JUS standardizacija

sima za drumski saobraćaj, smatra drumskim teretnim motornim vozilom, a sa opterećenjima po osovini iznad 10 tona smatra se terenskim teretnim motornim vozilom. ·

U grupi specijalnih teretnih automobila standard se zaustavio na iskazivanju samo najpoznatijih podvrsta, kao i u grupi specijalnih radnih automobila koji su dobili naziv „automobili za vršenje rada“. Odatle sada ishodi da će se atribut ,,specijalni“ upotrebljavati samo za teretne automobile, a ne i za automobile za vršenje rada. | kod jednih i kod drugih lista podvrsta nije zatvorena niti'ograničena, što obavezuje na dogradnju u skladu sa razvojem.

Kod priključnih vozila treba ukazati na definiciju 1.3.3 koja omogućava dogradnju standarda za specijalna priključna vozila koja po svom obliku, konstrukciji i nameni ne spadaju u prikolice i poluprikolice opšte i specijalne transportne namene.

Kod drumskih skupova (spregova) pažnju zaslužuje mešoviti skup (spreg) koji označava skupinu vozila raznih vrsta, kao što su na pr. teretni automobil i autobus (u kvaru), ali i skupinu koja se svakodnevno susreće u saobraćaju, kao što su skupovi putničkog automobila i teretne (prtijažne) prikolice, turističkog autobusa i prtljažne prikolice, kombi-automobila i prtljažne prikolice, bilo kog motornog vozila i specijalne prikolice itd. Standard se ograničio na iskazivanju oblika koji se najčešće javljaju u saobraćaju, bez ograničavanja mogućnosti pojava drugih oblika.

U terminološkom pogledu zauzet je stav da se dš prednost uobičajenom terminu ,,skup“ umesto ,,spreg“. Ma-

da je sastav tegljača i poluprikolice ustvari spreg, ostalo se na terminu skup; mešoviti skup na pr. ne bi mogao da se tretira kao svrsishodno izveden spreg, jer je rezultat neposredno iskrsle potrebe, on može da se ostvari, ali mu to nije bitna tehnička odlika niti saobraćajno-eksploataciona namena.

Zaključak

Novim standardima za vozila i drumska vozila učinjen je značajarı korak napred u stvaranju jedinstvene osnove za razvoj terminologije, statistike, normativne i zakonodavne delatnosti kao i za obrazovanje u ovom domenu proizvodnih, privrednih i društvenih delatnosti. Učinjen korak napred jeste korak u susret iskrslim potrebama u proizvodnji, saobraćaju i upravi.

Mada je inicijalni sadržaj ovih standarda sačinjen još 1977/1978. godine, njegova pojava u 1983. godini, nakon punih pet godina preispitivanja i usaglašavanja, rezultat je postojanja suprotnosti između dinamičkog razvoja proizvodnje i saobraćaja na jednoj strani i potrebe normativnog i koordiniranog uopštavanja, obuhvatanja i opredeljivanja nadležnih društvenih subjekata, na drugoj strani. Ovim rešenjima uspešno se zaokružava taj višegodišnji rad. Savezni zavod za standardizaciju je uvek bio otvoren za svaki predlog za dalje poboljšanje i unapređenje materijalne sadržine i oblika predmetnih standarda a svi saradnici koji su svojim konstruktivnim doprinosima omogućili pojavu ovih standarda zaslužuju posebno priznanje. PRAVILNIK O KVALITETU ŽITA, MLINSKIH I PEKARSKIH PROIZVODA, TESTENINA I BRZO

SMRZNUTIH TESTA - KOMENTAR

Nada Cvetković, dipl. irig.

Ovaj pravilnik će biti objavljen u četvrtom kvartalu ove godine i obuhvata 6 poglavlja i to: ,,Opšte odredbe“, „Žita“, „Oljušteno žito“, ,,Žito pripremljeno za mlevenje i mlinski proizvodi“, ,,Pekarski proizvodi, ,, Testenine

i Smrznuta testa“, a sadrži ukupno 169 članova.

U odnosu na raniji Pravilnik, naziv novog Pravilnika je izmenjen na osnovu razrađenog teksta, i odvojena su posebna poglavlja za grupe pekarskih proizvoda i smrznutih testa.

Opšte odredbe

U članu 1. je istaknuto da se ovim Pravilnikom propisuju minimalni uslovi koje u pogledu kvaliteta moraju da ispunjavaju žita, mlinski i pekarski proizvodi, testenine i brzo smrnuta testa, pod zajedničkim nazivom u daljem tekstu ,,proizvodi”. Propisani uslovi kvaliteta moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu proizvoda.

U članu 2 data je mogućnost da proizvođač donese pro-

240 a | ___ _— _ —-—-_ __ __ ______ _ __K______Standardizacija 1983./br. 9—10