo) nadležni su za obavljanje nadzora nad svim aktivnostima u sistemu obezbedenja kvaliteta. Kontrolisanje primene svih propisa, standarda ı osta lih akata, koji se donose na bazi više zakona u SFRJ, pretežno je u nadležnosti organa ispekcije. Za nadzor nad obavljanjem kontrole u procesu proizvodnje, na Završnoj kontroli, kod uvoznika i distributera pri uvOZu, kod mnogih proizvoda pri izvozu ili transportu, odgovaraju organi inspekcije, kojima se mora pružiti sva dokumentacija o obavljanju kontrole i koji imaju prava da iZvrše direktan uvid u kvalitet u toku procesa proizvodnje. U prometu je dužnost organa inspekcije Još delikatnija ı šira. Oni su jedini nadležni da utvrđuju da li su proizvodi odgovarajućeg kvaliteta i da li su urađeni saglasno propisanim ili deklarisanim zahtevima, da li su snabdeveni odgovarajućim dokumentima, da li su na propisan način OZnačeni, da li su snabdeveni atestnim znakom i znakom kvaliteta JUS itd. U eksploataciji proizvoda nadležnosti organa inspekcije su u kontrolisanju da li se povremene kontrole obavljaju u skladu sa propisanim zahtevima, da li su obezbeđeni servisi i rezerni delovi u propisanim vremenskim rokovima, kako se poštuju garancije ı rokovi Za popravku, kako se obavlja popravka proizvoda, da li se oštećuju interesi kupaca itd.

Napominjemo da pored organa inspekcija ı drugi organi, samo u manjem obimu, imaju ovlašćenja za obavljanje nadzora, na primer Savezni zavod za standardizaciju i Savezni zavod za mere i dragocene metale.

Osnovni problen kod nadzora koji obavljaju organi inspekcije je mali broj ljudi u.ovim organima i nedostatak materijalnih sredstava za ispitivanje kvaliteta proizvoda na dovoljnom broju uzoraka. Zbog toga se u najvećem broju slučajeva ovaj nadzor svodi na kontrolisanje dokumentacije, što po svoj prilici nije dovoljno.

Informacije u vezi sa obezbeđenjem kvaliteta. Istaknimo da informacija u vezi sa obezbeđenjem kvaliteta idu po više koloseka, da su nedovoljne i da ne pokrivaju ni Osnovne potrebe našeg društva. U organima uprave, koji su nadležni za donošenje propisa ı ostalih obaveznih akata (na svim nivoima) ne postoji sistem koji bi mogao efikasno da pruži podatke o ovoj regulativi zainteresovanim u našoj zemlji (pa i izvan). Tek sada je započet rad na izradi ovakvog informativnog sistema u Saveznom*zavodu za standardizaciju. U malom broju organizacija udruženog rada postoje informacioni sistemi koji obauhvataju potrebne podatke o zahtevima u pogledu kvaliteta, o propisima, standardima i specifikacijama koji se odnose na određene proizvode, o kvalitetu ulaznih materijala i elemenata, kontroli kvaliteta u procesu proizvodnje i na

Standardizacija 1982./br. 78