JUS standardizacija

za neposrednu ljudsku ishranu (kukuruz za kokanje), dok su norme kvaliteta za kukuruz za preradu propisane u jugoslovenskom standardu JUS E.B3.516. Ostala žita: ječam, ovas, pirinač, proso, heljda, sirak i Triticale su navedena kao žita za preradu za ishranu ljudi. Ovde se može istaći da je u Pravilnik uključena nova vrsta hibrida, raži i pšenice — Triticale koje nije bilo u dosadašnjem Pravilniku. U članu 12, definisane su primese u žitu koje se dele na tri osnovne grupe: nečistoće stranog porekla, zrna drugih žita i oštećena,zrna. Ove tri grupe primesa su dalje podeljene prema poreklu i date su definicije za svaku vrstu nečistoća ponaosob. Za razliku od dosadašnjeg Pravilnika, u ovom Pravilniku u članu 3, propisana je količina ukupnih primesa za svaku vrstu žita, a isto tako definisani su i ponaosob: količine nečistoća, zrna drugih žita i oštećena zrna. Vrlo često se pri tom postavlja pitanje da li ukupan sadržaj primesa predstavlja zbir svih navedenih nečistoća. Na primer količina ukupnih primesa u pšenici za kuvanje ne može biti većaod 1 %i to: — zrna drugih žita najviše 0,2 %, — polomljenih zrna najviše 0,2 %, — zrna oštećena sušenjem, izbodenih i izgriženih najviše 0,5 %.

Na osnovu ovog primera može se videti da navedene nečistoće (0,5 + 0,2 + 0,2) ukupno čine 0,9 %, a to znači da razliku od 0,1 % (do 1 %) ukupnih primesa. koje pšenica može da sadrži, čine nečistoće koje količinski nisu navedene (npr. sitna zrna ili štura zrna ı sl.).

U članu 14 propisan je sadržaj vode za sva žita koji se kreće do 14 %, osim kod pšenice za kuvanje gde je propisan sadržaj vode do 13 %.

U članu 17 utvrđeno je da žito koje se stavlja u promet ne sme da sadrži žive štetočine iz skladišta ili druge insekte u bilo kom razvojnom obliku, dok žito za neposrednu ljudsku potrošnju u originalnom pakovanju ne sme da sadrži ni žive ni mrtve insekte ili njihove delove.

Oljuštena žita

U članu 20 propisane su osnovne karakteristike kvaliteta oljuštenog žita, a za žita u originalnom pakovanju naglašeno je da ne smeju da sadrže žive ni mrtve insekte ili njihove delove kao ni ekskremente ili dlake glodara.

U članu 22, za razliku od dosadašnjeg Pravilnika, pirinač se stavlja u promet u 3 kvalitetne klase ekstra, | i || kvaliteta, s tim da pirinač koji je prethodno obrađen u ključaloj vodi ili pari (parboiled) može biti samo ekstra ili | kvaliteta. Pirinač prethodno obrađen u ključaloj vodi ili pari za razliku od poliranog i glaziranog pirinča, ne može imati više od 13 % vode.

Ža razliku od dosadašnjeg Pravilnika propisani su parame-

ri kvaliteta za ekstra kvalitetnu klasu, a kod pirinča | i || kvaliteta nešto su izrmmenjene karakteristike. Na primer umanjen je sadržaj zrna sa crvenom prugom, a povećan sadržaj požutelih zrna.

Žito pripremljeno za mlevenje i mlinski proizvodi

U članu 28, za razliku od dosadašnjeg Pravilnika, data je mogućnost da se osim pranja pšenice, žito može pripremiti i suvim postupkom, naravno uz uslov, da proizvodi mlevenja u pogledu kvaliteta i higijenske ispravnosti ispunjavaju uslove predviđene ovim Pravilnikom.

Na zahtev inspekcijskih službi i pojedinih sekretarijata za poljoprivredu u pravilnik član 39 uključena je odredba koja se odnosi na čuvanje žita i mlinskih proizvoda. Naime, definisan je način na koji se proizvod skladišti, a takođe je propisano da se mora vršiti stalna kontrola u pogledu vlage ı temperature ı potrebno skladišno manipulisanje. U poglavlju ,,mlinski proizvodi“ obuhvaćeno je 6 grupa osnovnih proizvoda zavisno od vrste žita.

U članu 40 navedeni su mlinski proizvodi od pšenice i za razliku od dosadašnjeg Pravilnika, u ove proizvode je uključena klica za ljudsku ishranu i mekinje za ljudsku ishranu kao rezultat razvoja tehnologije i zahteva tržišta za novim proizvodima.

U narednim članovima Pravilnika od člana 41 do 49 date su definicije za sve mlinske proizvode od pšenice.

U članu 43, za razliku od dosadašnjeg Pravilnika, definisana je granulacija pšenične krupice za koju je navedeno „,da je proizvod dobijen meljavom očišćene ı pripremljene pšenice koja sadrži preko 80 % čestica iznad 250 mikrona“. Svakako, da bi se u narednom periodu moralo više uraditi na detaljnijem i boljem definisanju pšenične krupice a isto tako i pšeničkog brašna. Koristeći međunarodne dokumente i propise drugih zemalja za pšenična brašna bi se morala odrediti granulacija i drugi pokazatelji koji bliže karakterišu kvalitet brašna.

U članu 49 data je definicija namenske krupice i namenskog brašna koja utvrđuje da su to mlinski proizvodi sa posebnim karakteristikama, u pogledu kvaliteta, koje su prilaqaođene specifičnim zahtevima za određene vrste finalnih proizvoda. Ova definicija je dosta uopštena pa se pod namenskim brašnom daje i brašno koje se ne razlikuje od uobičajenih tipova 500 ili 800.

U članu 50 propisana je količina pepela za krupicu tip 400, brašno tip 500, 800 i 1100, namensko brašno i namensku krupicu. Naime, za namensko brašno je regulisano da sadržaj pepela iznosi 0,46 — 1,15 % u zavisnosti od tipa brašna. To znači da namensko brašno tip 800 ima sadržaj pepela 0,75 — 0,85 %, a namensko brašno tip 1100 od 1,05 — 1,15 %. U praksi se dešava da se pod namenskim brašnom podrazumeva brašno koje ima sadržaj

242 LETIMNPANL" "MNE OE OHR a III _____ Standardiacia1983./br.9—10