JUS standardizacija

odrane svinje) i sa glavom, prednjim i zadnjim nogama, repom i trbušnim salom bez unutrašnjih organa ali sa bubrezima”. U članu 4 je takođe jasno definisano ,,Da se pod sinjskom polutkom u smislu ovog pravilnika podrazumeva uzdužno rasečen trup po sredini kičmenog stuba i glave. Kičnema moždina i mozak moraju biti izvađeni. Na uzdužnom preseku polutke ne sme biti zdrobljenih kostiju niti mehaničkih oštećenja”.

Polutka treba da je čista bez deformacija i većih krvnih podliva. Masno tkivo mora da bude bele boje.

U članu 5 data je definicija klanične mase svinja i ujedno je istaknuto da se ona meri najdocnije dva časa posle klanja (tople polutke). .

Nije se ostalo samo na definciji polutke već se morala uneti odredba o ispitivanju na liniji klanja, pa je u članu 6 propisano kako može polutka da se stavi u promet: „Svinjska polutka koja se stavlja u promet na malo mora da bude bez glave, prednje i zadnje noge, kičmene moždi ne, bubrega i trbušnog sala, kože potkožnog masnog tkiva i repa”. Polazeći od toga da je veoma teško da se celokupna količina masnog tkiva (potkožnog) izdvoii sa polutke u stavu 2 člana 6 propisano je „Da sloj potkožnog masnog tkiva koji ostaje na površini polutke ne sme biti veći od 5 mm u proseku”.

Međutim, nije se ostalo ni na ovome pa je ostavljena mogućnost da se „svinjska polutka može staviti u promet i bez jednog ili više osnovnih delova, što mora biti deklarisano. U promet se može staviti i svinjska polutka sa kožom i potkožnim masnim tkivom, sa glavom ili bez glave sa prednjim i zadnjim nogama. Dakle ostavljene su široke mogućnosti za stavljanje u promet svinjskih polutki što je dobro, pod uslovom da je meso kvalitetno.

U članu 7 data je definicija osnovnih delova ili tačnije navedeni su osnovni delovi svinjske polutke.

U članu 8 data je definicija iz koje se jasno vidi šta je sve obuhvaćeno pod pojmom svinjsko meso. Istaknuto je da se pod svinjskim mesom podrazumeva „,Skeletna muskulatura sa pripadajućim masnim i vezivnim tkwom, kostima, krvnim i limfnim sudovima i limfnim čvorovima i živcima”.

U članu 9 pobrojani su jestivi delovi zaklanih svinja.

U članu 10 propisano je da se svinjsko meso može stavljati u promet u „Trupovima, polutkama, osnovnim delovima polutke ili manjim komadima kao i meso bez iostiju, ohlađeno, zamrznuto i odmrznuto”.

U članu 11 opisano je šta se podrazumeva pod ohlađenim, zamrznutim i odmrznutim mesom u smislu Ovog pravilnika. U delu koji govori o zamrznutom mesu dafinisane su dve mogućnosti i to: zamrznuto na temperaturi u središnom delu odnosno pored kostiju, najviše do —12 "C i duboko zarnrznuto gde temperatura me-

sa na istim delovima mesa mora da iznosi najviše do —18 C.

Standardizacija 1985./br. 78

Polazeći od toga da se ovim pravilnikom reguliše celokupna materija, kroz sve odredbe se proteže kvalitet svinjskih polutki bez obzira da li će se koristiti za preradu u određene proizvode od mesa ili će se stavljati u promet kao meso za neposrednu potrošnju — promet na malo.

Neosporno je da se kvalitet mesa može očuvati u zamrznutom stanju u toku dužeg vremenskog perioda. Međutim, sigurno je da se u toku skladiranja u zamrznutom stanju događaju izvesne promene koje imaju uticaja na kvalitet mesa. Imajući to u vidu u članu 12 ovoga pravilnika propisano je da „Svinjske polutke i osnovni delovi svinjske polutke koji su bili prethodno zamrznuti mogu biti u prometu na malo samo ako nisu bili zamrznuti duže od 12 meseci i ako im nisu promenjena organo leptička wojstva”.

Jestivi delovi kako je već istaknuto takođe mogu da se zamrzavaju ali prema stavu 3 člana 12 „Ako su jestivi delovi bili prethodno zamrznuti mogu se stavljati u promet na malo samo u zamrznutom stanju”.

Slično ranijoj obavezi i sada je propisano da se jednom zamrznute polutke, osnovni i jestivi delovi zaklanih svinja ne mogu ponovo zamrzavati.

Pored određenih obaveza koje su propisane kao parametri kvaliteta, propisana je i obaveza deklarisanja koja se odnosi na deklarisanje trupova, polutki, osnovnih delova polutki i manjih komada neupakovanih, kao i upakovanih a sve se to odnosi i na jestive delove. Tačno je propisano šta se i na koji način mora deklarisati u slučaju trupova i polutki a šta u slučajevima osnovnih delova ili sitnijih komada svinjskog mesai jestivih delova (član 13). .

II Glava ovog pravilnika obubvata

Kategorije svinja za klanje

Prema članu 14 svinje za klanje se razvrstavaju u sledeće kategorije:

— prasad:

— ftovne svinje;

lake i teške svinje is»inje izlučene iz priploda;

— nerastići.

U odnosu na prethodni pravilnik kojim je bila obuhvaćena kategorija prasadi, učinjena je jedna izmena. Naime pomerena je starosna granica prasadi za klanje odnosno dok se ranije prasad klalasa starošću od 21 dan, sada je donja granica 45 dana. Međutim, što se tiče početne mase trupa, koja se smatra dozvoljenom, ostalo je kao i u prethodnom propisu. Naime i sada je propisano da se masa trupa prasadi kreće u granicama od 5 do 20 kg. Mo-

· ralo se voditi računa da se ovaj propis odnosi na sve vr-

ste svinja pa time i o tome da još uvek imamo primitivne — domaće rase svinja kod kojih ova masa trupa odgovara i kod starosti od 45 dana.

185