JUS standardizacija

ći sopstvenu sirovinsku bazu i naš energetski potencijal. Objavljeni su podaci, da oko 80 % naoružanja i vojne opreme opremamo iz domaće proizvodnje, koristeći oko 85 % domaćih sirovina i repromaterijala i oko 90 % vlastitih rešenja (samo oko 10 % licenca). Uvozimo samo naoružanje i vojnu opremu koju zbog složenosti proizvodnje ili malih serija nije racionalno proizvoditi u zemlji. Ovi rezultati su postignuti uz racionalno korišćenje sredstava, što ilustruje podatak da je u odnosu na rast cena industrijskih proizvoda u prošloj godini za 44,7 % porast cena u vojnoj industriji 24,6 %. Ovo je postignuto merama u kojima je delatnost standardizacije u JNA dala svoj određeni doprinos kao na primer: racionalizacija razvojnih zadataka, ekonomičnija proizvodnja, obezbeđenje domaćih repromaterijala (tipizacija čelika za proizvodnju naoružanja i vojne opreme), tipizacija objekata tehničke infrastrukture, uvođenje integralnog transporta (smanjenje potrošnje goriva za 20 %) i dr.

Kao što je poznato, zakonsko regulisanje celokupne delatnosti stadardizacije kao jedinstvenog jugoslovenskog sistema obavljeno je kasno u odnosu na preriod posleratnog razvoja standardizacije u našoj zemlji. Do donošenja Zakona o standardizaciji (1977. god. i njegovim dopunama 1980. god.) ova delatnost je bila koncepcijski rascepkana, bez koordinacionog mehanizma, pa su donošena akta standardizacije na više mesta koja su međusobno neusaglašena ili se preklapaju. S druge strane, postoje značajne oblasti, među koje spadaju proizvodi, objekti i uređaji od posebnog značaja za narodnu odbranu koji nisu dovoljno pokriveni aktima standardizacije. Politika standardizacije koja je definisana i usvojena 1978. god. se još ne sprovodi, jer je Društveni dogovor o standardizaciji dugo pripreman i tek je nedavno potpisan.

Radi unapređenja opšteg stanja standardizacije a naročito za proizvode, objekte ı uređaje od posebnog značaja za narodnu odbranu, potrebno je da svi organi i organizacije ovlašćeni za donošenje akata standardizacije, daju određeni prioritet ovim poslovima, da svoje programe međusobno usklađuju i aktivnosti sinhronizuju kako bi se racionalizovao njihov rad, izbeglo dupliranje poslova i postigli očekivani efekti u sprovođenju pripreme za opštenarodnu odbranu.

Standardizacija u pripremama velikih tehničkih sistema za efikasnije funkcionisanje u opštenarodnoj odbrani

Zakonom o opštenarodnoj odbrani utvrđeno je da pri izboru, izgradnji i razvoju velikih tehničkih sistema, kao što su elektroenergetski sistem, sistem veza, saobraćajni sistem, elektronika i dr. sistemi od značaja za opštenarodnu odbranu, kao i pri nabavkama tehničkih sredstava značajnih za funkcionisanje tih sistema, osnovne i druge organizacije udruženog rada i druge samo-

Standardizacija 1984./br. 1—2

upravne organizacije i zajednice i organi društveno-političkih zajednica dužni su da obezbede usklađenost tih sistema sa potrebama opštenarodne odbrane, da .sa programima koji se odnose na izgradnju i razvoj tih sistema upoznaju Savezni sekretarijat za narodnu odbranu i druge organe određene Zakonom. |

Veliki tehnički sistemi pored složenosti imaju sledeće karakteristike: visoku cenu koštanja, sadrže tehnička materijalna sredstva proizvedena po licencama raznih zemalja različitog nivoa tehnologije, nezadovoljavajućeg su stepena tipizacije i unifikacije i nisu dovoljno međusobom kompatibilna.

Efektivnost velikih tehničkih sistema je direktno proporcionalna efektivnosti pojedinih delova sistema, odnosno tehničkih materijalnih sredstava a njihov kvalitet (sa aspekta narodne odbrane) predstavlja sposobnost izvršenja funkcije u svakom trenutku i sa zahtevanim nivoom tehničko-eksploatacionih karakteristika.

Standardizacija u pripremi velikih tehničkih sistema za opštenarodnu odbranu obuhvata sve one mere koje će stvoriti. takve tehničke sisteme, u kojima će materijalno tehnička sredstva po svojoj koncepciji i gradnji moći da skupno funkcionišu u sistemu opštenarodne odbrane, pod prihvatljivim uslovima efektivnosti. Poznato je, da efektivnost bilo kojeg sistema predstavlja proizvod pouzdanosti (verovatnoća rada bez otkaza) i gotovosti (raspoloživosti — verovatnoća da će bilo koji sistem u bilo kom trenutku vremena biti raspoloživ) i funkcionalne podobnosti (koja je nezavisna od vremena). Veličina, kao što je gotovost, je jedna od bitnih osobina svih tehničkih sistema i ona predstavlja odnos ukupnog vremena u kome je sistem u ispravnom stanju prema ukupnom vremenskom posmatranju. Zhatevani nivo pouzdanosti utiče na gotovost, ali ostvarivanje zahtevane gotovosti traži i odgovarajuće povoljnosti sa stanovišta otklanjanja nastalih otkaza. To znači da je bitno i da se postupci održavanja obave za što kraće vreme. Pogodnost održavanja zavisi od više činilaca, kako od konstrukcionih rešenja i stepena standardizacije (njenih procesa tipizacije i unifikacije) tako i od sistemske podrške (snabedevanje rezervnim delovima i potrošnim materijalom). Nije potrebno dokazivati direktnu zavisnost pogodnosti održavanja od stepena standardizacije, kojasvojim postukom tipizacije racionalno smanjuje asortiman i eliminiše rasipanje a unifikacijom ujednačuje tipizirani asortiman ugrađivanjem unificiranih elemenata i agregata. Ovim je na uprošćen način pokazana direktna zavisnost efektivnoti velikih tehničkih sistema od stepena standardizacije. Smatra se da je tehničko materijalno sredstvo nekompletno i nespremno za izvršenje zadatka u ratnim uslovima ako za njega ne postoji odgovarajuća količina rezervnih delova i agregata.

Zastoji, uopšte uzev, značajno utiču na ekonomičnost

19