JUS standardizacija
Literatura:
1. ADbabkov, V.T.,A.S. Kaplan i V.D. Mihajlova: "Klasifikacija i kodiranje čelika i legura” Stal' 52 (1982) Nr. 7 str. 66/69
2. Brandstatter, J.i F. Wallner: "Avstrijski i međunarodni rad na standardima iz područja
čelika i željeza” Berg — und Huttenmannische Monatshefte 127 (1982) Nr. 7 str. 243/247
3. Gajić, A.iS.Trivić: 9 '"Kompleksni program standardizacije u oblasti crne metalur· gije“ Standardizacija 1982 br. 11-12, s. 551/563
OSVRT NA STANDARDIZACIJU UREZNIKA, PROBLEMI I EKONOMSKI EFEKTI POSLOVANJA
U VEZI S TIM
Branimir Mitrović, dipl.ing
1. Uvod
Već duže vreme u industriji prerade metala u našoj zemlji prisutan je problem standardizacije ureznika. U vremenu kad se teži stabilnijem i racionalnijem poslovanju ovaj problem postaje sve više aktuelan i zahteva da se optimalno rešava. Korisnici ureznika u ovom trenutku, uz saradnju sa proizvođačima, a polazeći od svoje tehnološke opremljenosti, moraju detaljno sagledati svoje potrebe i opredeliti se za one standarde ureznika koji će biti primenljivi u njihovim organizacijama udruženog rada. To je put do izrade propisa koji regulišu
odnose na relaciji korisnik-proizvođač u pogledu oda-
biranja, porudžbine, izrade, prijema i kontrole ove vrste
alata.
Nepostojanje neophodnih jugoslovenskih standarda za
ureznike kao i slaba primena objavljenih standarda kod
potrošača i proizvođača negativno se odražava na:
— produktivnost rada,
— ekonomičnost poslovanja,
— primenu grupne i tipske tehnologije,
— standardizaciju i unifikaciju opreme, steznog alata i pribora,
— uključivanje u međunarodnu podelu rada i plasman na inostranom, pogotovu konvertibilnom tržištu,
— sporazumevanje na relaciji proizvođači-korisnici ureznika. Nepostojanje standarda za ureznike odražava se na veću
zastupljenost više vrsta ureznika nego što je to stvarno
potrebno našim organizacijama udruženog rada. Da bi
66
realizovali zahteve korisnika poznato je da proizvođači ureznika izrađuju ureznike po raznim standardima za oblik ·i mere, na osnovu crteža kupaca, uzorka, crteža radnog dela u kome se urezuje navoj ili po dogovoru. Ne treba naglašavati da to veoma negativno utiče, kako kod proizvođača tako i kod korisnika, na produktivnije, ekonomičnije, organizovanije i stabilnije poslovanje i uklapanje u međunarodnu podelu rada.
Komisija za izradu standarda za alat i pribor pri Saveznom zavodu za standardizaciju razmatrala je ovaj problem u više navrata i zadužila jednu radnu grupu da ovaj problem detaljno izuči i predloži rešenje prihvatljivo i za proizvođače i za korisnike ureznika.
2. Analiza postojećih standarda za ureznike
U sadašnjem trenutku radna grupa je konstatovala da
postoje sledeći standardi ureznika za metrički navoj
ito:
— za oblik i mere, (JUS K.D6.050 i JUS K.D6.051 iz 1969. godine),
— za tehničke uslove JUS K.D6.010 iz 1974. godine,
— za tolerancije navoja ureznika JUS M.B0.600 iz 1974. godine. .
Uporedo sa standardima oblika i mera ureznika urađen
je i standard JUS K.A2.001 koji je utvrdio prečnike
drške i mere četvrtke za alate sa drškom. Standard za
elastične konične čaure za alate sa valjkastom drškom i
četvrtokm JUS K.G3.396 nije usklađen sa standardom
JUS K.A2.001, pa je neophodno isti revidirati.
Kao polazni materijal za izradu ovih standarda poslužili
Standardizacija 1984./br. 3—