JUS standardizacija

ženu proceduru priznavanja laboratorija, što takođe

otežava izvoz u te zemlje. U trgovinskoj razmeni sa zemljama SEV-a takođe su evidentne tehničke barijere zbog primene različitih standarda i postupaka preuzimanja, kao i zbog nepostojećeg regularnog uzajamnog priznavanja rezultata ispitivanja i kontrole kvaliteta proizvoda. Ovde su samo naznačene i grubo nabrojane postojeće barijere ove vrste, a u referatima koji se još nalaze u ovom biltenu, naročito u referatima kolega iz Fabrike kablova iz Svetozareva i iz ,,Gorenja” upoznaćemo se sa praktičnim i vrlo konkretnim primerima u vezi sa ovim. Da razmotrimo sada mogućnosti uklanjanja ili bar ublažavanja navedenih tehničkih barijera. Ovaj problem je značajan i za ostale zemlje sveta koje učestvuju u međunarodnoj razmeni, jer, kao što je već rečeno, postojeći sistemi kontrolisanja, ispitivanja, atestiranja u međunarodnom prometu predstavljaju važan faktor pri obezbeđivanju kvaliteta proizvoda, Koji se kupuju, ali i instrument kojim se mogu postaviti ili ukloniti tehničke barijere pri izvozu proizvoda u druge zemlje. Savezni zavod za standardizaciju ima mogućnosti da deluje u ovom domenu, pa je to ı razlog što smo se u ovom referatu ograničili samo na ove vrste barijerra.

Već je rečeno da je usaglašenost standarda na međunarodnom nivou jedan od preduslova da se proizvodi iZvOze nesmetano u veliki broj zemalja. Vladine međunarodne organizacije — za carinu i promet u okviru Sporazuma o tehničkim barijerama (GATT), Evropska ekonomska komisija, Organizacija ujedinjenih nacija (u okviru sastanka predstavnika vlade odgovornih za politiku standardizacije, Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO, Međunarodna elektrotehnička komisija IEC, itd. u svojim aktivnostima imaju prioritetan zadatak da podsticanjem usaglašavanja standarda ili direktnom izradom međunarodnih standarda stvore uslove za olakšavanje prometa robe. Pred nas se postavlja zadatak da aktivnim učešćem u ovom radu ubrzamo usaglašavanje naših standarda, tako da oni budu u što kraćem roku prihvaćeni od strane što većeg broja Ze-

malja, da osavremenimo tehnička rešenja u našim standardima, koristeći rešenja u odgovarajućim međunarodnim i regionalnim standardima, jer se samo na taj način mogu postići optimalni ekonomski efekti. Ovo je nesumnjivo težak zadatak ı zahteva dugoročan rad. Za postizanje ovog cilja potrebno je čvršće ı intenzivnije povezivanje i saradnja sa ISO i IEC, počev od faze izrade prvih nacrta standarda, pa do konačnog usvajanja ovih dokumenata.

Pored akcija usaglašavanja standarda na širem međunarodnom planu, mora se veoma voditi računa o standardima i propisima koji postoje u okviru regionalnih organizacija Evropske ekonomske zajednice (EEZ), kroz or-

322

ganizacije za standardizaciju CEN i elektrotehničku standardizaciju (CENELEC); u okviru Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV), itd. Na donošenje rešenja u okviru regionalnih organizacija ne mogu da utiču zemlie izvan ovih sistema, ali naši napori treba da budu usmereni na pronalaženje puteva za još tešnju saradnju sa ovim organizacijama i bolje informisanje o akcijama koje se sprovode u okviru njih.

Atestiranje na međunarodnom planu sve više izrasta u sredstvo za uklanjanje tehničkih barijera u prometu robe. Sporazum o tehničkim barijerama u okviru GATT-a, čiji je potpisnik i naša zemlja, obavezuje vlade i preporučuje izgrađivanje takvih međunarodnih, regionalnih ili nacionalnih sistema atestiranja, koji treba da budu otvoreni za sve zemlje, koje žele da im pristupe, i koje ispunjavaju uslove tih sistema. Već postoje ovakvi sistemi u okviru Međunarodne komisije za atestiranje saobraznosti električnih aparata i opreme (CEE), u okivru koje je formirano speciialno telo za atestiranje (Certification Board). Mi još nismo članovi ovog sistema, ali aktivno radimo na što bržem uključivanju u njega.

U okviru Međunarodne elektrotehničke komisije stvoren je sistem za atestiranje elektronskih sastavnih delova (EOOC — sistem). Pošto smo veliki izvoznici i uvoznici ovih proizvoda, a usiov Za izvoz je najčešće atest zemlje u koju se izvozi (na koji se često vrlo dugo čeka), neophodno je da stvorimo uslove za što brže uključivanje u ovaj sistem, Akcija u vezi sa ovim upravo je u toku. Poslednjih godina naša zemlia se sve više pojavljuje kao izvoznik transportnih sredstava (automobili, autobusi, kamioni). U okviru Evropske ekonomske komisije (ECE) postoji Odbor WP 29, koji je izradio Međunarodni sporazum o homologaciji delova i opreme motornih vozila, koji je ratifikovala naša zemlja, a ima obavezu da ga sprovodi Savezni zavod za standardizaciju. Pomenuti Sporazum znači postojanje jedinstvenog međunarodnog sistema astestiranja i uzajamnog priznavanja izdatih atesta za delove i opremu motornih vozila.

O neophodnosti i mogućnosti učlanjenja naše zemlje u sisteme, koji postoje u okviru zemalja EEZ-a, o saradnji sa njima i informisanosti o njihovom razvoju suvišno je ı govoriti, ako se zna da bašsa ovim zemljama imamo i najveći trgovinski deficit. Rad. na uključivanju u sistem CENELEC započet je već poodavno, ali nailazi se na dosta velike teškoće i u zemlji, a i van nje.

Preko stalne Komisije za standardizaciju SEV i preko Sekcije za kvalitet ove komisije mi smo uključeni i aktivno sarađujemo na donošenju Sporazuma o uzajamnom priznavanju rezultata ispitivanja, koji se izrađuje za zamlje SEV-a. Pri ovome nestojimo da ovaj sporazum bude otvoren za sve zemlje koje prihvate njegove uslove. Učešće u ovom sporazumu je od posebnog interesa za SFRJ, jer kada se on usvoji, može da predstavlja tehničku barije-

Standardizacija 1982./br. 7—8