JUS standardizacija
noj strani širenje područja standardizacije, a na drugoj sužavanje i produbljivanje sadržine postojećeg standarda, čini ovu reviziju specifičnom i značajnijom od proste smene starog i novog, prevaziđenog i savremenijeg. Specifičnost novih rešenja nije, dakle, u tome što su ona relativno usaglašena sa rešenjima ISO standarda i standardima razvijenih zemalja, sa kojima naša privreda tesno sarađuje, već u tome što se ta rešenja u najvećoj mogućoj meri uklapaju u sistem jugoslovenske normativne delatnosti u nizu domena od proizvodnje, trgovinske razmene, bezbednosti saobraćaja, narodne odbrane do fiskalne politike, statistike i naučne terminologije u ovoj oblasti. Novi standardi sada ne egzistiraju kao izolovana rešenja izvan društveno-ekonomskog sistema zemlje, kao preneta iz prakse razvijenih u prazan prostor. (Takav slučaj smo imali sa pojavom prvih standarda u početku razvoja naše zemlje na putu socijalističke izgradnje i prerastanja u industrijski i saobraćajno relativno razvijenu zemlju.) Ovi standardi su sada nastali na kvalitetno drugoj osnovi, na osnovi izgrađene privrede, razvijene industrije, saobraćajnica i saobraćaja, međunarodne robne razmene, savremene tehnologije proizvodnje, razvijenog sistema zakonske regulative, široke međunarodne afirmacije naše zemlje u savremenom svetu. Zato nije iznenađujuće da su prvi signali za donošenje novih standarda potekli iz industrije, da su prednacrte novih rešenja sačinili stručnjaci iz udruženog rada i da je na daljem razvoju ponuđenih rešenja Savezni zavod za standardizaciju angažovao još i naučno-istraživačke ustanove i resorski nadležne organe savezne uprave. U ukupnom sadejstvu svih relevantnih činilaca došlo se do rešenja koja su realizovana usvajanjem ovih standarda koje će Savezni zavod za standardizaciju uskoro izdati.
Nova rešenja klasifikacije podležu obaveznoj reviziji po isteku zakonom utvrđenog roka. Ona su, kao nova, izložena proveri u praksi. Najduže za pet godina ova će rešenja biti potvrđena ili demantovana u meri koju će dalji razvoj naložiti. O ovoj okolnosti se vodilo računa u postupku modeliranja klasifikacije tako što se nastojalo da se odabrana rešenja iskažu do konačnih podvrsta vozila na nivou na kome prestaje dalje razlikovanje po kriterijima razvrstavanja, ali i da se zadrže u klasifikaciji i iskažu rodovske strukture koje, kao nadgradnja, obuhvataju vrste i podvrste nižeg klasifikacionog ranga. To praktično znači da model klasifikacije ima oblik piramide čiji vrh odgovara zajedničkom rodovskom pojmu koji obuhvata sve dedukcijom izvedene pojmove nižeg ranga, Čija baza sadrži konačne podvrste, a prostor između vrha i baze pojmove različitog klasifikacionog ranga između kojih postoji odnos sub- odnosno supra-ordinacije, odnos podređenosti ili odnos nadređenosti. Ovakvim modeliranjem omogućeno je korišćenje rešenja klasifikacije na različitim nivoima obuhvatnosti prema potrebama korisni-
236
ka klasifikacije, povezivanje i grupisanje datih sadržaja onako kako to nalažu različite potrebe regulative i normativne delatnosti u raznim oblastima, granama i grupacijama privrednih i administrativnih delatnsoti. Ukratko, stepen upotrebljivosti takvih rešenja je veći, ekonomičniji po iskazu, operativniji i racionalniji. Na ovo se ukazuje
· kao na bitnu odliku usvojenog modela, koji se u tome
razlikuje od nekih stranih i zbog čega se računa na trajnnost odabranih rešenja, sa mogućnošću dogradnje, saobrazno rezultatima koje će doneti budući tehničko-tehnološki razvoj.
Treba naglasiti da su na usvojena rešenja uticali i naši i inostrani zakonski propisi kojima se regulišu bezbednost saobraćaja na putevima, spoljno-trgovinska razmena, uključujući tu i nomenklaturu robe iz Carinske tarife, programi statističkih istraživanja, od interesa za celu zemiju, uključujući i nomenklaturu saobraćajnih sredstava, koja podležu obavezi registracije i dr., kao i zahtevi narodne odbrane iz nadležnosti SSNO.
Razumljivo je samo po sebi da se Savezni zavod za standardizaciju morao osloniti na objektivizirana, materijalno zasnovana, rešenja koja mogu biti upotrebljiva u svim domenima regulative i privrednih delatnosti, ne dajući prednost nijednom prilazu koji se nalazi u koliziji sa drugim, koji isključuje mogućnost naknadnog adaptiranja zajednički usvojenoj osnovi. Ovo je postignuto primenom konkretno-dijalektičke metode razvrstavanja, materijalizacijom logičkog postupka, doslednom primenom adekvatnih kriterijuma diferencijacije, poštovanjem postulata Osnova logike. Takav model onda predstavlja rigorozno i do kraja provedeno sistematsko razvrstavanje mnoštva saobraćajnih sredstava na klase predmeta različitog hijerarhijskog ranga, s obzirom na njihov objektivni realitet, obim i složenost, kao i veze i odnose među njima. Suština svođenja zaključaka se sastoji pri tome u obuhvatanju niže klase pojmova višom klasom i u utvrđivanju pripadnosti jedne stvari njenoj vrsti a sa ovom i višoj klasi predmeta. Viša pojmovna klasa dobija se saglasno učenju Osnova logike, generalizacijom specifičnih odredaba, a niža pojmovna klasa specifikacijom generalnih,
· opštih odredaba višeg pojma. Deduktivno-induktivna me-
toda, kao i analitičko-sintetski postupak u utvrđivanju realiteta predmeta klasifikacije i njihovog hijerarhijskog ranga široko su primenjivani u svim područjima klasifikacije bez izuzetka. Stoga Savezni zavod za standardizaciju čvrsto stoji na stanovištu da su ponuđena rešenja objektivizirana i da im se ne može staviti prigovor da su na bilo koji način pristrasna ili distancirana od drugih pozitivnih rešenja, da su podobna zajednička osnova za dalji koordiniran razvoj.
Treba još pomenuti da se samom klasifikacijom ne može iskazati potpuni realitet vozila kojeg određuje i vrsna i kategorijska pripadnost. Naime, svako je vozilo i određe-
Standardizacija 1983./br. 9—10