JUS standardizacija

ruženog rada i celom društvu ne može se dobiti bitka za ekonomsku stabilizaciju. Ovo saznanje treba da bude prisutno kod svih radnih ljudi i podsticaj svini proizvodnim

INDUSTRIJSKE DIZALICE Sreten Ristić, dipl. ing.

U skladu sa Zakonom o standardizaciji Savezni zavod za standardizaciju će uskoro da da na javnu diskusiju predlog za reviziju standarda JUS M.D1.020/64 o podeli dizalica u pogonske klase.

Naredni tekst može da posluži kao materijal za javnu diskusiju jer uporedo daje prikaz podele dizalica u pogon-

ske klase prema sada važećem standardu i prema predlo-'

gu za reviziju istog.

I DEO

POGONSKE KLASE DIZALICA

U cilju prilagođavanja konstrukcije dizalice uslovima ek-

TABELA 1.

i društvenim subjektima da daju svoj doprinos u razvoju kvaliteta i standardizacije a s tim i sprovođenju zacrtane politike stabilizacije.

sploatacije, jugoslovenskim standardom JUS M.D 1.020 iz 1964. godine, utvrđeni su kriterijumi, za podelu dizalica u pogonske klase (radne grupe). Standardom je utvrđeno ukupno četiri pogonske klase i iste se mogu da odnose kako na dizalicu u celini tako i na pojedine njene glavne sklopove (pogone). Na osnovu pogonske klase dizalice ili njenih pogona određuju se, pri proračunu elemenata sklopova, odgovarajući sigurnosni faktori.

Kao osnov za određivanje pogonske klase dizalice služe brojčane vrednosti sledećih parametara: broj radnih ciklusa na sat, relativno opterećenje, — stvarno radno vreme za 24 časa teorijsko radno vreme za 24 časa, godišnje stvarno radno vreme i teorijski vek trajanja (vidi tabelu 1).

Godiš. stvar.

Teorij.

Stvarno rad. vr. lusa na sat opter. vreme za 24 h n gr [%] Tt (h) Ts (h)

Broj radnih cik- Relativno Teor, rad.

Oznaka pog. klase vek traj. rad. v.

Srednja 165 32 Teška dG 32:63 Vrlo teš- a dj

ka preko 63

Za određivanje pogonske klase merodavna je vrednost onoga parametra koji daje veću, odnosno težu klasu.

Za noseću konstrukciju važi pogonska klasa pogona za glavno dizanje, a dizalica kao celina razvrstava se u onu pogonsku klasu u koju je razvrstana noseća konstrukcijja. Od 1964. godine kada je donet standard za podelu industrijskih dizalica u pogonske klase (JUS M.D1.020) došlo je do promena u broju pogonskih klasa i načinu njihovog određivanja u više propisa izvan naše zemlje.

296

do 2000

2000 do 3000

3000 do 4000

preko 4000

Tako je Evrposka federacija za standarde (FEM) usvojila podelu dizalica u 6 pogonskih klasa na osnovu opierećanja dizalice (vrlo lako, lako, srednje i teško opterećenje) i učestalosti opterećenja t.j. broja ciklusa podizanja u toku radnog veka (6,3 :10*:2 ·105;6,310%*;2 ·10%).

Pogonski mehanizmi su svrstani takođe u šest klasa (grupa) i to na osnovu opterećenja i klase radnog vremena.

Klasa radnog vremena je definisana na osnovu dnevnog srednjeg radnog vremena u satima (do 0,5;0,5-+ 1; 12; 2 < 4:4—-8;8 + 16 i preko 16 sati) i na osnovu ukupnog

Standardizacija 1983./br. 11—12