JUS standardizacija

veza za svaku od njih i da imaju za cilj eliminisanje diskriminacije u vezi sa neusaglašenošću standarda. Ako postoje pogodni ISO i IEC međunarodni standardi, oni treba da obrazuju tehničku bazu za takve sporazume, Ako ne postoje svaki standard, koji

nastane kao rezultat takvih sporazuma, treba da se

stavi na raspolaganje organizacijama ISO ili IEC sa ciljem da se izradi odgovarajući ISO ili IEC međunarodni standard.

8. Članice ISO i IEC su dužne da obezbede jedna drugoj svu moguću pomoć tako da narodi tih odgovarajućih zemalja mogu u potpunosti koristiti odredbe ovog Kodeksa.

9. Svaka članica ISO ili IEC koja ima primedbe u pogledu neprimene ovog Kodeksa u vezi sa sistemom atestiranja, koji druga članica sprovodi ili u kome druga članica učestvuje, može se obratiti ISO ili IEC Savetu, u pogledu iznalaženja rešenja.

10. ISO ili IEC su dužne da stalno stavljaju na raspolaganje nacionalnim i međunarodnim vladinim organizacijama svoje usluge koje se odnose na primenu politike ,,pozivanja na standarde” i na prihvatanje sistema atestiranja i sporazuma u vezi sa atestiranjem na međunarodnom nivou. Stoga je poželjno da se skrene pažnja svim organima izvan članica ISO i IEC, koji su u principu povezani sa atestiranjem saobraznosti, na principe ovog Kodeksa.

Napomena: Definicije nekih termina koji se koriste u *ovom Kodeksu prihvaćene su kako sledi (videti ISO uputstvo 2).

Atest o ssobraznosti: Dokumenat kojim se potvrđuje da su proizvod ili usluga saobrazni određenom standardu ili tehničkim uslovima.

Atesini znak: Znak kojim se potvrđuje da su proizvod ili usluga saobrazni određenim standardima ili tehničkim uslovima.

Atestiranje saobraznosti: Delatnost koja se sastoji u potvrđivanju, putem atesta ili atestnog znaka, da su proizvod ili usluga saobrazni sa tačno određenim standardima ili tehničkim uslovima. J "Sistann atestiranje: Sistem za sprovođenje atestiranja koji ima svoja sopstvena pravila u vezi sa postupcima i sa upravljanjem sistemom

lnstitucija koja vrši atestiranje: Neutralna institucija, vladiha ili nevladina, koja raspolaže potrebnim ovlašćenjima i pouzdanošću da sprovodi sistem atestiranja, i u kojoj su zastupljeni interesi svih zainteresovanih strana za funkcionisanje sistema.

Sistem atestiranja preko treće strane: Sistem atestiranja kojim upravlja institucija za atestiranje ili je pod njenim nadzorom,

Sporazum o atestiranju: Sporazum koji uspostavlja uzajamno priznavanje sistema atestiranja ili sličnih postupaka da bi se olakšala trgovina.

DODATAK li PREPORUCI F

DOPUNA UPUTSTVU O SPORAZUMIMA O ATESTIRANJU Stvaranje uzajamnog poverenja u tehničku podobnost i pouzdanost nacionalnih sistema atestiranja može se postići kroz mere kao što su ove koje su date u nastavku, koje mogu biti preduzete pre ili posle zaključivanja spo razuma o atestiranju:

(a) potpuna razmena detaljnih informacija o nacionalnim sistemima atestiranja, njihovim tehničkim i administrativnim uslovima, uključujući informacije o raspoloživom kvalifikovanom osoblju koje vrši ispitivanja; i

(b) posete stručnjaka iz institucija za atestiranje drugim zemljama članicama s ciljem da se bliže objasne tehnički i administrativni zahtevi i/ili da se pomogne u organizaciji sistema kontrole; ·

(c) Stvaranje ad hoc ili stalnih grupa stručnjaka koje su specijalno nadležne da pripreme određene preporuke u vezi sa prijemom novih članica ili sa poboljšanjem rada u okviru sporazuma o atestiranju;

(d) Redovna zasedanja predstavnika institucija za atestiranje koja imaju za cilj da se analizira rad u vezi sa sporazumima o atestiranju uključujući unapređenje tehničke i administrativne saradnje između

· članica, kao i mera kojima se osigurava jednoobrazno tumačenje i primena odredbi sporazuma, uključujući jednake po značaju sporazume o baždarenju opreme za ispitivanje;

(e) Da bi se svi učesnici u sporazumima o atestiranju mogli koristiti iskustvom drugih, treba da se putem seminara, simpozijuma i poseta predstavnika nacionalnih institucija za atestiranje vrši razmena informacija o najboljim metodama kontrole.

(f) Zajedničko obučavanje inspektora;

(g) Ispitivanja radi provere, koja se vrše u zemljama članicama, sa mogućnošću kasnijih multilateralnih konsultacija koje rezultiraju iz toga;

(h) Nezvanične diskusije po posebnim nedokučivim pitanjima koja postoje između predstavnika institucija za atestiranje zemlje uvoznice i zemlje izvoZnice, sa učešćem ili bez učešća predstavnika međunarodnih organizacija odgovornih za sprovođenje sporazuma o atestiranju;

(i) Zvanične diskusije u okviru utvrđenih postupaka prilikom konsultacija.

Standardizacija 1982/br. 11—12