JUS standardizacija

i kompletno ispitati tri uzorka, da bi se zadovoljila Naredba. Kao primer navodimo, da je Beočinska fabrika cementa za građevinsko preduzeće „,Mostogradnja“ proizvela 500 tona portland cementa klase 55 (PC 55), pri čemu je bila .tražena visoka čvrstoća na 3 dana, a za dobijanje atesta trebalo je imati 3 uzorka cementa i čekati mesec dana ra-

di izdavanja atesta. U isto vreme tvornica cementa ,,Salo- ·

nit” Anhovo, pripremila je 700 tona sulfatno otpornog cementa, te je za njega bilo dovoljno ispitivanje samo jednog uzorka jer taj cement ne podleže Naredbi.

Dalje, formulacija tač. 13. Naredbe je u suprotnosti sa

tač. 10. i tač. 11. To je uslovilo, da je prema svom tuma--

čenju tržišna inspekcija postupila nasuprot kriterijumu iz

tač. 10 i tač.11., te su mnoge tvornice morale predekla-—

risati u nižu klasu svaku količinu cementa za koju nije postignuta čvrstoća propisana jugoslovenskim standardom, iako se cement prema tač. 10. i 11. Naredbe uklapao u odgovarajuću deklarisanu klasu. Vrednovanje kvaliteta cementa na osnovu tač. 10. i tač. 11. Naredbe naime, dozvoljava da kvalitet cementa može da podbaci u

izvesnim slučajevima i u pogledu rane čvrstoće i one koja ·

se statistički obrađuje, a da ipak zadovolji kriterijume tač. 10. i tač. 11. u pogledu klase. Međutim, prema formulaciji tač. 13. proizvođač je dužan, da svaku količinu, koja ne odgovara uslovima kvaliteta za čvrstoće, predeklariše u odgovarajuću nižu klasu. i

Ovakav postupak predeklarisanja, kojeg bi trebalo da vrše tvornice same, nakon dobijanja čvrstoća nakon 3 a još manje nakon 28 dana, sa tehničkog aspekta nema nikakvog smisla, u koliko je cement već bio otpremljen kupcu. Mišljenja smo, da takva formulacija tačke 13. ne treba da dalje ostane u Naredbi.

Dalje smatramo da je način ponovnog dobijanja atesta za višu klasu, nakon samo 3 meseca proizvodnje više klase, pri deklarisanju tog cementa od velike ekonmske štete za jednu tvornicu, koja je na primer u kratkom vremenu, a najčešće već u vremenu pre uzimanja atesta, popravila kvalitet. To isto znači i za potrošača, koji na osnovu deklarisane klase projektuje količine cementa u betonu i tako troši velike količine cementa nepotrebno. Postojanost zapremine je jedna od najbitriijih karakteristika cementa. Prema Naredbi ova se karakteristika ocenjuje na isti način kao i hemijski i drugi parametri, koji se statistički ne obrađuju. Smatramo, da bi ovu karakteristiku cementa trebalo posmatrati drukčije, odnosno naepostojan cement ni u kom slučaju ne bi smeo da se daje u promet, što je svakako obaveza proizvođača, odnosno

njihove tvorničke kontrole. U toku ove godine mi nismo naišli na ovakav slučaj, a da se slučajno desio, Institut koji vrši kontrolu bi morao da postupi drukčije nego što je definisano u tač. 11. Naredbe. U takvom slučaju, u koliko tvornica nije već sama obustavila otpremu cementa, moralo bi da se zabrani stavljanje cementa u promet sve dok se ponovnim ispitivanjima ne utvrdi, da je Cement odležavanjem postao staine zapremine.

U toku ove prve godine primene Naredbe, naišli smo i na probleme prilikorn ocene kvaliteta cementa sa dodatkom pucolana ili pucolana i zgure u pogledu potrebne količine vode za standardnu konzistenciju. Statističkom obradom rezultata dešavalo se, da su pojedinačni rezultati svi zadovoljili kriterijum jugoslovenskog standarda za ovu karakteristiku (najviše 30 %), međutim, statistički obrađeni rezultati prema Naredbi nisu zadovoljili kriterijum dat u tač. 10. Naredbe. To je dovelo, da se takav cement prema Naredbi uopšte ne sme koristiti, iako je u sviri Ostalim karakteristikama zadovoljio i deklarisanu vrstu i klasu cementa. U ovakvom slučaju moralo se odstupiti od Naredbe, jer uzimanje atesta za inače dobar kvalitet cementa bilo bi potpuno deplasirano.

. Ovo se isto moglo desiti, na primer, i kod cementa sa do-

datkom zgure, kod koga od četiri, dva rezultata za nerastvorljivi- ostatak ne bi odgovarala, a pri čemu su vrednosti veoma bliske maksimalno uslovljenoj. |I u ovom slučaju morao bi se oduzeti atesti prema zakonu taj cement bi se morao baciti iako zadovoljava čak i klasu kvaliteta 45. Za ove slučajeve Naredbom nije rešeno kako se ponovo vraća izgubljeni atest.

S obzirom na izneto, izvesne karakteristike, koje ne ugrožavaju kvalitet u smislu bezbednosti, a koje u većini slučajeva ipak doprinose određenom smanjivanju čvrstoća, a pre svega standardnosti kvaliteta, koju iako smatramo kao najznačajniju za potrošača cementa, ipak ne bi smelo da utiče na oduzimanje atesta, kome sledi zabrana prodaje cementa.

Većina ovde iznetih problema na koje se naišlo pri sprovođenju atestiranja cementa, u skladu sa Naredbom, u prošloi godini su već diskutovani na sastancima predstavnika za atestiranje ovlašćenih organizacija i predstavnika Saveznog zavoda za standardizaciju. Na osnovu ovih diskusija i primedaba proizvođača i potrošača cementa izvršena je revizija postojećeg standarda za cement JUS B.C1.011, koji treba da stupi na snagu 15. maja ove godine. Isto tako pokrenuta je i revizija Naredbe, koja bi trebalo da reši probleme koji su iskrsli u toku dosadašnje primene, a od kojih je veći deo iznet u ovom referatu.

Standardizacija 1983./br. 9—10

253