JUS standardizacija
pova iste vrste proizvoda. Ovo opet, sa svoje strane, stvara nepremostive teškoće u izgradnji Jedinstvenih teh noloških sistema (telekomunikacije, elektroenergetski sistemi, integralni transport itd.) kao i u obezbeđenju rezervnih delova, zamenljivosti, skladištenju, specifikaciji i tako dalje.
Rastuća međuzavisnost u svetu i neminovna potreba da privreda Jugoslavije proširuje svoje ekonomske odnose sa razvijenim zemljama ceo problem čini još složenijim. Ne treba izgubiti iz vida ni veoma značajnu Činjenicu da odbrambena sposobnost i bezbednost zemlje direktno zavise od njene ekonomske moći i stepena privredne nezavisnosti.
MESTO I ULOGA STANDARDIZACIJE I KVALITETA PROIZVODA U MEĐUNARODNOJ RAZMENI
Standardizacija je proces utvrđivanja i primene tehničko-tehnoloških normi i postupaka zasnovanih na proverenim rezultatima ı dostignućima nauke, tehnike i praktičnog iskustva i predviđanjima mogućih pozitivnih i negativnih efekata da bi se dobila rešenja koja moraju biti u skaldu sa stepenom razvoja, politikom i ciljevima jedne zemlje, regiona ili sa međunarodnim zahtevima. U osnovi, ona je usmerena na smanjenje broja varijanti proizvoda i postupaka, na olakšavanje sporazumevanja, opštu ekonomičnost, bezbednost, zaštitu svih oblika interesa društva (zdravlja, Života, životne sredine), uštedu energije, na zaštitu interesa potrošača, odbranu zemlje, odstranjivanje prepreka za trgovinsku razmenu u zemlji ı u međdunarodnom prometu, obezbeđenje nivoa društveno opravdanog kvaliteta i drugo. Praktično, sve ovo omogućava racionalizaciju i specijalizaciju u proizvodnji, unifikaciju i tipizaciju proizvoda.
Na području međunarodnih ekonomskih odnosa standardizacija je osnova za uklanjanje tehničkih i drugih barijera u prometu robe i usluga, a, isto tako, ona je osnovni elemenat za stvaranje međunarodnih sistema obezbeđenja kvaliteta i moćno sredstvo zaštite nacionalnih interesa u robnoj razmeni.
Ekonomski jake zemlje su se oslanjale u svom razvoju prvenstveno na sopstvena tehničko-tehnološka rešenja koristeći, prirodno, i tuđa iskustva. Međutim, imajući u vidu mapred rečeno, i za ostale zemlje preduslov nezavisnog tehničkog, tehničko-tennološkog razvoja i konkurentnosti privrede je snažna nacionalna standardizacija, koja ne podrazumeva samo donošenje standarda, već njenu složenu funkciju koju treba da ostvari u svakom savremenom društvu, od definisanja standarda i tehničkih propisa do obezbeđenja kvaliteta proizvoda i usluga.
Značaj koji ovom problemu pridaju industrijski razvi-
540
jene zemlje u svetu najbolje će ilustrovati ova dva primera. Primena standarda u zemljama Zapadne Evrope i SAD je uglavnom neobavezna mada se, iz komercilalnih i drugih razloga, standardi primenjuju. Sve Jača konkurencija na domaćem tržištu roDe iz uvoza (Japan, Zapadna Nemačka, Švedska, . . .) prinudila je vladu SAD da donese uputstvo poznato kao „OMB Circular A-119”. (,,Učešće na federalnom nivou u razvoju i primeni neobaveznih standarda“). Da bi se ovo bolje razumielo treba istaći da, OMB — Cirkulari imaju snagu zakona u onom delu koji je u nadležnosti ministarstva i vladinih agencija. Cirkular je prvi put utemeljio jedinstvenu, široku i dalekosežnu vladinu politiku u vezi sa sudelovanjem u razvoju, donošenju i primeni neobaveznih standarda na federalnom nivou. Sadržai ovog dokumenta pokazuje, mada u relativno blagoj formi, da država počinje da utiče na standardizaciju u SAD i vrlo je verovatno da taj uticaj u budućnosti neće biti beznačajan.
Primer Japana i njegove revolucije na području kvaliteta postao je klasičan i veoma poučan. Procenjeno je čak da se Zapad nalazi u ozbiljnoj krizi u pogledu kvaliteta proizvoda u poređenju sa Japanom: a samo pre tridesetak godina ,,zapadni kvalitet” bio je vodeći u svetu. Pre Drugog svetskog rata kvalitet japanskih proizvoda bio je toliko loš da su mogli da se prodaju jedino po veoma niskim cenama, pa i tada bez perspektiva dalje prodaje. Međutim, sedamdesetih godina japanski prpoizvodi su već dostigli tako zvani ,,zapadni nivo kvaliteta”. Ovako brz tempo poboljšanja kvaliteta svojih proizvoda Japanci su postigli kroz promenu shvatanja ljudi u pogledu kvaliteta. U tu svrhu napravili su tri osnovna programa koji su i danas aktuelni: — program masovnog obrazovanja u oblasti kvaliteta, — godišnji program poboljšanja kvaliteta, — program odgovoronosti višeg rukovodstva Za upravljanje funkcijom kvaliteta. Realizaciju ovih programa stimuliše, prati i kontroliše sama japanska vlada. Pored akcija na nacionalnom planu, poslednjih godina se u okviru velikih ekonomskih grupacija (EEZ, SEV) stvaraju regionalni sistemi standardizacije i atestiranja koji se baziraju na regionalnim standardima (CEN, CENELEC, SEV) u cilju olakšanja prometa unutar ovih organizacija. Međutim, za ostale zemlje ovi sistemi predstavljaju ekonomsku i tehničku prepreku izvozu proizvoda na tržište tih zemalja. Sistemi su zasnovani na regionalnim standardima a pravo za ispitivanje daje se samo određenim laboratorijama. U okviru ovih sistema zahteva se nedgledanje proizvodnje proizvođača, tennologije, organizacije kontrole kvaliteta, stručnosti kadrova kod proizvođača, organizacije izvoza, tako da se sve
z:– – ––– —- -- _ – – n n i oievN, – –—__--——– —_______________________________________________________________________________
Standardizacija 1982/br. 11—12