JUS standardizacija
·ne vrste i određene veličine gradnje. Pripadnost vrsti je predmet klasifikacije kao sistematike vrsta, pripadnost kategoriji predmet je kategorizacije kao sistematike veličine gradnje. Uzgred, na ovom mestu, valja podsetiti da su obe pripadnosti imanentne prirodi vozila, jedno svojstvo ne ide bez drugog. Po pravilu, pripadnost vrsti opredeljuje nadgradnja vozila, iz koje sledi određenost namene dok pripadnost kategoriji opredeljuje ukupna masa vozžila ili nosivost vozila ili snaga pogonskog motora ili radna zapremina motora, zavisno od toga koja je karakteristika podobnija za diferencijaciju veličinrie gradnje vozila u određenoj vrsti. Kod teretnih automobila, na pr., veličinu gradnje iskazuje dozvoljena ukupna masa vozila koja se podudara sa tehničkom nosivošću garniture pneumatika na šasiji vozila, tako da iz tehničkih svojstava šasije proizilazi red veličine gradnje vozila, a iz tehničkih svojstava nadgradnje vozila, saglasno nameni, proizilazi pripadnost vrsti vozila. Sinteza ova dva svojstva čini realitet vozila na ovom nivou diferencijacije. Za tu sintezu dve klasifikacije predstavljaju samo jednu od osnova za identifikaciju prirode vozila. Druga klasifikacija po kategoriji, predmet je drugih standarda, na čijem ozvaničenju SZS upravo radi. Ova okolnost takođe doprinosi delu razlike između prvobitnog standarda JUS M.N0.010 iz 1960. godine i revidiranog standarda iz 1983. godine: revidiran standard JUS M.N0.010 ne sadrži odredbe u odnosu na kategorizaciju. Savezni zavod za standardizaciju se opredelio za ovakav obim standarda iz dva razloga: radi mogućnosti upoređenja materije JUS standarda sa srodnirn ISO i drugim standardima i radi potpunije obrade dve, mada bliske, ipak različite tematske oblasti, što se uspešnije ostvaruje u odvojenim sadržajima.
STANDARD O KLASIFIKACIJI VOZILA KAO KOPNENIH SAOBRAĆAJNIH SREDSTAVA
U pojedinim zakonskim propisima u nas i u svetu pod pojmom vozila podrazumevaju se prevozna sredstva u kopnenom saobraćaju. Ovakvo shvatanje vodi poreklo iz vremena kada su vozila zaista korišćena samo za prevoz lica i/ili stvari. Razvoj, pak, specijalnih radnih vozila, u posleratnom periodu, koja obavljaju određeni specijalizovan rad u komunalnoj oblasti privrede, u saobraćaju, armijskim sastavima itd. osporio je korektnost definicije vozila kao samo prevoznih sredstava {jer grupa specijalnih radnih motornih i priključnih vozila nema ništa sa prevozom, pošto su to vozila druge namene i praktično bez nosivosti). Slična je situacija i sa letilicama u vazdušnom saobraćaju i sa plovilima u vodnom saobraćaju. Zajedničko im je svojstvo da su to saobraćajna sredstva za različite sredine, koja, saobraćajući, prevoze lica i/ili stvari ili vrše određen specijalizovan rad. Na osnovu te nesporne istine utvrđen je zajednički rodovski pojam za vozila, letilice i plovila — saobraćajna sredstva. Ovo uta-
načenje je značajno, jer unosi red u niz klasifikacija koje ishode. iz pojma ,,saobraćajna sredstva“, ono obavezuje na prilagođavanje normativnih akata, pa i zakonskih propisa koji su zasnovani na drukčijim prilazima, ono povezuje sva lokomociona sredstva saobraćajnog sistema. Pojam vozila obuhvata sva kopnena saobraćajna sredstva bez obzira na jakost veze saobraćajnog sredstva i putne podloge po kojoj se ono kreće, bez obzira na stepen slobode kretanja, bez obzira na to da li se kretanju suprostavlja samo otpor kotrljanja ili i drugi Otpori (Otpor prodiranja, deformacioni rad na kontaktnoj površini vozila i podloge), bez obzira na oblik hodnog sistema saobraćajnog sredstva.
| ovde standard JUS M.N0.001 unosi novi red u shvatanja sadržine i obima pojma ,,vozilo“ nasuprot nedopuštenih uprošćavanja i sužavanja obima i sadržine ovog pojma koje se sreće u praksi. Najgrublji oblik ogrešenja o pravila razvrstavanja i definicija u praksi jeste na primer vezivanje pojma automobil samo za putničke automobile a pojma vozilo za teretne automobile, mada i jedni i drugi spadaju u rod drumskih motornih vozila. Isto tako se čini greška u imenovanju i shvatanju ovog pojma na relaciji vučno motorno vozilo — traktor, izdvajajući traktor iz roda vozila. Nov standard je u ovom pogledu jasan i kategoričan. Dalje, valja uočiti da se nov standard izjašnjava za posebnu poziciju traktora i samohodnih radnih mašina kao vozila na motorni pogon, ne smatrajući ih motornim vozilima. Alokacija traktora i samohodnih radnih mašina u jedan domen, a motornih vozila u drugi domen — konačan je rezultat razvrstavanja ovih međusobnih različitih grupa vozila. Iz upoređivanja definicija JUS M.N0.001 tačka 3.11 i 3.12 i definicije JUS M.N0.010 tačka 1.2.2 proizilazi sadržajna razlika, kao i objašnjenje razloga alociranja ovih sadržaja u dve odvojene klasifikacije. |
Oni koji su donosili standard su se opredelili za uspostavljanje razlike između grupe drumskih i grupe terenskih vozila. Dok ne bude definisan standard o klasifikaciji terenskih vozila, biće izvesnih nejasnoća u razvrstavanju vozila povećane prohodnosti, mada iz definicije JUS M.N0.001 tačka 3.9 i definicije JUS M.N0.010 tačka 1.2.2.3 proizilazi jasna razlika između dve različite vrste vozila. Automobili povišene prohodnosti sa pogonom tipa 4 X 4, 66 X 6, 8X8 mogu biti podudarni sa terenskim automobilima, ali samo po tipu pogona, dok se po odnosu snage i mase bitno razlikuju, kao uostalom i po uzdužnoj i poprečnoj prohodnosti, visini težišta, uređajima i opremi i drugim obeležjima.
Savezni zavod za standardizaciju očekuje da će se pojaviti problemi zbog nedograđenosti klasifikacija iz domena ovog osnovnog (izvornog) standarda za vozila, dok ne budu definisane klasifikacije terenskih vozila, vozila unutrašnjeg transporta, traktora i samohodnih radnih maši-
237
INA AAA A A U U U U U U JJ TT T "Tr _ Y_ T_ '" "__ __ __ _______f____-TTZuuJ
Standardizacija 1983./br. 9—10