JUS standardizacija

sinteze dat ovim standardima. — Primer je izveden radi ilustracije metodološkog modela i postupka identifikacije sadržaja pojma na bilo kom nivou razuđenosti strukture i to bilo kog pojma iz obima koji standard obuhvata.

Novina u ovom standardu jeste priznavanje statusa posebne vrste kombi-automobila, čega nije bilo u izvornom standardu iz 1960. godine. Standard polazi od sledećeg shvatanja: kombi-automobili nisu ni čisto putnička ni čisto teretna vozila, već su u isto vreme i jedno i drugo; realnost su u proizvodnji i saobraćaju; po svom položaju u klasifikacionoj šemi, oni su koliko putnički, toliko i teretni, nisu samo jedno. Međutim, po svom objektivnom realitetu, kao konkretna vozila, jesu samo jedno — kombi-automobili — i zato moraju biti tretirana kao posebna vrsta i na istom nivou sa automobilima za prevoz putnika i automobilima za prevoz tereta.

iz ovakvog opredeljenja proizilazi da će ,,kombibusi“ iz

1960. godine u budućnosti morati biti tretirani kao mali

autobusi (minibus), a tzv. ,,teretni-kombi" kao furgoni (teretni automobili zatvorene nadgradnje sa jedinstvenom karoserijom). Pravi kombi-automobil ostaće samo automobil 1.2.2.3.2 za kombinovani prevoz lica i stvari, koji se kao takav deklariše i registruje.

Ovde se ukazuje i na decidiran stav u standardu koji uspostavlja razliku između ,,karavana““ i kombi-automobila. Naime, putnički automobil sa produženom karoserijom (koja može da služi i za smeštaj stvari) namenjen za prevoz putnika i njihovog prtljaga odnosno stvari, koje se istovremeno prevoze, ne smatra se automobilom za kombinovani prevoz lica i stvari, već putničkim automobilom (1.2.2.3.1.1.1.3) — karavanom. Kombi-automobil po pravilu ne ishodi iz putničkog automobila, već je posebne gradnje i mahom je više težinske klase.

Ima međutim primera u inostranoj praksi da se karavan deklariše i označava kao „,kombi“, kao i primera da se kamp-prikolica naziva ,,karavanom“. Standard JUS M.N0.010/1983. razgraničio je ove pojmove na način koji isključuje dvoznačnost i neodređenost. Po saobraćajnom zakonodavstvu, motorni tricikl do 400 kg sopstvene mase smatra se motociklom, a iznad 400 kq automobilom. Ovaj stav rezultira iz Medunarodne konvencije. o bezbednosti drumskog saobraćaja, prisutan je i u našim saobraćajnim propisima i tome nema šta da se doda. Međutim, jugoslovenski standard JUS M.N0.010 nije saobraćajni propis i zato tricikle uopšte, a motorne tricikle posebno, tretira saobrazno njihovom realitetu, Čineći razliku između bicikla, tricikla i kola, odnosno između motornih bicikala, motornih tricikala i automobila, nezavisno od njihove klase, neovisno od zakonske regulative, ali i ne ograničavajući je; standard i ovde jeste i ostaje osnova za dalji razvoj normativne, regulativne i za„konodavne delatnosti.

Standard, dalje, utvrđuje klasu automobila za skupni pre-

Standardizacija 1983./br. 9—10

voz putnika (1.2.2.3.1.2) i u okviru nje dve različite vrste: autobuse i zglobne autobuse, zasnivajući razliku u vrsti na konstrukcionim obeležjima (zglob sa priključnim delom) koje ih čine različitim vstama; autobusi ga nemaju, zglobni autobusi ga imaju kao svoje specifično obeležje. Na ove dve vrste automobila za skupni prevoz putnika primenjuju se različiti normativi u gradnji i u saObraćaju. Između njih postoji razlika bar koliko između motornog vozila i skupa vozila. Veća je razlika između autobusa i zglobnog autobusa nego što je razlika između podvrsta gradskih, prigradskih, međugradskih i turističkih autobusa, odnsono takvih zglobnih autobusa. Zato su oni u klasifikaciji priznati kao odvojene , posebne vrs-

te.

Trolejbus je podvrsta autobusa, zglobni trolejbus je podvrsta zglobnog autobusa. Alternativni pogoni i alternativne pogonske energije u budućnosti učiniće dalje razlike u realitetu podvrsta, a manje na nivou vrsta vozila i biće ih više od jedne, te ostaje da se buduće promene adekvatno iskažu kada postanu realnost u proizvodnji i saobraćaju. Kod automobila za prevoz tereta (1.2.2.3.3) u standardu je prisutno nekoliko markantnih stavova: kategorijski, konstrukcijski, normativni, terminološki, oni su uticali na rešenja data podvrstama.

Konsenzusom ja utanačeno da se kamionet terminološki iskaže kao „mali teretni automobil“ ograničene ukupne mase, tako da ga vozi vozač sa saobraćajnom dozvolom B kategorije ili kako to saobraćajni propisi urede. U ovoj podvrsti su mali teretni automobili sa otvorenom ili zatvorenom nadgradnjom (tovarnim prostorom), kao i,,poluteretni” automobili na šasiji putničkog automobila, poznati na stranom tržištu kao ,,pick-ap“ automobili; za ove varijante u podvrsti zajedničko obeležje jeste odvojenost kabine vozila i tovarnog prostora, dok je za podvrstu furgona karakteristična jedinstvena karoserija u okviru koje je i prostor za vozača.

Treba uočiti da se furgon razlikuje upravo po toj jedinstvenoj karoseriji i od teretnog automobila sa zatvorenom nadgradnjom (koja je odvojena od kabine vozila među-prostorom); tog međuprostora kod furgona nema. Standard je ovde jednoznačan i u praksi proizvodnje i pri registraciji vozila moraće se što-šta ispraviti, na pr. furgon za prevoz hleba, ako ima odvojenu nadgradnju od kabine — nije furgon, već specijalni teretni automobil za prevoz hleba.

Konsenzusom su utanačeni termini: furgon, samoistovarivač (kiper), teretni automobil (kamion) i damper; dvojni termini se uzajamno ne isključuju, s tim što su za potrebe informacionog sistema preporučeni domaći nazivi, izuzev za furgon i damper koji nemaju u našem: jeziku drukčijeg imena.

Za podvrstu dampera treba reći da se damper sa osovinskim opterećenjima do limita utvrđenih zakonskim propi-

239