JUS standardizacija

samo izuzetno, treba da ima površinu najmanje 1,30 m, i da je donja ivica unutrašnjeg kapka podignuta od kote poda skloništa za 40 do 50 cm čime se znatno olakšava prolaz kroz otvor. |

Prostorija za boravak je osnovna prostorija skloništa koja mora po svom rešenju da odgovara potrebama dugotrajnog boravljenja. U tom cilju površina ove prostorije određuje se, I to: kod skloništa za smeštaj do 50 lica ı prirodnim provetravanjem. no normativu od 2,0 m? po jednom licu: kod skloništa koja se prinudno provetravaju a ne

klimatizuju | se, po normativu od «najmanje

0,10 (6 + —)m? po jednom licu, (n — broj lica u sklo: e 100 e - ; ;

ništu); ı kod skloništa koja se prinudno provetravaju

i klimatizuju se po normativu od najmanje 0,60 m? po jednom licu.

Visina prostorije za boravak iznosi 2,30 m a za porodična skloništa i rekonstrukciju 2,0 m dok kod dvonamenskih objekata određuje se prema predviđenoj mirnodopskoj nameni, ali na manje od 2,30 m.

U jednu prostoriju za boravak može se, po pravilu, smestiti najviše do 100 lica.

Sanitarne prostorije u skloništu su: nužnička kabina, pretprostor i prostorija za otpatke, otpadne vode i fekalije. Nužnik se ne priključuje na spoljnu kanalizacionu mrežu ili lokalnu septičku jamu, s obzirom na mogućnost otkazivanja ovih instalacija u vreme rata.

Površina nužničke kabine ne sme biti manja od 0,90 X 1,2 m a na svakih 34 lica predviđa se po jedan suvi nužnik. Kada u skloništu ima više od 2 nužnika treba ih podeliti na ženske i muške u odnosu 2 : 1, s tim što na svaki muški nužnik dolazi po jedan pisoar.

Najmanja površina nužničkog pretprostora određuje se po normativu 0,035 m? po jednom licu, s tim da ne može biti manja od 1,20 m?. U ovaj pretprostor ugrađuje se po jedan umivaonik na najviše 3 nužnika.

Prostorija za otpatke, otpadne vode i fekalije određuje se po normativu prostora od najmanje 0,03 m? po jednom licu.

Ova prostorija ima ulogu ekspanzione komore. U nju se dovodi otpadni vazduh iz sanitarnih prostorija preko ventila za regulisanje natpritiska, a odvodi u spoljašnju sredinu preko protiv-udarnog ventila za regulisanje natpritiska. Vrata se otvaraju u prostoriju, otporna su na temperaturni talas i zatvaraju se hermetički.

Kod dvonamenskih objekata sanitarne prostorije,koje se koriste u vreme mira,grade se odvojeno od skloništa.

Prostori i prostorije za uređaje — Kod skloništa veličine do 50 lica, iz ekonomskih razloga, po pravilu se u prostoriji za boravak obezbeđuje prostor za smeštaj: filtroventilacionog uređaja, ručnog generatora, razvodnog ormara i rezervnog filtra.

Skloništa veličine za preko 50 lica imaju posebne prosto-

208

rije za smeštaj navedenih uređaja.

Najmanje površine prostora za uređaje u skloništima iznose: za filtroventilacioni uređaj — prema njegovoj stvarnoj veličini, za ručni generator 1,0 m? ; za razvodni ormar 1,0 m? i slobodan prostor 0,80 m ispred ormara, a za rezervne filtre 0,5 do 1,0 m?. |

Za peščane, odnosno mehaničke pretfiltre obezbeđuje se posebna prostorija, koja je od prostorije za boravak i prostorije za uređaje odvojena armirano betonskim zidom debljine 40 cm radi zaštite u slučaju kontaminacije filtarske ispune. Pristup u ovu prostoriju obezbeđuje se iz hodnika pomoćnog izlaza, ili ustave pomoćnog izlaza. Ova prostorija ima ulogu ekspanzione komore iza potivudarnog ventila.

Druge prostorije — Za uskladištenje najneophodnije količine vode za piće i druge potrebe obezbeđuje se prostor u prostoriji za boravak ili posebna prostorija, po normati vu od najmanje 0,025 m? po jednom licu.

Kod dvonamenskih objekata mogu se predvideti i druge prostorije koje imaju isključivo mirnodopsku namenu, pa kako nisu u funkciji skloništa ne moraju imati zaštitna svojstva skloništa. Ukoliko su prostorije, oprema i instalacije funkcionalno povezane sa skloništem, prilikom upotrebe skloništa u vreme rata mora se obezbediti hermetičko zatvaranje svih otvora u skladu sa obimom zaštite skloništa.

Obrada unutrašnjih površina — Podove treba graditi od materijala kojim se postiže ravnost, da su glatki ali ne ı klizavi, da se lako čiste, peru i dekontaminiraju i da su | otporni na habanje. Podovi dvonamenskih objekata moraju da ispune i uslove za toplotnu provodljivost.

Na zidovima, pregradama, tavanici ı drugim konstruktivnim elementima skloništa dozvoljava se izravnanje neravnina vodootpornim materijalom, krečenje i bojenje antifugicidnim sredstvima otpornim na vlagu.

Kod dvonamenskih objekata, zidovi, pregrade i tavanice mogu se oblagati svim vrstama obloga koje nisu Kkrte i koje se ne odvajaju od podloge prilikom potresa, u protivnom, moraju se ukloniti pri transformaciji objekta za korišćenje u vreme rata.

ZAŠTITNA SVOJSTVA SKLONIŠTA

Zaštitna svojstva skloništa izražena su otpornošću na dejstva oružja koja sklonište može da podnese bez narušavanja njegove funkcije, i to u odnosu na mehanička, radijaciona, toplotna i hemijska dejstva.

Materijal konstrukcije skioništa je izložen potresu, pritisku, dejstvu parčadi, povećanim temperaturama, paljenju, gorenju, radijacionom zračenju i hemijskom zagađenju. Navedeni uslovi zahtevaju i odgovarajuću otpornost ugrađenog materijala u zavisnosti od mesta i položaja njegove primene u konstrukciji.

Za noseće elemente konstrukcije skloništa osnovne zašti-

Standardizacija 1984./br. 78