JUS standardizacija

ostati isti). Sa dva parametra — dinamički modul u rezonansi i nagib krive slabljenja — projektanti će sa većom sigurnošću projektovati plivajuće podove.

(16) JUS U.JG.151: Standardne vrednosti za ocenu zvu čne izolacije

U standardu su ponovljene definicije izolacione moći, normalnog i običnog nivoa zvuka udara, i date su standar dne krive pomoću kojih se ocenjuje izolaciona, moć (zvučna izolacija pregrada) i normalni nivo zvuka udara (zvučna propustljivost).

Osim terminoloških, ovaj standard ne donosi nikakve druge novine.

(17) JUS U.J6.153: Mietoda izražavanja zvučne izolacije jednim brojem

Ovo je standard koji — osim termina — u svemu odgovara članu 8 Pravilnika o tehničkim merama i uslovima za zvu čnu zaštitu zgrada iz 1970. godine. Umesto ranijeg ,,odstupanja od standardne krive” koji je važio i za zvučnu izolaciju i za zvučnu propustljivost, pojavljuju se dva izraza: jedan za zvučnu izolaciju — ,,indeks izolacije od vazdušnog zvuka” i drugi za zvučnu propustljivost odnosno za normalni nivo zvuka udara — ,,indeks izolacije od zvuka udara”.

Na nevolju, kao jedina veličina koja se koristi, zadržano je isključivo odstupanje od standardne krive, tj. zadržani su odgovarajući „,indeksi”, što se već pokazalo nedovoljnim i nepraktičnim. Nedovoljno je zbog toga što se po jugoslovenskom standardu JUS U.J6.201 vrata i prozori svrstavaju u klase po svojoj zvučnoj izolaciji, a ne po „iindeksu”, tako da prozor može imati 26 dB, a fasadni zid — 2 dB, mada bi fasadni zid imao u ovom slučaju 50 dB. Nezgodno je da se ista veličina ceni sa dve različite mere. S druge strane, ,,indeksi” su se pokazali nepraktičnim pri iskazivanju rezultata merenja zvučne iZOlacije lakih pregradnih zidova: tu nije bitno koliko oni odstupaju od neke standardne vrednosti, već kolika im je zvučna izolacija. Bolje bi bilo da se zvučna izolacija i dalje iskazuje kao u Pravilniku, kao vrednost koju pokazuje pomerana.standardna kriva na 500 Hz (pomeranje standardne krive je po već ustaljenim kriterijumima). Trebalo bi insistirati da se ,,indeks” kao veličina sasvim eliminiše, jer pored svega, ovakav termin stvara još i zabunu u odnosu na ISO, gde „indeks” ima sasvim drugo značenje. Da ne govorimo o nepotrebnom komplikovanju koje se javlja u praksi: na primer, propisuje se da indeks zvučne izolacije nekih zidova mora biti + 3 dB; ako je izmerena vrednost + 2 dB, ne znači da je takav zid „,dobar za 2 dB”, već treba oduzeti traženu vrednost indeksa od izmerene, da bi se videlo da ii je dobar ili nije, pa se dobija — 1 dB, što ne predstavlja indeks,

ali ustvari jeste neka veličina koja „pokazuje” {dakle indicira) da li je izmerena zvučna izolacija dobra ili nije. Zaista bi bilo bolje da se zadrži samo vrednost zvučne izolacije: ako je potrebno 55 dB, a izmereno 54 dB, sasvim je jasno da nedostaje 1 dB.

(18) JUS U.J6.201: Tehnički uslovi za projektovanje i građenje zgrada

Ovaj standard ima vrlo velike posledice u stambenoj i drugoj visokogradnji, a i u ostaloj pratećoj industriji. U principu, standard zamenjuje članove 3 i 4 dosadašnjeg Pravilnika, ali donosi i neke sasvim nove uslove.

Za zidove i međuspratne konstrukcije koji imaju određenu funkciju, propisane su minimalne vrednosti indeksa zvučne izolacije od vazdušnog zvuka | (slovni indeks „„z” dolazi od reči „,zrak”, što u hrvatskom književnom jeziku znači „vazduh”; slovni indeks se nije prevodio na ostale jezike) i indeksa zvučne izolacije od udarnog zvuka Lu:

Za stambene zgrade to su:

A. Zidovi:

a) zid između dva stana, zid bez vrata između stana i stepeništa i zid stana i lift okna: | =0dB;

b) zid prema kolskom prolazu, zid između stana i prostorije druge namene (poslovne prostorije, kućnog saveta, zajedničke prostorije za smeće), i zid između dva stana u dve zgrade: 1 =+ 3dB:

c) zid između stana i bučnih pogonskih prostorija: 1: =+5dqdB;

B. Međuspratne konstrukcije: a) između dva stana,između stana i podruma (spremišta stanara, ulaznih prostorija i sl.): | = 0 dB,

I =0OdB; b) između stana i druge prostorije druge namene, ako su iznad stana: |. = + 3dB, | =+5 dB; ako su is-

pod stana: ja = 53 dB, LL, = 0 dB; c) između stana i kolskog prolaza: |_ = + 3 dB, LL, = = nema zahteva; između lođe i donjeg stana: ı — nema zahteva, |C 0dB;. e) između zajedničke terase i donjeg stana: ie — nema zahteva, i. =+ 5b.dB; f) između stana i bučne pogonske prostorije: 1 =+5 dB, | — nema zahteva. Ovde smo dali sažete uslove za stambene zgrade kao i objekte od najvećeg interesa; za ostale kategorije zgrada (poslovne zgrade; restorane, zanatske pogone i sl.; hotele, motele i sl.; škole; i ustanove za predškolsku decu) upućujemo na sam standard. Bitne novine koje donosi standard, pored prethodno navedenih, su: — uvode se zahtevi za zvučnu izolovanost, a ne samo za

—

Standardizacija 1983./br.1—2