JUS standardizacija

Sada ovo pitanje predstavlja predmet intenzivnih proučavanja u okviru aktivnosti WP 29. Radi se upravo o tome da s obzirom da ova kontrola pada na teret proizvođača, razne zemlje različitim pristupima ovoj instituciji, različito opterećuju svoje proizvođače. S druge strane različiti pristup u pogledu striktnosti poštovanja ove kategorije, dovodi do neujednačenog kvaliteta eksportnih proizvoda koji potiču iz različitih zemalja, a poseduju saopštenja o homologaciji — koja se na bazi Sporazuma moraju priznavati. Specifičnost kategorije kontrole saobraznosti se ogleda i u obimu i načinu tretmana u Zakonu o standardizaciji, Moža serećida ovaj Zakon nepotpuno definiše ovu kategoriju što već danas predstavlja razlog mnogim teškoćama i nedoumicama. To se posebno odnosi na nedostatke jasne definicije, sadržaja, izgleda i obima izveštaja o izvršenoj kontroli i eksplicitno izražene obaveze o tome ko snosi troškove za potrebna ispitivanja. Pored ostalih, ovo pitanje će morati da bude predmet detaljnih razmatranja pri reviziji postojećeg Zakona o standardizaciji. Govoreći dalje o specifičnostima sprovođenja Sporazuma kroz nacionalni sistem homologacije {atestiranja) moramo se zadržati i na postojećoj neusklađenosti nivoa razvojnih i proizvodnih mogućnosti domaće auto i prateće industrije sa istim nivoom kod razvijenih evropskih zemalja. Pored jasno izraženih koristi koje proističu iz potpisivanja pomenutog Sporazuma, a koje se ogledaju u olakšavanju izvoza domaćih proizvoda i sprečavanju uvoza nekvalitetne robe, zaštiti životne sredine i povećanju nivoa konstruktivno-bezbednostni karakteristika vozila — mora se vođiti računa i o delikatnosti ovakvog procesa oficijelnog uklapanja naše industrije u sistem koji i razvijenim zemljama, ne retko, čini teškoće. Zbog licencno divergentne orijentacije proizvodnih kapaciteta domaće industrije i različitog nivoa osvojenih tehnologija, kao i drugih problema koji su pratili , njen razvoj, moguće je očekivati takav stepen ujednačene spremnosti svih proizvođača da odgovore sazhtevima određenih pravilnika. Zbog toga je Savezni zavod doveden u situaciju da opravdane slučajeve uzima u obzir putem izuzeća pojedinih proizvoda od obaveze homologacije, naravno uz odgovarajuće rokove. Procena opravdanosti ovakvih zahteva za izuzećem je posebno delikatan posao i ne može se svrstati u kompetencije isključivo Saveznog zavoda za standardizaciju. Nakon prvih iskustava i procene važnosti ove faze u radu na sprovođenju Sporazuma, odnosno sistema homologacije — Savezni zavod je ovaj posao preneo u nadležnost novostvorene Međuresorske koordinacione komisije saveznih organa za pitanje homologacije. Ova komisija bi ubuduće davala predloge direktoru 'Saveznog zavoda za standardizaciju — o opravdanosti pojedinih zahteva za izuzećem.

Govoreći o teškoćama pri sprovođenju Zakona, ne mogu se prenebreći ni problemi u vezi sa ograničenim mogućnostima sprovođenja svih ispitivanja zahtevanih ECE pravilnicima. Naime, postoje i takvi slučajevi da

· potrebnu opremu za ispitivanje ne poseduju ni rnnogo

razvijenije zemlje od naše. Delikatnost ovog problema je sagledana znatno ranije, što je dovelo do formiranja, od strane zainteresovanih sredina, Poslovne zajednice za ispitivanje motornih vozila — ,,Motohom”. Formiranje ove zajednice predstavlja pokušaj udruživanja ispitivačkih kapaciteta u cilju stvaranja mogućnosti da se propisana ispitivanja u što većoj meri obavljaju u našoj zemlji. Uvođenjem u život sve većeg broja ECE pravilnika, problem nedovoljne opremijenosti će postati još teži zbog čega će i ideja o udruživanju ispitivačkih kapaciteta i sredstava za nabavku nove opreme — postati još aktuelnija.

Ovde se mora očekivati i prisustvo neujednačenog stepena zainteresovanosti proizvođača, Primera radi, proizvođači izvoznici, Kao što su „Zavodi Crvena Zastava” biće nesrazmerno više zainteresovani za opremanje laboratorije i stvaranje mogućnosti za obavljanje skupih homologacionih ispitivanja u našoj zemlji, itd.

ODNOS PREMA HOMOLOGACIJI

Kada se govori o politici sprovođenja Sporazuma, odnosno homologacije, vrlo često dolazi do podvajanja mišljenja i nedoumica o tome u kojoj meri ova aktivnost odgovara domaćim potrebama sobzirom na svu specifičnost razvoja domaće auto i prateće industrije, kao i nimalo povoljnu ekonomsku situaciju u zemlji, Posebno je bilo komentara o tome da u inflacionim periodima homologacija dovodi do finansijskih opterećenja, itd.

Ovakva gledišta su nesumljivo jednostrana i opterećena kratkoročnom vizijom efekata koje homologacija donosi. S obzirom na činjenicu da je kvalitet prvi preduslov uspešnog izvoza, a izvoz imperativna alternativa naše privrede — homologacija se javlja kao institucija oficijelne kvalifikacije kvaliteta proizvoda koja, shodno intencijama Međunarodnog sistema, uklanja barijere nesmetanom izvozu. Pored pokušaja olakšanja izvoza, njenim sprovođenjem u zemlji se izbegavaju ne tako mali troškovi za skupa homologaciona ispitivanja u inostanstvu.

Govoreći o izvozu, interesantno je zapaziti da kod nas postoji ustaljena praksa različitog tretmana nužnog nivoa kvaliteta proizvoda namenjenih izvozu u odnosu na isti nivo za domaće tržište. Proizilazi da je oficijelno potvrđen viši nivo kvaliteta privilegija samo inostranog kupca.

353

Standardizacija 1982./br. 7—8