JUS standardizacija

potrošnju, na zdrave uslove života; na snabdevanje robom odgovarajućeg kvaliteta, uz odgovarajuću cenu i bogat izbor; na sve odgovarajuće informacije o robi i uslugama, i na potrebna saznanja o pitanjima vezanim uz potrošnju te robe i usluga. Iz teksta ove Deklaracije proizilazi jasno da se ona odnosi na sve što je od uticaja na

zdravlje i Dlagostanje čoveka, uključujući i njegovu život-

nu okolinu.

Države reaguju na konzumerizam donošenjem zakona o zaštiti potrošaća, propisa kojim regulišu svojstva, karakteristike i kvalitet proizvoda i mere za zaštitu života, zdravlja i čovekove okoline, kao i osnivanjem posebnih ustanova za ispitivanje proizvoda i obaveštavanje potrošaća. U mnogim zemljama vlade se bave pitanjima od interesa za potrošaće i donose posebne programe mera usmerenih na njihovu zaštitu, u smislu napred pomenute Deklaracije. Pod uticajem konzumerizma podvrgavaju se reviziji nacionalni zakoni mnogih zemalja, posebno u oblasti proizvodnje i prometa životnih namirnica, lekova, hemijskih sredstava za upotrebu u domaćinstvu i sličnih proizvoda. Pokreće se pitanje zabrane ugovora koji isključuju ili ograničavaju odgovornost proizvođača za određeni proizvod ako bi takva klauzula mogla da bude na štetu potrošaća, dok neka zakonodavstva (na pr. SAD) čine proizvođača odgovornim za proizvod u vremenu od 4 do 10 godina od prodaje proizvoda čak i u slučaju nepravilne upotrebe tog proizvoda. U takvoj situaciji pitanje svojstava, karakteristika, kvaliteta i kontrole proizvoda, njihovog deklarisanja, označavanja i obeležavanja prestaje da bude ,,privatna stvar“ proizvođača i velikih kupaca. Sa područja „standardnih specifikacija” velikih proizvođača i velikih kupaca ova se pitanja prenose u sferu imperativnih standarda i pravnih propisa pojedinih država, a državna intervencija u ovoj oblasti od tog vremena stalno jača.

U isto vreme istraživanja tržišta, u nekim od najrazvijenijih zemalja pokazala su potpuno nova ponašanja potrošaća. Tako je, na primer, Kenneth Schwartz otkrio da je na tržištu robe široke potrošnje u SAD došlo do iznenađujućih pojava; nekada jedinstveno i homogeno tržište ,,rasprsnulo“ se u bezbroj posebnih tržišta od kojih svako ima svoje posebne potrebe, ukuse i zahteve, pa čak i način življenja! To je dovelo do nevereovatnih promena u asortimanu proizvoda, što je potpuno suprotno kretanjima dominantnim dvadesetih godina ovog veka. Istraživanja tržišta koja su vršena šezdesetih godina u razvijenim zemljama pokazala su da trajnost nije ono što kupac pre svega očekuje od proizvoda. U kontekstu takvih promena postavilo se pitanje rentabilnosti proizvodnje, koje je u ranijem periodu obezbeđivala velikoserijska proizvodnja standardnih proizvoda. Razvoj na nauci zasnovane tehnologije dao je odgovor i na to pitanje. To je vreme'kada automatizacija nezadrživo prodire u proizvodnju; auto-

228

matizovane mašine u stanju su da lako i brzo menjaju oblik i veličinu predmeta koji se proizvodi prostom promenom programa, što omogućava proizvodnju raznolikih proizvoda u malim serijama, već danas, po gotovo istoj ceni proizvodnje koja važi za velikoserijsku proizvodnju. Masovna velikoserijska proizvodnja prestala je tako da bude uslov rentabilne proizvodnje, a standardne proizvode zamenili su raznovrsni proizvodi proizvedeni u malim serijama ili ,,u delovima“.

Da li to znači da standardizacija gubi svoju važnost za proizvodnju i promet robe? Razvoj poslednjih dvadeset godina pokazao je da se događa upravo suprotno. Novi sistemi automatizovane pokretne trake u proizvodnji omogućavaju proizvodnju proizvoda ,,u delovima“: tako, na primer, za isti automobil kupac ima mogućnost da izvrši izbor između nekoliko tipova karoserije, motora, prenosnog mehanizma, posebnih uređaja i opreme. Proizvođači takav automobil rekiamiraju kao ,,automobil koji ste sami konstruisali”. M. McLuhan navodi da američkom kupcu automobila, uzimajući u obzir sve moguće kombinacije delova, opreme, stilova, boja i dr. stoji na raspolaganju ni manje ni više od 25,000.000 varijanti istog automobila! Tendencija proizvodnje proizvoda ,,u delovima“ javlja se i jača i u drugim oblastima, kao što je industrija nameštaja, proizvodnja raznih alata, aparata za domaćinstvo (pogonski delovi, sa različitim radnim alatima ili delovima, koji se kupuju ,,na parče“) i druge. Proizvodi, koji na tržišta dolaze u delovima, moraju biti konstruisani tako da proizvod koji je od njih sastavljen uvek funkcioniše bezbedno i ispravno prema svojoj nameni, bez obzira na to koje je njegove varijante, prema svojim potrebama i željama, izabrao kupac. T akvi proizvodi pojedinačno nisu standardni, ali da bi se ispunili napred pomenuti zahtevi oni zahtevaju najviši stepen standardizacije u pogledu dimenzija, svojstava, karakteristika i sličnih elemenata.

Krupne promene u oblasti standardizacije dogodile su se šezdesetih godina i u standardizaciji na međunarodnom nivou.

Sve do šezdesetih godina međunarodna standardizacija zasnivala se na zapadno-evropskoj i američkoj tehnologiji, koja se putem međunarodnih standarda rasprostirala po celom svetu i koja se smatrala pogodnom za primenu bilo gde i bilo pod kojim uslovima. U međuvremenu je Japan, u okviru svog dinamičnog tehnološkog razvoja, na osnovama uvezenih tehnologija razvio sopstvene tehnologije u pojedinim oblastima (računari, telekomunikacije, automatizovane radne mašine i dr.). U isto vreme, sa sticanjem samostalnosti čitavog niza zemalja počeo je i njihov razvoj.

Sve ove zemlje su, u početku, prihvatale tehnologiju na kojoj se zasnivala međunarodna standardizacija, ali na stepenu razvoja, koji je većina od njih dostigla polovinom

Standardizacija 1983./br. 9—10