JUS standardizacija

prihvatanja ECE pravilnika, predstavljao je sistem rati-

fikacije i objavljivanja u Službenom listu SFRJ. Usvaja-

njem dopuna i izmena Zakona o standardizaciji, febru-

ara 1980. godine, stvoreni su uslovi za promene proce-

dure njihovog prihvatanja.

Savezni zavod za standardizaciju je zauzeo stav da ECE

pravilnike treba prihvatati u obliku jugoslovenskih stan-

darda, uz naredbu direktora Saveznog zavoda za stan-

dardizaciju o obaveznoj homologaciji (atestiranju) za

svaki pojedini standard. Ovim načinom bi se postig-

lo:

— najšire učešće udruženog rada nauke i ostalih zainteresovanih, — brže usvajanje propisa,

— elastična primena u zemlji u odnosu na domaće proizvođače, zaštitu tržišta i slično,

— mogućnost primene sankcija za nepoštovanje propisa, — mogućnost kontrole saobraznosti proizvoda homologovanom tipu,

— mogućnost kontrole i vršenje nadzora,

Standardi bi u celini odgovarali zahtevima pravilnika,

a putem naredbe bi se regulisali svi ostali zahtevi iz Za-

kona o standardizaciji, kao i većina specifičnosti i od-

stupanja od standarda u skladu sa interesima naše zem-.

lje.

RADNA TELA SAVEZNOG ZAVODA ZA STANDAR-=,

DI ZACIJU

Proces sprovođenja Međunarodnog sporazuma i siste-

ma homologacije sastoji se iz sledećih aktivnosti:

— standardizacije,

— atestiranja (homologacije),

— praćenja rada grupa izvestilaca i grupe WP 29 na izradi ECE pravilnika,

— postupka prihvatanja projekata i gotovih ECE pravilnika, — procene stanja naše tehnologije u odnosu na pojedine ECE zahteve, kao i procene mogućnosti ispitivanja u nas,

— ovlaščivanja organizacija za homologaciju i nadzora nad njihovim radom,

— prevođenja ECE dokumenata i načina informisanja.

Savezni zavod za standardizaciju navedene aktivnosti

obavlja uz pomoć stručnjaka iz privrede, naučnih in-

stitucija i organa savezne uprave koji rade u okviru komisija za standarde, a koje imenuje direktor Saveznog zavoda za standardizaciju na osnovu Zakona o standardizaciji. Po ugledu na postojeće grupe izvestilaca u okviru ECE, rešenjem direktora Saveznog zavoda za standardizaciju formirane su sledeće komisije za standarde:

— za osvetljenje i svetlosnu signalizaciju,

— za kočne sisteme i pneumatiku,

— za autobuse,

— za kabine i karoserije,

— za probleme buke,

— za probleme zagađivanja vazduha i

— za opštu bezbednost.

Pored prava i obaveza koje ovih 7 komisija imaju u procesu homologacije one će pratiti rad ECE, analizirati projekte i predloge pravilnika i donositi odluke koje će predstavnici Saveznog zavoda za standardizaciju Zastupati na zasedanjima predstavnika vlada u grupi WP 29.

U cilju obavljanja ovog dela aktivnosti, predstavnici komisija bi trebalo da redovno učestvuju u radu odgovarajućih grupa izvestilaca ECE. Međutim, ovde se javlja problem nerešenog pitanja finansiranja njihovog učešća, posebno zbog potrebe angažovanja deviznih sredstava. Ranije su ove komisije imale status savetodavnih radnih grupa i problem finansiranja je rešavan zajedničkim ulaganjima Saveznog zavoda za standardizaciju i Biroa proizvođača motornih vozila. Samoupravnim reorganizovanjem Biroa u Poslovnu zajednicu proizvođača motornih vozila, ova mogućnost finansiranja je prestala.

Poslovna zajednica je i dalje zainteresovana za praćenje aktivnosti ECE, ali smatra da je za proizvođače svrsishodnije da ovu problematiku prate putem učešća u radu Međunarodnog biroa proizvođača motornih vozila (BPICA i BPICM) koje je u radu WP 29, bez prava odlučivanja. U tom smislu, Poslovna zajednica će formirati svoje radne grupe, koje će po svom profilu praktično biti istovetne sa komisijama Saveznog zavoda za standardizaciju. U cilju nalaženja rešenja za izbegavanje paralelnosti u radu i adekvatnijeg sistema finansiranja navednih aktivnosti, održano je nekoliko sastanaka koji nisu dali očekivane rezultate.

Napominje se da zbog nedostatka sredstava Jugoslavija

nije imala svoje predstavnike u grupama izvestilaca od

579

Standardizacija 1982/br. 11—12