JUS standardizacija

izolacionu moć;

— uvedene su i definisane bučne prostorije, kao i prostorije sa izuzetno visokim nivoom buke:

— prozori i vrata su razvrstani u klase, prema svojoj izola cionoj moći; !

— za stambene boravišne prostorije i za neke nestambene prostorije (bolesničke sobe, učionice i boravišni prostori hotela) propisuju se maksimalni nivoi buke koja potiče ili spolja ili iz zgrade;

— određuje se najmanji broj merenja za jednu vrstu

pregrade.

(i9) JUS U.J6.215: Tehnički uslovi za projektovanje i izvođenje — Akustički kvalitet malih i srednjih prostorija

Standard je savim nov za nas, a preuzet je iz nemačkih DIN standarda. Namenjen je dosta uskom krugu projekta nata koji se bave projektovanjem škola ili javnih zgrada. Standard se odnosi na male i srednje prostorije, zapremine od oko 125 do 1000 m? u kojima je potrebno da se obezbedi dovoljan akustički kvalitet, naročito u pogledu razumljivosti govora.

Geometrijsko oblikovanje prostorija sa naznačenim mestima gde se postavljaju apsorberi u raznim slučajevima slikovito je prikazano, uz podrobna objašnjenja koja su data za svaku grupu prostorija.

Posebno je obrađena zvučna zaštita. Dati su dozvoljeni nivoi buke koja potiče od kućnih instalacija ili koja dolazi spolja (40 dB); pružena su uputstva za projektovanje (odvajanje bučnih prostorija od dvorane, zabrana postavljanja bučnih instalacija po zidovima dvorane, i sl); propisana je izolaciona moć pokretnog zida kada se dvorana — što je čest slučaj — deli na dva dela (min 35 dB). Za prozore i vrata daje se niz korisnih uputstava, upućujući da se njihova izolaciona moć određuje prema spoljnoj buci. U hodnicima i na stepeništu plafoni se obavezno akustički tretiraju.

(20) JUS U.J6.226: Ispitivanje penastih materijala Određivanje dinamičkog modula elastičnosti i faktora gubitaka po vibrometarskom postupku

Standard je preuzet iz DIN 53426, a primenjuje se za penaste materijale, od mekih do tvrdih. Kao metoda za merenje dinamičkog modula elastičnosti i faktora gubitaka koristi se vibrometarski postupak. Ispitivanje se obavlja pri malim deformacijama, bez statičkog opterećenja, na frekvencijama rada 10 do 200 Hz. Uzorci su mali, prečnika do 80 mm i posebno se pripremaju.

Princip ispitivanja: uzorak se lepi između dve poznate mase, pa se ispituje rezonantna kriva ovakvog sistema. Iz Krive se dobijaju, preko rezonansne frekvencije i širine krive oko rezonanse, traženi parametri. Rezultati očigled

12

no važe samo za okolinu rezonantne frekvencije i za neopterećeno stanje.

(21) JUS U.J6.228: Metode ispitivanja prigušivača ventilacionih sistema — Mierenje unetog prigušenja

Standard je preuzet iz britanskog standarda BS 4718: 1971, koji je mnogo širi. Daju se dve metode za merenje prigušenja jediničnih (jedne sekcije) prigušivača Koji se koriste u ventilacionim ili klimatizacionim kanalima. Obe metode su supstitucione i primenjuju se bez protoka vazduha kroz prigušivač.

S obzirom na sve veću primenu klimatizacionih i ventilacionih postrojenja, mora se obratiti pažnja na prenos buke kroz takve instalacije i moraju se koristiti prigušivači. Kako naša industrija proizvodi te prigušivače, ovaj standard je dobrodošao,

(22) JUS N.R6.028: Oktavni, poluoktavni i tercni filtri za analizu

Strogo uzevši, ovaj standard ne spada u grupu standarda iz Građevinske akustike. Međutim, praktično u svim merenjima u ovoj oblasti koriste se oktavni ili trećinskooktavni filtri koji nigde u drugim oblastima nisu standardizovani. Standard je preuzet iz IEC Publikacıje 225, a odnosi se na zahteve za određene karakteristike filtara. Priložena je i tablica standardnih središnih frekvencija filtara.

(23) JUS N.R6.030: Precizni fonometri za merenje impuisnog zvuka

Standard odgovara, sa prilagođenjima jugoslovenskim uslovima, IEC Publikaciji 1779A (koja je već zastarela). Važi isto objašnjenje kao za JUS N.R6.028, samo što se ovde radi o fonometrima, a ne o filtrima. Filtri se inače koriste zajedno sa fonometrima.

(24) JUS N.R6.032: Precizni fonometri

Odgovara Publikaciji IEC 179 iz 1973. godine (koja je već zastarela). Osnovni je standard za fonometre i njihove karakteristike, a inače važi objašnjenje kao za JUS N.R6.028.

4. OSVRT NA OBJAVLJENE STANDARDE

Novi jugoslovenski standardi o zvučnoj zaštiti, kao propisi koji o tome govore, ne predstavljaju novinu, jer su počeli da se stvaraju negde oko 1i960. godine, mada je prvi propis objavljen 1967. godine. Obimnu materiju razrađivao je Pravilnik o tehničkim merama i uslovima za

Standardizacija 1983./br.1—2