JUS standardizacija
Razlozi su mnogostruki i teško je staviti akcent na jedanod njihiako bise,na nekinačin, mogli podeliti na razloge organizacione i finansijske prirode. Prvonavedeni, organizacioni razlozi se odnose na nedostatak široko organizovane platforme svih zainteresovanih sredina: proizvođača, nauke i društvenih institucija. Za sada postoji shvatanje da je organizacija celokupne aktivnosti, njena masovnost, kvalitet pripreme i obrade materijala i odgovornost za njeno sprovođenje — isključivo stvar „,države”, odnosno Saveznog zavoda za standardizaciju koji, za taj obim rada, kadrovski nije dimenzionisan. S druge strane, proizvođači, preko Poslovne zajednice proizvođača motornih vozila, smatraju da svoje probleme vezane za ovu aktivnost — treba da usmeravaju isključivo preko Evropske asocijacije proizvođača vozila, itd. Kada se tome doda relativno nizak stepen zainteresovanosti većine potencijalnih učesnika situacija ne izgleda ružičasto.
Nema sumnje da rešenje ovog problema zahteva znatno širu angažovanost svih zainteresovanih sredina, bez pasivnog isčekivanja da se stvari rešavaju isključivo iz jednog centra, u ovom slučaju — iz Saveznog zavoda za standardizaciju.
Drugi pomenuti razlog se odnosi na nedostatak finansijskih sredstava, posebno na devizni udeo sredstava za učešće naših predstavnika u radu grupa izvestilaca. Ovo je dovelo do situacije da se umesto aktivnog učešća u radu izvestilaca, sa stalnim, mehanizmom prenošenja i zastupanja domaćih stavova, aktivnost svodi na literaturno praćenje prispele dokumentacije. Nemogućnost prevođenja na naš jezik celokupne prispele dokumentacije, kao i znatni troškovi za izradu velikog broja
kopija — predstavlja problem u ovom poslu, itd.
Ovaj problem, posebno u današnjoj ekonomskoj s'tuaciji naše zemlje, nije ni malo jednostavno rešiti. Aktivno sagledavanje najaktuelnije problematike iz svih oblasti, odnosno selektiven odnos prema problematici koja se momentalno obrađuje u ECE, uz mogućnost participacije najzainteresovanijih sredina — je možda iedino rešenje u ovom trenutku.
Pored navedenog, sigurno je da postoji i čitav niz pratećih problema koje, nakon njihovog sagledavanja, treba postupno rešavati — uz aktivno učešće svih odgovornih činilaca u društvu.
ZAKLJUČAK
Može se reći da je u ovom trenutku problematika uspešnog sprovođenje domaćeg sistema homologacije u najtešnjoj vezi sa sprovođenjem MeđunarogGnog sporazuma o homologaciji motornih vozila.
Navedene specifičnosti ustvari predstavljaju delikatnu problematiku koja zahteva rešenja pravne,organizacione i finasijske prirode. Pored toga, pomenuta rešenja zahtevaju ulaganje i posebnih napora za promenu odnosa prema homologaciji kao nužnoj i izuzetno društveno korisnoj instituciji uz daleko veći stepen zainteresovanosti i angažovanosti odgovarajućih sredina.
Isto tako, obaveze nastale potpisivanjem međunarodnog sporazuma od strane naše zemlje moraju imati mnogo odgovorniji tretman, pogotovu kada, kao što je to ovde slučaj, takav Sporazum pored svih povoljnosti koje nudi našoj zemlji — predstavlja šansu za dalju afirmaciju našeg društvenog sistema.
ISKUSTVA U PRIMJENI NAREDBE O OBAVEZNOM ATESTIRANJU ELEKTRIČNIH APARATA
ZA DOMAĆINSTVO
Branko Hohnjec, dipl. ing.
UVOD
Naredba o obaveznom atestiranju električnih aparata za domaćinstvo objavljena jeu „Službenom listu SFRJ” broj 13 od 1979-03-30 i stupila je na snagu 6 mjeseci
nakon toga, to jest 1979-09-30. Nakon toga objavljene su još nekš naredbe o izmjenama i dopunama ove Naredbe i to prva u „Službenom listu SFRJ” broj 43 od 1979-08-24, a druga u ,,Službenom listu SFRJ“ broj 31 od 1981-06-05.
355
Standardizacija 1982./br. 7—8