JUS standardizacija
češći je slučaj organizovanja državnih organa ili ustanova nadležnih za poslove standardizacije i metrologije. Integralri: koncept standardizacije prihvatila je ı supranacionalna standardizacija regionalnih zajednica, dok·se u međunarodnoj; standardizaciji izražava kao jedinstvo tehničkih uslova ı zahteva, zahteva u pogledu kvaliteta i metroloških uslova i zahteva, podrazumevajući pod ovim zahtevima i zahteve koji se odnose na metode ispitivanja, merenja i verifikacije karakteristika proizvoda, radova i usluga.
Korišćenje. propisa iz oblasti standardizacije kao instrumenata zaštitne politike negativno se odrazilo na međunarodnu trgovinu, posebno na razmenu između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Negativno dejstvo ovih vancarinskih zaštitnih mera slikovito je izrazio japanski autor Kyoshi Kojima na sledeći način: ,,Kada se nivo okeana snizi, bregovi na dnu mora koji su dotie bili pod vodom postaju opasnost za navigaciju. Slično, kada se carine snize, vancarinske zaštitne mere pojavljuju se kao štetne barijere u trgovini”.
Dejstvo propisa iz oblasti standardizacije kao tehničkih barijera i instrumenata zaštitne politike sve više interesuje međunarodnu zajednicu. Već je Finalni akt konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi, održane u Helsinkiju, sadržavao odredbe o sporazumevanju u pogledu otklanjanja tih barijera. Sporazum o tehničkim preprekama trgovini usvojen |e u okviru Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT), a pristupila mu je i naša zemlja. Na značaj i dejstvo propisa iz obalsti standardizacije, kao instrumenta zaštitne politike, ukazuje i to što je prvi medunarodni sporazum, nakon sporazuma o opštem snižavanju nivoa carlna za industrijske proizvode, zaključen upravo u Toj oblasti, što pokazuje da mere državne intervencije, zakoni i praksa koji ometaju uvoz i slične mere vancarinske zaštite stvaraju mnogo manje problema zemljarna-izvoznicama. Međunarodne organizacije za standardizaciju, a posebno ISO, u ovom periodu razvijaju živu aktivnost radi rešavanja
problema usaglašavanja (harmonizacije) propisa iz oblasti ·
standardizacije sa međunarodnim standardima i tehničkim propisima, koji su utvrđeni na međunarodnom nivou u okviru raznih međunarodnih sporazuma. Ove organizacije dolaze do zaključka da poslovi utvrđivanja ovih standarda i propisa treba da se odvijaju prvenstveno na medunarodnom nivou, a poslovi primene i nadzora nad njinovom primenom na nivou pojedinih zemalja, ako se želi da spreči njihovo dejstvo kao ,,tehničkih barijera“ u međunarodnoj trgovini. U isto vreme organizacija ISO razvija specifičan međunarodni informacioni sistem — ISONET o standardizaciji u svetu, iz koga su informacije, s obzirom na gotovo univerzalno članstvo u ISO, pristupačne svim zemljama sveta.
Sve veće interesovanje država i vlada za standardizaciju,
230
njena dejstva i efekte odrazilo se i na međunarodnom planu. Evropska ekonomska komisija OUN organizovala je već 1970. godine prvo zasedanje predstavnika vlada zemalja-članica odgovornih za politiku standardizacije u
tim zemljama, u cilju da poveća saradnju među vladama
u toj oblasti i da obezbedi uspešnu saradnju između mnogih organizacija za standardizaciju — kako vladinih tako i nevladinih — koje su aktivne u ovoj oblasti. Ovaj oblik međunarodne saradnje u oblasti standardizacije od tog vremena se stalno razvija i rezultira preporukama o politici standardizacije koje na ovim zasedanjima usvajaju predstavnici vlada koji su u svojim zemljama odgovorni za politiku standardizacije. U svom radu na ovim Zasedanjima predstavnici vlada zemalja-članica razmatraju razvoj standardizacije na međunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou, uzimajući pri tome u obzir bitne diskusije koje se odnose na ovu oblast u drugim međunarodnim forumima, konferencijama i sličnim međunarodnim skupovima. Na šestom zasedanju predstavnika vlada odgovornih za politiku standardizacije postignut je sporazurni da će Evropska ekonomska komisija OUN dajstvovati kao centralna agencija i za šire područje, za usaglašavanje politike standardizacije u međunarodnim okvirima, i kao forum za međuvladina razmatranja problema koji se odnose na ovu oblast. Preporukama ovog foruma utvrđeni su principi integralne standardizacije ı kao njeni osnovni ciljevi definisani su: — zaštita zdravlja i bezbednost ijudi; — zaštita životne okoline; — unapređenje naučne i iehničke saradnje, i — otklanjanje tehničkih prepreka trgovini, koje nastaju donošenjem i primenjivanjem neusklađenih propisa iz oblasti standardizacije. Na Zasedanju predstavnika vlada odgovornih za politiku standardizacije u 1983. godini posvećena je posebna pažnja, između ostalog, i pitanjima standardizacije u funkciji zaštite individualnih potrošača, uključujući iniciranje ı pripremu odgovarajućih međunarodnih ugovora. Ranija zasedanja odnosila su se na dalji razvoj međunarodne saradnje u oDlasti standardizacije ı koordinaciju aktivnosti u ovoj oblasti, harmonizaciju propisa iz oblasti standardizacije, korišćenje regulatorne tehnike ,,pozivanja na standarde“ u zakonodavstvu, na postupak sa uvezenim Dproizvodima (problem „tehničkih barijera”), zaključivanje i unapređivanje primene međunarodnih sporazuma iz ODlasti obaveznog atestiranja (homologacije) i drugih oblika atestiranja proizvoda, na metodološke studije i obrazovanje kadrova. U pogledu svih ovih pitanja donesene su | odgovarajuće preporuke zemljama-članicama. Standardizacija u Jugoslaviji nema tako dugu tradiciju kao u nekim drugim evropskim i vanevropskim zemlja-
Standardizacija 1983./br. 9—10