JUS standardizacija

proverenih rezultata tehničko-tehnološkog razvoja. Prema zahtevima za informacijama svih vrsta, koje se upućuju Zavodu, procenjuje se da je interes za standardizaciju prodro u sve sfere proizvodnje, prometa i usluga. Na osnovu ukupnih rezultata može se reći da su u proteklom periodu u pojedinim oblastima jugoslovenske privrede postignuti vrlo značajni rezultati primenom instrumenata standardizacije, koji su doprineli da se standardizacija još u većoj meri prihvati kao značajan kvalitativni faktor privređivanja. Zbog toga, ulogu koju ima u rešavanju problema ekonomske stabilizacije zemlje, standardizacija mora uspešno da ostvaruje.

Za uspešno ostvarivanje ove uloge, neophodno je preduzeti mere za otklanjanje uočenih slabosti, koje su i pored navedenih dobrih rezultata, otežale realizaciju postavljenih ciljeva. Ovde treba istaći te osnovne slabostii. Jedinstvo jugoslovenskog tržišta i jedinstvo tehničkih i tehnoloških sistema ostvaruje se svakim jugoslovenskim standardom, tehničkim normativom, normom kvaliteta. Međutim, u ostvarivanju ovog jedinstva još uvek se ispoljavaju određeni problemi u pogledu razgranićenja nadležnosti između saveznih i pojedinih republi čkih i pokrajinskih organa koji su zaduženi da donose tehničke normative, a izvesne teškoće postoje i u nekim slučajevima gde direktor Saveznog zavoda za standardizaciju ne može da donese tehničke normative bez saglasnosti sa drugim funkcionerima. Pa ipak, može se reći da je u proteklom periodu stečeno značajno iskustvo u usaglašavanju stavova između svih zainteresovanih strana po pitanju sadržaja propisa standardizacije.

| pored donošenja brojnih standarda i tehničkih normativa u proteklom periodu, problem zastarelosti jugoslovenskih standarda i tehničkih normativa je veoma prisutan, a zakonska obaveza preispitivanja i revizije ovih propisa u velikoj meri se ne izvršava. Sa jedne strane, to je zbog toga što dugo vremena pre donošenja postojećeg Zakona, pregled i revizija ovih propisa nije vršena sistematično, redovno i u potrebnom Obimu, a sa druge strane zbog toga što su potrebe za novim propisima, zbog aktuelnosti, najčešće imale prioritet u odnosu na potrebe za preqledom i revizijom već donetih propisa.

Rezultati dosadašnjih analiza pokazuju da su buduće potrebe za jugoslovenskim standardima i tehničkim normativima izuzetno velike, da je u odnosu na te potrebe dosadašnja dinamika njihove izrade i donošenja nezadovoljavajuca ı da se mora znatno DoOvećati kako bi se smanjio raskorak između potreba za ovim aktima i dinamike njihovog donošenja. Za zadovoljavanje najprioritetnijih potreba, prema srednjoročnom planu Saveznog zavoda za standardizaciju (1981/85) treba povećati godišnju izradu jugoslovenskih standarda za oko 40 % u odnosu na godišnju izra-

du u proteklom periodu, a izradu tehničkih normativa i normi kvaliteta za oko 200 %.

U poslednjim godinama korišćenje međunarodnih standarda putem jugoslovenskih standarda ili direktno, znatno je poraslo. Međutim, zbog loše dinamike izrade jugoslovenskih standarda svega 30 do 35 % ukupno donetih ISO i IEC standarda iskorišćeno je za izradu jugoslovenskih standarda. Mora se istaći da je neefikasno korišćenje rezultata rada u oblasti međunarodne standardizacije jedna od najozbiljnijih naših slabosti, koja dovodi do zaostajanja u odnosu na razvijene zemlje. Tu slabost prati i sasvim nedovoljan uticaj naše privrede na to šta če se i kako rešavati rieđunarodnim standardima.

Kada se radi o granskoj standardizaciji, mora se konstatovati da u proteklom periodu institut granske standardizacije nije dao očekivane rezultate u praksi. O ovoj problematici je izvršena vrlo svestrana analiza koju je razmotrilo i Savezno izvršno veće ı donelo je u vezi sa tim zakijučke o uslovima koje treba obezbediti za razvoj granske standardizacije, Međutim, realizacija ovih zaključaka, tek je započeta u nekim granama. Interna standardizacija je u proteklom periodu pokazala značajan razvoj u pogledu omasovljenja i popularizacije jugoslovenske standardizacije. Međutim, ovaj razvoj se ne bi mogao smatrati zadovoljavajućim s obzirom na nedovoljno korišćenje vrlo raznovrsnih instrumenata interne standardizacije u većini organizacija udruženog rada, Uzroci za ovakvo stanje leže u nedovoljnom poznavanju mogućnosti koje standardizacija pruža, prvenstveno od strane rukovodećih ljudi.

Otkianjanje iznetih slabosti treba da bude važan zadatak u daljim aktivnostima. Zapravo, ne može se govoriti o daljim pravcima uspešnog razvoja jugoslovenske standardizacije, a da se pritom ne podrazumeva i delovanje na rešavanje problema koji su kočili taj razvoj.

GLAVNI PRAVCI DALJIH AKTIVNOSTI U VEZI SA RAZVOJEM |I UNAPREĐIVANJEM SISTEMA JUGOSLOVENSKE STANDARDIZACIJE

Na osnovu analiza dosadašnjih rezultata stand “dizacije u Jugoslaviji i sagledavanja daljih potreba, vodeći pritom računa o uočenim slabostima, proizilazi da naši napori moraju biti usmereni u sledeća tri glavna pravca: — utvrđivanje u planovima, prioritetnih standarda i pro pisa u skladu sa potrebama koje proističu iz dugoročnih programa privredne stabilizacije i usmeravanje raspoloživih snaga na realizaciju ovih planova,

— povećanje tempa donošenja ukupnog broja standarda i propisa i ažuriranja donetih, kako bi se obezbedio obim tehničke regulative, neophodan za savremen način rada i poslovanja u društvu,

545.

Standardizacija 1582/br. 11—12