JUS standardizacija

slučaju požara i prilikom projektovanja zgrade s obzirom na ostale faktore bezbednosti od požara.

Klasične građevinske materijale trebalo bi klasifikovati u odnosu na reakciju na vatru i sprovesti standardizaciju tih rezultata, a za nove materijale obavezno uvesti ispitivanja nakon kojih materijale treba na odgovarajući način koristiti.

Na isti način trebalo bi standardizovati klasične građevinske konstrukcije (ni ovde se ne zna kakvu otpornost na požar ima npr. 10 cm debeo betonski zid).

Ne bi se smelo nikako slepo oslanjati na rezultate otpornosti na vatru konstrukcija stranih zemalja jer se tamo koriste drugačiji materijali od naših. Nije svejedno, kada se na primer utvrđuie otpornost betonskogq elementa na požar od kakvoq je agregata beton, kakav cement i kakva armatura su korišćeni i slično.

Rezultati ponašania materijala u vatri i rezultati ispitivanja otpornosti konstrukcija na vatru predstavljaju uslov za pravilno projektovanje objekata na osnovu qrađevinskih propisa.

Da bi se tako obimna ispitivanja mogla sprovesti, a koja su svakako neophodna za izvođenje dobrog sistema protivpožarne zaštite u Jugoslaviji, potrebno je imati dobre laboratorije koje će moći vršiti takva ispitivanja, snabdeti ih odgovarajućom opremom i kadrovima , i kojima ako ispunjavaju pomenute uslove treba odobriti mogućnost izdavanja atesta.

3. Potrebne mere radi poboljšanja stania u oblasti preventivne protivpožarne zaštite

Na osnovu izlaganja u tački 2. ovog referata trebalo bi ozbiljno pristupiti pripremanju qrađevinskih propisa iz oblasti preventivnih protivpožarnih mera.

Propisi bi trebalo da prate dostignuća do kojih se u svetu

došlo u ovoj oblasti, kao i naša sopstvena iskustva. Sma-

tramo da bi u tom cilju trebalo formirati stalnu radnu grupu ili slično telo iz redova stručnjaka koji se u Jugoslaviji bave ovom oblašću a koja bi takve propise pripremala na stručnoj osnovi i kasnije ih dopunjavala naučnim rezultatima iz ove oblasti. Verovatno bi privremeno bilo prihvatljivo koristiti određene strane propise koje bi, međutim, trebalo uskladiti sa postojećim standardima za ispitivanje materijala i konstrukcija.

Trebalo bi osvežiti rad komisije koja se u Saveznom zavodu za standardizacilu bavi ovom oblašću i tako što pre doneti kvalitetne standarde koji nedostaju i na stručnoj osnovi dopuniti i dopunjavati postojeće. Trebalo bi što pre izvršiti ispitivanja i standardizovati

364

naše klasične qrađevinske materijale i konstrukcije. Trebalo bi bolje opremiti i kadrovski usavršiti postojeće laboratorije koje se bave ispitivanjima požara a onim laboratorijama koje ispunjavaju uslove dati mogućnosti izdavanja atesta za nove materijale i konstrukcije.

Za značajnije društvene objekte trebalo bi izraditi požarne proiekte, a pregled bi trebalo da vrše stručniaci iz ove oblasti sve dok se ne donesu odgovarajući propisi.

U sistemu školovanja ljudi koji će se baviti ovom oblašću, neophodno je posedovati odgovarajuće osnovno znanje i iz oblasti preventivne protivpožarne zaštite.

B. TEHNIČKE PREPREKE KOD IZVOZA NAŠIH PROTIVPOŽARNIH MATERIJALA I KONSTRUKCIJA U INOSTRANSTVO

U oblasti protivpožarne preventivne zaštite može se govoriti o dve privredne grane koje materijale i konstrukcije izvoze u inostranstvo. Prva, za sada prema obimu izvoza verovatno veća oblast jeste brodoqaradnja a druga oblast je građevinarstvo.

1. BRODOGRADNJA

Za oblast brodogradnje karakteristično ie da ima izuzetno dobro sređenu requlativu u oblasti zaštite od Dožara. Propisi su jasni i doneseni u Međunarodnoi konvenciji o zaštiti ljudskog života na moru iz 1974. godine. Ova konvencija predstavlja poslednji stepen razvoja s obzirom da konvencije sa sličnim sadržajem postoje već niz godina. Ovu Međunarodnu konvenciju za koju se koristi skraćenica SOLAS prihvatila je većina zemalja što znači da su propisi iz brodogradnje skoro svuda u svetu iednaki. Naša brodogradilišta su takođe morala da prate razvoj propisa kako bi prodavala brodove u inostranstvu. Izvesno vreme su brodogradilišta uvozila potrebne materijale ili čak konstrukcije da bi tako zadovoljila propise, a pre nekoliko godina i kod nas su se pojavili proizvođači koji proizvode odgovarajuće materijale.

U brodogradilištu je pre svega reč o negorivom materijalu iz koleg se izrađuju razne konstrukcije (pregradni zidovi, tavanice i vrata), To su obično ploče koje treba da zadovolje i druge zahteve (specifičnu težinu, vodootpornost, otpornost protiv insekata, mehaničke karakteristike, ne sme da sadrže azbest), Takve ploče, koje su srazmerno tanke, obično su oblepljene plastičnim laminatima.

Sve ove materiiale treba po SOLAS-u ispitati i njihovu negorivost i otpornost konstrukcija na vatru dokazati prema posebnim metodama koje određuje i stalno usa-

_-——--- ——- –--—----I-- -- _ ,K_________________ _ __ ________________ ____________

Standardizacija 1982./br. 7—8