JUS standardizacija

Imajući u vidu prethodno izložene elemente gotovo s pravom možemo ei da je lakše dobiti atest za određeni proizvod nego održati njegovu važnost. Suočeni sa sistemom atestiranja kojeg je donela harmonizacija morali smo jedan isti proizvod, pod istim imenom, atestirati u više zemalja. Mislimo da nije potrebno isticati koliko vremena protekne dok se celi posao završi, tako da mogući izvoz može otpasti. U situaciji smo da određeni proizvod u nedostatku atesta ne možemo izvesti, ali i da, izvršavajući finansijske obaveze koje proizilaze iz pravilnika o atestiranju pojedinih instituta, održavamo u važnosti i ateste ovih proizvoda koje trenutno ne izvozimo. Ovaj problem se naročito reflektuje na atestiranje naših priključaka u kombinaciji sa harmonizovanim provodnicima. Ukoliko bismo radi atestiranja i proizvodnje utikača dobili atest za određeni provodnik to bi dovelo do nesrazmerno velikih troškova održavanja njegove važnosti pa se nameće pitanje opravdanosti takvog koraka.

Koji je karakter CENELEC-a

Publikacije koje opisuju rad CENELEC-a — Evropskog komiteta za standardizaciju u elektrotehnici (Comitć Europćčen de Normalisation Electrotechique) govore da se njegova delatnost usredsređuje na uklanjanje tehničkih barijera u trgovini koje proizilaze iz konfliktnih zahteva u tehničkom sadržaju nacionalnih elektrotehničkih standarda 17 zemalja Evrope. Težnja je da se ovo postigne bez stvaranja novih trgovačkih barijera na evropskom nivou u odnosu na vanevropske zemlje, Problemi sertifikacije su takođe obuhvaćeni. Sistem je bazirao svoj rad, koliko god je moguće, na prihvatanju IEC preporuka. Sada ima 17 zemalja članica CENELE-a (pored zemalja članica EEZ tu su i Austrija, Švajcarska, Španija, Norveška, Portugal, Švedska i Finska). CENELEC harmonizuje nacionalne standarde kroz izradu harmonizacionih dokumenata (HD) i evropskih standarda (EN). Oni su striktno zakonski regulisani internim propisima CENELEC-a za sprovođenje ovih dokumenata. Njegove osnovne aktivnosti su sledeće: — područje CEE-direktive 73/23/CEE (“low Voltage Directive”), — više specifičnih CEE-direktiva, — oblasti gde je poznato da postoje trgovačke barijere ili je verovatno da će se pojaviti. Istorijski razvoj CENE LEC-a vezan je za sklapanje Rimskog ugovora 1957. kojim je formirana Evropska ekonomska zajednica. Nacionalni IEC komiteti Belgije, Francuske, Nemačke, Italije i Holandije osnovali su 1959. telo CENELCOM — Evropski komitet za koordinaciju standarda iz elektrotehnike u zemljama Zajedničkog tržišta. Drugi evropski pravac aktivnosti OtDOČeO

je, GO-tih godina, CENEL — Evropski komitet za ko-

ordinaciju standarda iz elektrotehnike. Ovde je šest članova CENELCOM-a (uk!jučujući Luksemburg u to vreme) sarađivalo sa nacionalnim IEC komitetima sedam zema-

lja EFTA na studiranju IEC standarda i istraživanju, po-

muoću upitnika, u kojoj meri ovi mogu biti Jednoobrazno primljeni u 13 zemalja. Uporedan rad CENELECOM-a i CENEL--a nastavljen je 1972. kada su V. Britanija, Danska i Irska pristupile Zajedničkom tržištu. Tada su ove dve organizacije rasformirane, a njihovi članovi osnovali su novu pod imenom CENELEC, 1. januara 1973.

Mogućnost učlanjenja naše zemlje u CENELECi značaj takvog Koraka

Na savetovanju o atestiranju u Zadru 1980. imali smo informaciju daje dobijena saglasnost da naša zemlja pristupi CENELEC-u za oblast niskonaponskih provodnika. Od dana kada je ta saglasnost dobijena pa nadalje, problemi koje domaći proizvođači imaju na zapadnoevropskom tržištu vezani su za tehničke barijere koje to zapravo nisu. Radi se, naime, o našoj nespremnosti da se na pravi način organizujemo i ispunimo potrebne uslove za pristup Sistemu.

JUKI — Poslovna zajednica Jugoslovenske kablovske industrije koordinirala je rad svojih članova na ovom poslu u proteklom periodu. On se odvijao u dva pravca: opremana je buduća Laboratorija nacionalne ovlašćene organizacije u Vinči, prema zahtevima harmonizacionih dokumenata HD21 i HD22, a takođe, pokrenut je rad na prevođenju ovih harmonizacionih dokumenata i izradi jugoslovenskih standarda. | dok se opremanje Laboratorije privodi kraju, prevođenje dokumenata je još u toku. Nakon toga će uslediti izrada odgovarajućih jugoslovenskih standarda.

Sistem je predvideo i participaciju zemalja koje nemaju svoju nacionalnu laboratoriju. Uslov je da se donesu nacionalni propisi na bazi harmonizacionih dokumenata. Proizvođač ız Jedne od tih zemalja može po svom nahođenju izabrati jednu od ovlašćenih laboratorija u okviru Sistema ı nadalie je dužan da samo s njom kontaktira. Da imamo spremne harmonizovane jugoslovenske standarde ovo bi verovatno bilo zadovoljavajuće privremeno rešenja.

Radi se, očigledno, o veoma složenom poslu. Manje-više prevedeni su gotovo svi harmonizacion! dokumenti no potrebno ih je ugraditi u jugoslovenske standarde, a pri tom voditi računa o eventualnom formiranju nacilonalnih tipova provodnika radi moguće potrebe tržišta. Pored toga što treba ugraditi standarde koji definišu konstrukcije pojedinih tipova provodnika, mora se pre-

326

Standardizacija 1982,/br. 7—8