JUS standardizacija
Striktnim pridržavanjem homologacionih zahteva za proizvode koji su namenjeni domaćem tržištu i domaći kupac se praktično izjednačava sa inostranim kupcem.
Kada sezna da se postupkom homologacije verifikuju karakteristike kvaliteta koje su u najužoj vezi sa bezbednošću i zdravljem ljudi — pomenuto izjednačavanje dobija svoj puni smisao. Zato homologacija prestaje da bude instrument samo ekonomskog karaktera, već i mera društva kojom se ono štiti u širem smislu. Tu leži i razlog za postojanje određenih nerazumevanja „,uloge države”, odnosno karaktera instrumenata prinude u procesu sprovođenja sistema homologacije, U ovom slučaju, pod ,,državnom prinudom” treba podrzumevati instrument zaštite mnogo širih društvenih interesa u odnosu na zaštitu isključivo proizvođača. Međutim, kao što će se videti , u procesu sprovođenja politike homologacije formiranje kriterijuma i njihova primena dovodi do određenih problema za svaki konkretan slu-
čaj. Retki su slučajevi negiranja neophodnosti postojanja sistema homologacije, ili neslaganja sa potpisivanjem
Sporazuma. U stvarnosti, međutim, taj odnos prema 'homologaciji sadrži veliku dozu deklarativnosti i parcijalnog ponašanja, bez stvarne spremnosti da se udovolji proisteklim obavezama. Ova parcijalnsot se posebno ogleda u sadržaju zahteva pojedinih proizvođača za izuzećem njihovih proizvoda od obavezne homologacije. Nisu retki stavovi koji, ukoliko bi se usvojili, mogu iz osnova promeniti koncept i svrhu Sporazuma, odnosno sistema homologacije. Na primer, za pravilnik broj 11, odnosno JUS N.K2.105 — Otpornost brava i šarki na vratima automobila — postoji zahtev da važi samo za uvozna i novo konstruisana vozila! Slična je situacija i sa zahtevima u odnosu na veći deo ECE pravilnika. Kako bi ovo moglo da se protumači? Najblaže rečeno kao nastojanje da se dođe do svojevrsne zaštite od inostrane konkurencije — bez želje da i postojeći domaći modeli vozila zadovolje homologacione zahteve.
Znajući da se nove konstrukcije izuzetno retko pojavljuju u programima domaćih proizvođača, prihvatanje ovakvih zahteva bi dovelo do situacije da stupanje na snagu nekog ECE pravilnika ima praktično formalni karakter.
Činjenica je da pojedini ECE pravilnici, zavisno od starosti modela vozila, zahtevaju i izvesne konstruktivne izmene, odnosno finansijska ulaganja. Verovatno će se javiti i takvi slučajevi kod kojih obim nužnih izmena zbilja nema ekonomskih opravdanja. Ali, upitajmo se, da li to treba da znači legalizaciju prava da se takva vozila bez ikakvih ograničenja godinama mogu kretati našim putevima, itd.
Sigurno je da, u principu, tako ne misle proizvođači, ali u stvarnosti pomenute alternative su ipak prisutne
354
i Savezni zavod za standardizaciju je doveden u sitaciju da stvara dopunske mehanizme za donošenje i legalizaciju odluka za svaki slučaj posebno.
UKLJUČIVANJE U MEĐUNARODNU AKTIVNOST
Može se reći da poslovi u vezi homologacije započinju mnogo ranije od usvajanja ECE pravilnika u obliku jugoslovenskih standarda. Samo ustrojstvo i način rada Grupe eksperata za konstrukciju motornih vozila (WP 29), sa svojih 8 grupa izvestilaca — nudi mogućnost svakoj zemlji potpisnici Sporazuma — da se pravovremeno uključuje u sve aktivnosti na izradi ECE pravilnika još u vreme kada se oni nalaze u fazi predloga i projekata.
S obzirom na to da se domaći sistem homologacije praktično u potpunosti oslanja na ECE pravilnike, sigurno je da uključivanje naše zemlje u ove aktivnosti ima posebnu važnost. Pored mogućnosti zastupanja nacionalnih interesa, učešćem u radu grupa izvestilaca dolazi do permanentnog kontakta sa najsavremenijim dostignućima iz oblasti konstrukcije vozila, kao ido pravovremenog saznavanja svih obaveza koje proističu iz primene ECE pravilnika. Ovo omogućuje blagovremene intervencije u smislu što bržeg prilagođavanja nužnom ritmu tehnološkog razvoja i usmeravanja investicionih zahteva u cilju zadovoljavanja zahteva ECE pravilnika u što većoj meri, itd. -
Ne ulazeći dalje u sve pojedinosti do kojih dolazi tesnim povezivanjem sa problematikom iz domena rada WP 29 — moramo se zapitati do koje mere mi to uspevamo. Bez obzira iz koje sredine potiče — odgovor bi Dio ngpovoljan. Jednostavno, nismo uspeli da stvorimo efikasan mehanizam koji bi se odlikovao: pravovremenom informacijom, zadovoljavajućom zastupljenošću odgovarajućih predstavnika u radu svih radnih grupa, odgovarajućim stepenom zainteresovanosti stručnih i rukovodećih ljudi u proizvodnim radnim organizacijama, potrebnim stepenom uticaja ove aktivnosti na usmeravanje proizvodnih, razvojnih i ispitivačkih kapaciteta, izražavanjem sopstvene problematike kroz formiranje stavova koje treba preneti u WP 29, itd.
Pokušaja da ova aktivnost dostigne zadovo ljavajući nivo — je bilo. Ne može sereći da postoji mali broj ljudi koji ovu problematiku poznaju i da ne postoji želja da se na ovom polju učini što više. Sedam radnih grupa komisija Saveznog zavoda za standardizaciju, koje odgovaraju grupama izvestilaca ECE — se sastaju i rade. Izdaju se 4 biltena o dokumentaciji iz ove oblasti, itd, Međutim, rezultati ne odgovaraju objektivnim mogućnostima koje ova aktivnost nudi, i realno, ne možemo biti zadovoljni onim što je postignuto.
– — — —— ——= – ———- - — — ---- —-e_-----. II ---- _-- - _ —
Standardizacija 1982./br. 7—8