JUS standardizacija
prihvatanja ECE pravilnika, predstavljao je sistem rati-
fikacije i objavljivanja u Službenom listu SFRJ. Usvaja-
njem dopuna i izmena Zakona o standardizaciji, febru-
ara 1980. godine, stvoreni su uslovi za promene proce-
dure njihovog prihvatanja.
Savezni zavod za standardizaciju je zauzeo stav da ECE
pravilnike treba prihvatati u obliku jugoslovenskih stan-
darda, uz naredbu direktora Saveznog zavoda za stan-
dardizaciju o obaveznoj homologaciji (atestiranju) za
svaki pojedini standard. Ovim načinom bi se postig-
lo:
— najšire učešće udruženog rada nauke i ostalih zainteresovanih, — brže usvajanje propisa,
— elastična primena u zemlji u odnosu na domaće proizvođače, zaštitu tržišta i slično,
— mogućnost primene sankcija za nepoštovanje propisa, — mogućnost kontrole saobraznosti proizvoda homologovanom tipu,
— mogućnost kontrole i vršenje nadzora,
Standardi bi u celini odgovarali zahtevima pravilnika,
a putem naredbe bi se regulisali svi ostali zahtevi iz Za-
kona o standardizaciji, kao i većina specifičnosti i od-
stupanja od standarda u skladu sa interesima naše zem-.
lje.
RADNA TELA SAVEZNOG ZAVODA ZA STANDAR-=,
DI ZACIJU
Proces sprovođenja Međunarodnog sporazuma i siste-
ma homologacije sastoji se iz sledećih aktivnosti:
— standardizacije,
— atestiranja (homologacije),
— praćenja rada grupa izvestilaca i grupe WP 29 na izradi ECE pravilnika,
— postupka prihvatanja projekata i gotovih ECE pravilnika, — procene stanja naše tehnologije u odnosu na pojedine ECE zahteve, kao i procene mogućnosti ispitivanja u nas,
— ovlaščivanja organizacija za homologaciju i nadzora nad njihovim radom,
— prevođenja ECE dokumenata i načina informisanja.
Savezni zavod za standardizaciju navedene aktivnosti
obavlja uz pomoć stručnjaka iz privrede, naučnih in-
stitucija i organa savezne uprave koji rade u okviru komisija za standarde, a koje imenuje direktor Saveznog zavoda za standardizaciju na osnovu Zakona o standardizaciji. Po ugledu na postojeće grupe izvestilaca u okviru ECE, rešenjem direktora Saveznog zavoda za standardizaciju formirane su sledeće komisije za standarde:
— za osvetljenje i svetlosnu signalizaciju,
— za kočne sisteme i pneumatiku,
— za autobuse,
— za kabine i karoserije,
— za probleme buke,
— za probleme zagađivanja vazduha i
— za opštu bezbednost.
Pored prava i obaveza koje ovih 7 komisija imaju u procesu homologacije one će pratiti rad ECE, analizirati projekte i predloge pravilnika i donositi odluke koje će predstavnici Saveznog zavoda za standardizaciju Zastupati na zasedanjima predstavnika vlada u grupi WP 29.
U cilju obavljanja ovog dela aktivnosti, predstavnici komisija bi trebalo da redovno učestvuju u radu odgovarajućih grupa izvestilaca ECE. Međutim, ovde se javlja problem nerešenog pitanja finansiranja njihovog učešća, posebno zbog potrebe angažovanja deviznih sredstava. Ranije su ove komisije imale status savetodavnih radnih grupa i problem finansiranja je rešavan zajedničkim ulaganjima Saveznog zavoda za standardizaciju i Biroa proizvođača motornih vozila. Samoupravnim reorganizovanjem Biroa u Poslovnu zajednicu proizvođača motornih vozila, ova mogućnost finansiranja je prestala.
Poslovna zajednica je i dalje zainteresovana za praćenje aktivnosti ECE, ali smatra da je za proizvođače svrsishodnije da ovu problematiku prate putem učešća u radu Međunarodnog biroa proizvođača motornih vozila (BPICA i BPICM) koje je u radu WP 29, bez prava odlučivanja. U tom smislu, Poslovna zajednica će formirati svoje radne grupe, koje će po svom profilu praktično biti istovetne sa komisijama Saveznog zavoda za standardizaciju. U cilju nalaženja rešenja za izbegavanje paralelnosti u radu i adekvatnijeg sistema finansiranja navednih aktivnosti, održano je nekoliko sastanaka koji nisu dali očekivane rezultate.
Napominje se da zbog nedostatka sredstava Jugoslavija
nije imala svoje predstavnike u grupama izvestilaca od
579
Standardizacija 1982/br. 11—12