JUS standardizacija

Osim toga, usled takvog načina rada pojavila su se i ,,nepokrivena mesta“ u regulisanju najosetljivijih, ključnih pitanja za razvoj zemlje. Tako nam se, na primer, desilo da smo u to vreme imali propise koji su se odnosili na uslove i zahteve za dekorativnu kozmetiku ili dečje igračke (koji su detaljno razrađeni u inostranstvu pod uticajem konsumerizma), a da u isto vreme nismo imali propise i standarde iz oblasti proizvodnje, korišćenja i prenosa energije, iz proizvodnje, ugradnje i korišćenja procesne opreme, građevinarstva i sličnih oblasti, jer isti nisu imali odakle da se , preuzmu“!

Posledice takvog stanja u jednoj fazi razvoja jugoslovenske standardizacije osećamo i danas, a za prevazilaženje ovog stanja u budućnosti biće potrebno mnogo pomoći, podrške i razumevanja društva s jedne, i mnogo napora stručnih radnika koji rade na poslovima standardizacije, s druge strane.

Prelomni momenat u razvoju jugoslovenske standardizacije nastupio je donošenjem Zakona o standardizaciji ·(,,Službeni list SFRJ“ br. 38/77 i 11/80). Donošenjem tog Zakona zakonodavac je prihvatio savremeni integralni koncept standardizacije kao osnove jedinstvenog sistema standardizacije u SFRJ, polazeći pre svega od činjenice da se jedinstvo jugoslovenskog tržišta — koje je dužna da obezbedi federacija — ne bi moglo ostvariti ako se propisi iz oblasti standardizacije ne bi donosili i primenjivali na nivou federacije. Svako drugo rešenje predstavljalo bi mogućnost stvaranja tehničkih barijera slobodnoj cirkulaciji robe i usluga na tom tržištu i predstavljalo bi prepreku udruživanja rada i sredstava u jugoslovenkim okvirima.

Zakonom o standardizaciji Skupština SFRJ definisala je i politiku Jugoslavije u oblasti standardizacije time što je ovim zakonom odredila:

— da se pod standardizacijom podrazumeva donošenje i primenjivanje standarda, tehničkih normativa, normi kvaliteta i propisa predviđenih tim zakonom;

— ciljeve koje treba postići donošenjem i primenjivanjem propisa iz oblasti standardizacije;

— uslove koje moraju ispunjavati propisi iz oblasti standardizacije; — Uslove za usklađivanje jugoslovenskih propisa iz oblasti standardizacije sa međunarodnim propisima iste vrste;

— koncentraciju poslova programiranja i koordiniranja celokupne jugoslovenske standardizacije radi obezbeđenja usklađenog razvoja jedinstvenog sistema standardizacije u SFR;

— obavezu preispitivanja, osavremenjivanja i usklađivanja propisa iz oblasti standardizacije sa dostignutim stepenom razvoja i potrebama zemlje, u određenim rokovima.

Na ovaj način Skupština SFRJ nesumnjivo se opredelila

232

za integralni koncept standardizacije. Zakonom utvrđeni ciljevi, koje treba postići donošenjem i primenjivanjem propisa iz oblasti standardizacije, pokazuju nameru zakonodavca da se standardizacijom društvo koristi kao instrumentom usmeravanja tehnološkog razvoja i sporvođenja društvene kontrole nad izborom i primenom tehnike i tehnologije radi bezbednosti i zaštite života, zdravlja čovekove okoline pri proizvodnji i vršenju drugih delatnosti, jačanja odbrambene sposobnosti zemlje, racionalnog korišćenja prirodnih bogatstava i energije, obezbeđeđenja tenničko-tehnološkog jedinstva i drugih zakonom utvrđenih ciljeva.

Osobenost Zakona o standardizaciji predstavljaju zahtevi koje zakonodavac postavlja u pogledu propisa za izvršavanje tog Zakona. Zakonom je naime određeno da ti propisi moraju biti zasnovani na proverenim rezultatima i dostignućima nauke i tehnike, praktičnom iskustvu u njihovoj primeni i predviđanjima mogućih pozitivnih i negativnih efekata njihovog primenjivanja, što zahteva posebno brižljiv pristup izradi i donošenju tih propisa. Takav stav zakonodavca u pogledu propisa iz ove oblasti ne iznenađuje jer je jedan od osnovnih ciljeva ovih propisa, utvrđen Zakonom o standardizaciji, i svođenje rizika od primene naučnih i tehničkih dostignuća u proizvodnji na najmanju moguću meru. Treba naime imati u vidu da sve brži razvoj nauke i tehnike omogućava da se gotovo svakodnevno u proizvodnji i na tržištu pojavljuju novi proiz- · vodi i nove tehnologije koje — da bi svojom pravovremsgnom pojavom na tržištu obezbedile što brži povraćaj sredstava koja su uložena u istraživanja potrebna za njihovo stvaranje — često nisu prethodno dovoljno ispitana, a posebno u pogledu eventualnog štetnog dejstva na život, zdravlje i čovekovu okolinu. Ova pojava, koja je u praksi mnogo češća nego što je to široj javnosti poznato, ugrožava naročito zemlje u razvoju koje su veliki uvoznici materijalnog prava na tehnologiju, pa tako lako postaju tehnološki poligon za naknadno ispitivanje negativnih uticaja tih tehnologija na čoveka i njegovu okolinu. Pomenutim odredbama Zakon o standardizaciji nastoji da spreči takve pojave u Jugoslaviji.

U pogledu propisa za izvršavanje Zakona o standardizaciji postavljaju se i zahtevi da ovi budu u skladu s dostignutim stepenom razvoja, politikom i ciljevima utvrđenim

Društvenim planom Jugoslavije. Osnovni smisao ovih odredaba jeste da se obezbedi da se tim propisima ne postavljaju tehnički uslovi i zahtevi koje, s obzirom na razvoj i opremljenost domaćih organizacija nije moguće ispuniti, ili da se — nasuprot tome — tim propisima ne postavljaju davno prevaziđeni tehnički uslovi i zahtevi usled čega bi ti propisi mogli postati kočnica tehnološkog razvoja. Vezivanje ovih propisa za politiku i ciljeve utvrđene Društvenim planom Jugoslavije treba da obezbedi da se tim propisima ne uređuju — s gledišta opštih durštvenih inte-

Standardizacija 1983./br. 9—10'