JUS standardizacija

Jedna od njih je obaveza prihvatanja i sprovođenja pomenutih pravilnika u zemlji. Međutim, u momentu potpisivanja, nisu postojali odgovarajući uslovi za sprovođenje Sporazuma, odnosno pravilnika, na bazi zakonski definisanog postupka.

Zakonskim izjednačavanjem sa institucijom atestiranja, homologacija dobija fizionomiju domaćeg sistema organizovane provere kvaliteta proizvoda automobilske industrije. Drugim rečima, proces sprovođenja Međunarodnog Sporazuma, poprima smisao domaćeg zakonski definisanog sistema. Ovo ne bi trebalo da znači da bi ovaj sistem i ubuduće bio isključivo namenjen sprovođenju ECE pravilnika bez mogućnosti uključivanja čisto domaćih potreba.

Poznavaocima problematike homologacije je, međutim, poznato da je ova institucija postojala i pre pojave pomenutog Zakona. Sada se može reći da je u primeni Sporazuma, do sada, bilo velikih lutanja i bezuspešnih pokušaja da primena Sporazuma poprimi oblik kontinualnog, uvek prisutnog i zakonski regulisanog sistema. 15 pravilnika je prihvaćeno putem pojedinačnih ratifikacija i kompletnog objavljivanja u Službenom listu SFRJ. Takva procedura je zahtevala oko 2 godine da bi došlo do prihvatanja jednog pravilnika. Međutim, pored sporosti, taj način uvođenja u život ECE pravilnika imao je mnoge nedostatke, jer postupak sprovođenja se nije bazirao na zakonu što se posebno odnosi na klauzule obaveznosti homologovanja i sistem sankcija.

SPECIFIČNOSTI SPROVOĐENJA SISTEMA HOMOLOGACIJE Prenošenjem nadležnosti za sprovođenje Sporazuma u zemlji — na Savezni zavod za standardizaciju, došlo je i do organizacionih usklađivanja kornpetentnih službi za sprovođenje sistema atestiranja i homologacije Sektora za obezbeđenje kvaliteta. To će nesumljivo predstavljati povoljnu okolnost u budućem radu na problematici što adekvatnijeg i bržeg uvođenja kvaliteta kao društveno neophodne kategorije u proizvodnji i prometu robe.

Može se očekivati da će stečena iskustva u sprovođenju sistema atestiranja koristiti nalaženju rešenja za sprovođenje u život homologacije kod već definisanog sistema na međunarodnom nivou. S druge strane, mnoge kategorije iz prihvaćenog sistema homologacije bi mogle predstavljati uzor pri sprovođenju atestiranja itd.

| pored svega, praksa je pokazala da postoje mnoge specifičnosti i problerni koji ometaju nalaženje efikasnih rešenja za što brže uvođenje ECE pravilnika u život. Jedan od problema, koji je sada prevaziđen, bilo je shvatanje da svaki pravilnik, revizija pravilnika, ili ispravka podleže obavezi ratifikacije i objavljivanja u

352

Službenom listu SFRJ. To bi dovelo do stvaranja tako glomaznog mehanizma koji bi drastično smanjio mogućnost sprovođenja Sporazuma,

To je bio jedan od glavnih razloga soluciji da se ECE pravilnici sprovode nakon njihove prethodne adaptacije u jugoslovenske standarde. Ali i tu se pokazalo da ima problema, jer mnoge kategorije iz pravilnika, posebno one koje se odnose na međudržavne obaveze, nisu mogle naći mesto u već definisanoj strukturi sadržaja jugoslovenskih standarda, Nakon nalaženja kompromisnih rešenja, pojavio se problem preklaparija već postojećih, ili planom predviđenih, jugoslovenskih standarda sa zahtevima, posebno sa metodologijom ispitivanja, datim u ECE pravilnicima, odnosno jugoslovenskim standardima koji su na osnovu njih izrađeni. Ovde treba napomenuti da se ECE pravilnici retko pozivaju na druge dokumente, odnosno standarde i da u vidu niza aneksa sadrže sve što je potrebno za sprovođenje kompletnog postupka homologacije. To je razlog da se pojedini pravilnici preklapaju sa velikim brojem standarda što jako komplikuje usaglašavanje.

Posebnu specifičnost predstavlja kategorija ,,kontrole saobraznosti proizvoda homologovanom tipu”, Ova kontrola predstavlja sastavni deo homologacije — za koji bi se moglo reći da predstavlja dvokomponsntni sistem. Naime, kao i kod atestiranja, homologacija sadrži startno, kvalifikaciono ispitivanje novog proizZvoda u cilju eksperimentalnog utvrđivanja saobraznosti proizvoda propisanim karakteristikama — radi izdavanja homologacije, odnosno, saopštenja o homologaciji. S obzirom da se u širem smislu, ceo ovaj postupak sprovodi ne samo radi dokazivanja dostignutih karakteristika kvaliteta startnog proizvoda, veći i obezbeđivanja tog nivoa kvaliteta u kontinualnoj ptoizvodnji, odnosno na tržištu — uvedena kategorija pomenute saobraznosti proizvoda homologovanom tipu — dobija svoj puni smisao. Postojanje ove kategorije u sistemu i dosledno pridržavanje svih zahteva u pogledu kontrole saobraznosti — isključuje potrebu ograničavanja važnosti jednom izdate homologacije, sem u određenim slučajevima, kao što je prestanak proizvodnje, ili uvođenje bitnih modifikacija na novim proizvodima u odnosu na homologovani tip.

Svi ECE pravilnici, pored zahteva za kvalifikaciono ispitivanje (Typ approval) sadrže i uslove za sprovođenje kontrole saobraznosti, Međutim, mora se reći, da ovde postoje znatne neusaglašenosti i na međunarodnom planu. Naime, zbog specifičnosti nacionalnih sistema sprovođenja homologacije, ECE pravilnici ipak nepotpuno definišu ovu kategoriju, posebno u odnosu na način, frekvencu i obim prethodnih ispitivanja. To je dovelo do ugrožavanja principa recipročnog priznavanja homologacija izdatih u raznim zemljama,

Standardizacija 1982./br. 7—8