JUS standardizacija
B.6.2 Kad god je izvodljivo, sem ako ima razloga za suprotno, rad na novim standardima treba normalno da bude započet preko nadležne međunarodne organizacije za standardizaciju. U slučajevima gde ima jasno definisanih regionalnih potreba, za koje je malo verovatno da će biti obuhvaćene odgovarajućom međunarodnom organizacijom, novi projekat može se sprovesti kroz odgovarajuću regionalnu organizaciju.
B.6.3 Kada se međunarodne ili regionalne organizacije prihvate rada na određenom standardu ili standardima treba takođe da uspostave ili održavaju biiske kontakte i sa odgovarajućim organizacijama. U vezi sa tim preporučuje se drugim organizacijama da koriste metode, već usvojene u ISO i IEC. U ove metode spadaju:
B.6.3.1 među-sekretarijatska zasedanja
B.6.3.2 dostavljanje dokumenata iz jedne organizacije,
na selektivnoj bazi
razmena dokumenata u cilju uzajamnog in-
formisanja
B.6.3.4 prisustvo, s vremena na vreme, posmatrača na
zasedanjima gde se razmatraju stalno prisutna pitanja*
B.6.3.5 redovno prisustvo posmatrača na zasedanjima
obe organizacije*
B.6.3.6 slučaj A.6.3.1.5 ali uvek samo u jednom sme-
ru
sazivanje AD HOC zasedanja u cilju koordina-
cije :
B.6.3.8 postojanje stalnog komiteta za koordinaciju.
B.6.3.3
B.6.3.7
B.6.4 Da bi se olakšala primena međunarodnih i regionalnih standarda isti treba da su usaglašeni, koliko je god moguće, sa redakcijskim rešenjima koja normalno koriste ISO i {EC, posebno u pogledu naslova standarda, indeksiranja i godine publikovanja. C. USAGLAŠAVANJE STANDARDA |I TEHNIČKIH PROPISA NA MEĐUNARODNOM NIVOU
PREDSTAVNICI VLADA ODGOVORNI ZA POLITIKU STANDARDIZACIJE
imajući u vidu da samo ova preporuka koja sledi predstavlja direktan doprinos EEK primeni određenih odredbi Finalnog akta Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi;
polazeći od toga da je usglašavanje standarda i tehničkih propisa značajan faktor u razvijanju međunarodne trgovine i industrijske, naučne i tehničke saradnje;
: 589 Im mžŽOzZ+ZZ III III Im ccIII—I–—I—zv II IIi–—–:II–-–—Z ca: ZK ––—;- 0ı–liš:z:zci- –—ZHEYRZKIIK=
Standardizacija 1982/br. 11—12
zapažajući da u nekim slučajevima, razlike u standardi-
ma i tehničkim propisima, koji se primenjuju u među-
narodnoj trgovini, na način koji je planiran sa određenim ciljem, podižu tehničke barijere;
smatrajući da je potpuno usaglašavanje standarda i teh-
ničkih propisa moguće samo ako se sprovodi na osnovu
smišljenog usmeravanja na međunarodne, regionalne i
nacionalne standarde;
smatrajući da usaglašavanje standarda i tehničkih pro-
pisa treba da bude usmereno na:
— unapređenje uzajamno Korisne razmene dobara i usluga i olakšavanje zaključivanja sporazuma o atestiranju
— na razvijanje i produbljivanje industrijske saradnje;
— na zajedničko rešavanje tehnoloških i naučnih problema; — poboljšanje i obezbeđivanje kvaliteta proizvoda;
— smanjenje potrošnje materijala i izvora energije;
— poboljšanje zaštite na radu, zaštite zdravlja i bezbednosti; — poboljšanje zaštite životne sredine.
smatrajući da se preporuka posebno primenjuje na me-
đunarodne i regionalne standarde, bitne za oblasti koje
su uključene u pregled standardizacije pomenut u B.2.
SLOŽILI SU SE DA PREPORUČE SLEDEĆE PRINCI PE ZA USAGLAŠAVANJE STANDARDA I TEHNIČKIH PROPISA:
C.1 Rad na usaglašavanju standarda i tehničkih propisa treba da bude povezan, koliko je god moguće, sa međunarodnom saradnjom na ekonomskom polju, u nauci, tehnologiji i zaštiti životne sredine,
C.2 Usaglašavanje standarda i tehničkih propisa prvenstveno treba da počne sa pripremom spiska standar da i tehničkih propisa koji treba da se usaglase, uzimajući u obzir postojeće ili planirane ekonomske, naučne i tehnološke sporazume ili sporazume između zemalja.
C.3 Standardi i tehnički propisi izabrani za usaglašavanje treba da:
— osiguraju tehnološki i ekonomski optimalnu zamenljivost i kompatibilnost proizvoda;
— da unapređuju uzajamno razumevanje i uticaj drugih standarda i tehničkih propisa;
— da igraju značajnu ulogu u uzajamnom priznavanju rezultata ispitivanja i kontrole kvaliteta;
— da utiču na zaštitu zdravlja, zaštitu na radu, zaštitu životne sredine i čuvanje dobara;
— da određuju zahteve u vezi sa čuvanjem, pakovanjem, transportom i skladištenjem robe; i
* Uvek praćeno redovnom razmenom dokumenata.